Feljton o Studiju B
20. 03. 2023.
Slušate sada Studio B
Prvoaprilska mala šala
"Svaki dan neke nove firme niču, koji je sad ovaj Studio B?" -Borjan Kostić
„Toliko još sitnica treba da se nabavi, a ta prva aprilska sreda sve je bliža i bliža“, pomislio je dok se žurnim korakom provlačio između gusto parkiranih automobila na Trgu Marksa i Engelsa. Nema ni dva minuta hoda od zgrade Borbe do Robne kuće Ferum, taman da se presliša koliko zavrtnja, koliko eksera, kablova i raznog drugog materijala treba da kupi da bi prostor u koji su smestili tehniku za radio-stanicu što pre ličio na pravi studio. „Eh, kada bi mogao da bude kao oni u BBC-ju ili Radio Luksemburgu, koje sam posetio sa direktorom Draganom Markovićem. Daleko su oni ispred nas, ali ohrabruje me kratkotrajno iskustvo sa Radio Avale. Beogradu baš nedostaje jedna takva radio-stanica, dinamična, melodična, živa…“, maštao je Borjan.
Za trenutak je stao, setio se garantnog pisma bez kojeg nema kupovine. Da li je moguće da ga je ispustio negde u onom haosu na osmom spratu? Pomalo nervozno počeo je da pretražuje džepove sakoa. Dobro je, tu je plavi koverat, sve sa pečatom i Draganovim potpisom.
U Ferumu nije bilo gužve, za 15 minuta sve je završio. Dobro se snalazi – ipak je on čovek od tehnike, čovek od zvuka. Na kasi mlađi prodavac proverava i pakuje robu, otvara garantno pismo, nešto mu nije jasno, podiže obrvu…
- Ovde piše…
- Studio B. Tako je – kratko je odgovorio.
Nekoliko sekundi tišine bilo je dovoljno da prodavac shvati da neće dobiti nikakvo drugo objašnjenje. Stavio je koverat sa strane, okrenuo se ka novoj mušteriji i kao da od nje traži odgovor, promrmljao:
- Svaki dan neke nove firme niču, koji je sad ovaj Studio B?
„Čućeš“, sa osmehom je pomislio Borjan. „Zašto 1. april nije već sutra…“
Aprilili
„Spasavaj kako znaš i umeš“, bilo je sve što je Dragan Marković rekao Draganu Jeliću
„U sredu, 1. aprila 1970. godine, od 13 do 17 časova, premijera na talasnoj dužini 222 metra, početak rada nove radio-stanice Studio B, Radio Borba.“ FONO
Krajem marta, kratko i informativno, najavljen je početak rada Studija B na srednjim talasima 222 metra. To je bio i način da se proveri ispravnost tehnike.
U užurbanoj i malo nervoznoj atmosferi zamalo da sve prođe kao prvoaprilska šala. Večernje novosti, tada najtiražniji dnevni list u Jugoslaviji (preko 400.000 primeraka) objavile su 31. marta na celoj 26. strani fotografije voditelja Studija B i poznatih javnih ličnosti, sa slušalicama na ušima, a krupnim slovima na samom vrhu strane pisalo je DANAS STUDIO B.
DANAS?!
„Spasavaj kako znaš i umeš“ bilo je sve što je direktor i glavni i odgovorni urednik Dragan Marković preko telefona rekao uredniku Draganu Jeliću. I dok je preskakao stepenice da bi što pre stigao do osmog sprata gde se tonska ekipa na čelu sa Acom Radojičićem pripremala za sutrašnji svečani početak, Jelić je već smislio štos. Tačno u 13 časova pozdravio je slušaoce i objasnio da je pravi početak zapravo sutradan, ali „pošto Novosti nikad ne lažu, evo i danas jedan sat programa za vas“.
Ni Dragan nije sedeo skršenih ruku. Odmah je pozvao štampariju Borbe i zahtevao da se ispravi greška. Tako da je u večernjem izdanju Novosti reč DANAS promenjena u SUTRA.
Ni danas se ne zna da li je greška bila slučajna ili namerna, kao simpatična prvoaprilska „dobrodošlica“ kolega iz Večernjih novosti.
Tako je sve počelo dinamično, brzo, sa puno promena, uzbuđenja ali i dovitljivosti, što su postale glavne odlike Studija B i ljudi koji su u njemu radili.
Sloba Konjović sa nostalgijom se seća te uzbudljive i vibrantne atmosfere u Beogradu sedamdesetih godina, kada su osnovani Fest i Beogradski džez festival, kada su u Beograd dolazila svetska filmska i muzička imena, održavale se projekcije underground filmova… „Publika je prisustvovala nečemu toliko neuobičajenom i drugačijem od svega što je do tada karakterisalo grad, da nije čudno da se Studio B pojavio baš u tom trenutku. On je bio iznedren svim tim kulturološko-sociološkim okolnostima koje su menjale lice grada“, kaže Sloba.
Studio B doneo je revoluciju u etru tadašnje Jugoslavije, stilom koji je odudarao od Radio Beograda, državne radio-stanice. Svojom neposrednošću, načinom emitovanja vesti i komunikacije sa slušaocima promenio je navike ovdašnje publike i vrlo brzo postao slušan i uticajan radio. Studio B je istovremeno predstavljao i kulturni iskorak jugoslovenskog socijalističkog društva ka zapadnim uzorima, prema kojima je ova stanica i formirana. Sa Studiom B rasla je karakteristična beogradska subkultura, promovisana je nova vrsta novinarstva, ali i rok muzika, koja se bez Studija B nije mogla zamisliti. Zvukom koji je doneo, pre svega u rok svetu, preko jedinstvenog Slobe Konjovića, Studio B promenio je kulturni obrazac Beograda i Srbije. Rok je ušao u našu kulturu, da nikada iz nje ne izađe.
Ideju Studija B predstavljali su tadašnji voditelji, novinari i urednici, koje danas s pravom smatramo simbolima Beograda: Dragan Marković, Borjan Kostić, Dragan Jelić, Duško Radović, Slobodan Glumac, Đoko Vještica, Sloba Konjović i mnogi drugi.
Sa ovakvom istorijom, Studio B je mnogo više od medija, posebno od obične gradske radio-stanice. On je deo kulture cele Srbije, u medijskom smislu predstavlja jedinstven primer koji daleko nadilazi gradski značaj i mora biti upisan kad god se bude pravila medijska istorija Srbije. Bez Studija B ona nije moguća.
Studio B oglasio se 1. aprila 1970. u 13 časova, ali priča započinje godinu dana ranije.
Nastavlja se...
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.