Фељтон о Студију Б
20. 03. 2023.
Слушате сада Студио Б
Првоаприлска мала шала
"Сваки дан неке нове фирме ничу, који је сад овај Студио Б?" -Борјан Костић
„Толико још ситница треба да се набави, а та прва априлска среда све је ближа и ближа“, помислио је док се журним кораком провлачио између густо паркираних аутомобила на Тргу Маркса и Енгелса. Нема ни два минута хода од зграде Борбе до Робне куће Ферум, таман да се преслиша колико завртња, колико ексера, каблова и разног другог материјала треба да купи да би простор у који су сместили технику за радио-станицу што пре личио на прави студио. „Ех, када би могао да буде као они у ББЦ-ју или Радио Луксембургу, које сам посетио са директором Драганом Марковићем. Далеко су они испред нас, али охрабрује ме краткотрајно искуство са Радио Авале. Београду баш недостаје једна таква радио-станица, динамична, мелодична, жива…“, маштао је Борјан.
За тренутак је стао, сетио се гарантног писма без којег нема куповине. Да ли је могуће да га је испустио негде у оном хаосу на осмом спрату? Помало нервозно почео је да претражује џепове сакоа. Добро је, ту је плави коверат, све са печатом и Драгановим потписом.
У Феруму није било гужве, за 15 минута све је завршио. Добро се сналази – ипак је он човек од технике, човек од звука. На каси млађи продавац проверава и пакује робу, отвара гарантно писмо, нешто му није јасно, подиже обрву…
- Овде пише…
- Студио Б. Тако је – кратко је одговорио.
Неколико секунди тишине било је довољно да продавац схвати да неће добити никакво друго објашњење. Ставио је коверат са стране, окренуо се ка новој муштерији и као да од ње тражи одговор, промрмљао:
- Сваки дан неке нове фирме ничу, који је сад овај Студио Б?
„Чућеш“, са осмехом је помислио Борјан. „Зашто 1. април није већ сутра…“
Априлили
„Спасавај како знаш и умеш“, било је све што је Драган Марковић рекао Драгану Јелићу
„У среду, 1. априла 1970. године, од 13 до 17 часова, премијера на таласној дужини 222 метра, почетак рада нове радио-станице Студио Б, Радио Борба.“ ФОНО
Крајем марта, кратко и информативно, најављен је почетак рада Студија Б на средњим таласима 222 метра. То је био и начин да се провери исправност технике.
У ужурбаној и мало нервозној атмосфери замало да све прође као првоаприлска шала. Вечерње новости, тада најтиражнији дневни лист у Југославији (преко 400.000 примерака) објавиле су 31. марта на целој 26. страни фотографије водитеља Студија Б и познатих јавних личности, са слушалицама на ушима, а крупним словима на самом врху стране писало је ДАНАС СТУДИО Б.
ДАНАС?!
„Спасавај како знаш и умеш“ било је све што је директор и главни и одговорни уредник Драган Марковић преко телефона рекао уреднику Драгану Јелићу. И док је прескакао степенице да би што пре стигао до осмог спрата где се тонска екипа на челу са Ацом Радојичићем припремала за сутрашњи свечани почетак, Јелић је већ смислио штос. Тачно у 13 часова поздравио је слушаоце и објаснио да је прави почетак заправо сутрадан, али „пошто Новости никад не лажу, ево и данас један сат програма за вас“.
Ни Драган није седео скршених руку. Одмах је позвао штампарију Борбе и захтевао да се исправи грешка. Тако да је у вечерњем издању Новости реч ДАНАС промењена у СУТРА.
Ни данас се не зна да ли је грешка била случајна или намерна, као симпатична првоаприлска „добродошлица“ колега из Вечерњих новости.
Тако је све почело динамично, брзо, са пуно промена, узбуђења али и довитљивости, што су постале главне одлике Студија Б и људи који су у њему радили.
Слоба Коњовић са носталгијом се сећа те узбудљиве и вибрантне атмосфере у Београду седамдесетих година, када су основани Фест и Београдски џез фестивал, када су у Београд долазила светска филмска и музичка имена, одржавале се пројекције ундергроунд филмова… „Публика је присуствовала нечему толико неуобичајеном и другачијем од свега што је до тада карактерисало град, да није чудно да се Студио Б појавио баш у том тренутку. Он је био изнедрен свим тим културолошко-социолошким околностима које су мењале лице града“, каже Слоба.
Студио Б донео је револуцију у етру тадашње Југославије, стилом који је одударао од Радио Београда, државне радио-станице. Својом непосредношћу, начином емитовања вести и комуникације са слушаоцима променио је навике овдашње публике и врло брзо постао слушан и утицајан радио. Студио Б је истовремено представљао и културни искорак југословенског социјалистичког друштва ка западним узорима, према којима је ова станица и формирана. Са Студиом Б расла је карактеристична београдска субкултура, промовисана је нова врста новинарства, али и рок музика, која се без Студија Б није могла замислити. Звуком који је донео, пре свега у рок свету, преко јединственог Слобе Коњовића, Студио Б променио је културни образац Београда и Србије. Рок је ушао у нашу културу, да никада из ње не изађе.
Идеју Студија Б представљали су тадашњи водитељи, новинари и уредници, које данас с правом сматрамо симболима Београда: Драган Марковић, Борјан Костић, Драган Јелић, Душко Радовић, Слободан Глумац, Ђоко Вјештица, Слоба Коњовић и многи други.
Са оваквом историјом, Студио Б је много више од медија, посебно од обичне градске радио-станице. Он је део културе целе Србије, у медијском смислу представља јединствен пример који далеко надилази градски значај и мора бити уписан кад год се буде правила медијска историја Србије. Без Студија Б она није могућа.
Студио Б огласио се 1. априла 1970. у 13 часова, али прича започиње годину дана раније.
Наставља се...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.