УНС вести
16. 03. 2023.
Фељтон Браниславе Милунов на сајту УНС-а – Како је на дан шале настао симбол без кога Београд није могао
У сусрет 53. годишњици постојања Студија Б, фељтон „Слушате сада Студио Б“, који је писала некадашња новинарка ове медијске куће Бранислава Милунов, биће објављиван први пут онлајн, на сајту Удружења новинара Србије (УНС) у наставцима понедељком, средом и петком. Иначе, овај фељтон је објављиван и у штампаном издању дневног листа "Данас".
У овом фељтону Милунов је сакупила све успомене на радио, за који каже да је стварао нове вредности, померао стандарде и модерним изразом освајао слушаоце и постао део њих, али и део ње.
Када прође поред Београђанке, где је некад на 23. спрату екипа Студија Б стварала програм, и погледа увис, Бранислава Милунов, каже, осећа благу нервозу у стомаку као некад, када је чекала да се упали црвено светло и крене емисија. Често се сети и прве аудиције и разговора са Душком Радовићем.
„Дошла сам у Студио Б у јесен 1980. године. Душко Радовић је био председник комисије која је примала три новинара. Ушла сам у ужи избор, али на завршном разговору видим да оклевају без обзира на коментаре да сам добро написала вест, да имам добру дикцију и пријатан звонак глас. Усудим се да пред Душком изразим сумњу да је конкурс намештен. Загрмео је да се орило: 'како се усуђујете да тако нешто кажете о Студију Б, мислите да овде запошљавамо преко везе? '“ , рекла је Милунов за сајт УНС-а.
Одбранила се, каже, речима да је већ чула слична образложења када су је претходна два пута одбијали. Напослетку је добила посао. Ипак, наредни изазов је био добити поверење Душка Радовића и осталих колега.
„'А, ти са та нова' - није било питање Марка Јанковића када смо се упознали, већ потврда да је чуо како сам се изборила да ме приме у своје редове. Моја прва смена била је јутарњи програм од пет часова, шест дана у недељи. Није било лако у почетку, посебно то устајање у освит зоре, али била сам млада и вредно сам учила слушајући савете и грдње Драгана Јелића, Душка Радовића, Ђоке Вјештице, Звонка Пантића, Слободана Глумца...“, додала је.
Студио Б доживљавала је као дом и школу. Увек је, истиче, срећна што је новинар Студија Б, долазила на време, радила дупле смене, снимала рекламе, а затим је почела да води и контакт програм.
Делове колективног сећања на Студио Б, као и бројне јавности непознате детаље и приче о овом радију Милунов је забележила у наставцима фељтона „Слушате сада Студио Б“.
Овај „подлистак“ су својим успоменама употпунили и Зоран Симјановић и Пеца Поповић. Док је писала фељтон често би се, као и у каријери уопште, присетила савета новинара са којима је тада сарађивала.
„Шта је данас у мени остало од Студија Б? Од Душка Радовића очински савет да увек и у свему будем скромна; од Слободана Глумца да водим рачуна о лепоти говора и изражавања; од Драгана Јелића да не користим фразе, поштапалице и шаблоне; од Ђоке Вјештице да одговорим на сваки телефонски позив, да брзо размишљам, дајем идеје, да будем прецизна и кратка, информативна; од Звонка Пантића да не будем кочоперна и не трчим пред руду“, рекла је.
Студио Б је био, истиче, важан и за Београд, јер Београд без Студија Б није могао.
„А све то… кренуло је сасвим случајно, потврдио је Слободан Глумац, тада директор Борбе и један од оснивача Студија Б. Његово сведочење, заједно са сведочењима осталих оснивача, новинара, водитеља, музичких сарадника, тонских реализатора и техничке службе Студија Б открива како је зачета идеја о стварању радио станице, која се огласила на дан шале 1.априла 1970. године, из мале собе на 8. спрату зграде Борбе“, каже Милунов за УНС.
Милунов је писала и о томе шта је све претходило првом априлу, као и како се корак по корак остваривала визија првог директора и главног уредника Драгана Марковића да радио “личи на нешто што је другачије, што може да се у лету хвата, слуша у колима, у покрету, на улици и да може да покрије све слојеве друштва”.
О расту и напретку програма сведочили су Ђоко Вјештица, Зоран Модли, Звонко Пантић, као и Иван Бекјарев, Злата Нуманагић, Корнелије Ковач, Аца Радојчић и бројне друге личности.
Посебна прича посвећена је највећем симболу Студија Б, Душку Радовићу, који је будио Београд специфичним радио поздравом “Београде, добро јутро”.
За ова сећања забележена у фељтону „Слушате сада Студио Б“, његова ауторка каже да му дају историјску вредност.
„Симболи једног времена сачуваће се за сва будућа времена, јер је Студио Б је део свих нас“, рекла је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.