Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  О нама  |  Историјат
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Историјат

МЕЂУ ПРВИМА У СВЕТУ

Удружење новинара Србије основано је 21. децембра 1881. године у Београду, главном граду Краљевине Србије, под називом Српско новинарско друштво. Једно је од првих професионалних новинарских удружења насталих у свету. Од настанка до данас континуирано ради.

У Београду су крајем 1881. године излазила 22 листа и часописа. У то време у главном граду Србије бар десетак људи је као основно занимање имало писање за новине и часописе.

Прве новине на српском језику изашле су у Бечу 14. (27) марта 1791. године и звале су се Сербскија повседневнија новини.

Прве новине у Србији појавиле су се у Крагујевцу 1834. године под називом Новине србске.

Први Закон о штампи донет је 1870. године када је у Србији излазило 37 листова.

УТЕМЕЉИВАЧИ

Како новинарство у то доба није било признато као професија, неколицина београдских новинара и уредника почела је да припрема оснивање новинарског удружења. Идејни творац био је Милан Ст. Марковић, уредник часописа Порота. Након припремних разговора и састанака, 21. децембра 1881. године одржан је збор новинара на којем је одлучено да се формира Српско новинарско друштво. Усвојена су и прва правила или "Штатут", која је израдио Милан Ст. Марковић.

Правилима су дефинисана три основна циља удруживања новинара:

Да раде на унапређењу српске публицистике;
Да се узајамно потпомажу у случају потребе;
Да штите углед и интересе публицистике.
Потписници Правила били су: Милан Ст. Марковић (Порота), Стеван Д. Поповић (Просветни гласник), др Владан Ђорђевић (Отаџбина, Народно здравље), Стеван Ћурчић (Српске новине, Србадија), др Лаза Костић (Српска независност) и Манојло Ђорђевић Призренац (Народно ослобођење).

До успостављања Друштва све послове су водили Милан Ст. Марковић и Владан Ђорђевић који су, заправо, са потписницима правила, били и прва привремена управа Српског новинарског друштва.

Оснивачка седница Српског новинарског друштва одржана је 20. децембра 1882. године, а за првог председника изабран је др Лаза Костић, уредник опозиционог либералног листа Српска независност.

Друштво је редовно заседало и бавило се задацима утврђеним на оснивачкој седници све до Тимочке буне и тајног одласка др Лазе Костића из Србије 1883. године.

1891. ОБНОВА СРПСКОГ НОВИНАРСКОГ ДРУШТВА

Под председништвом Милана Ст. Марковића, 17. новембра 1891, у гостионици "Империјал" одржан је збор београдских новинара на коме је одлучено да се обнови рад Српског новинарског друштва које ће даље носити назив Српско новинарско удружење (СНУ).

На скупштини одржаној 15. децембра изабрана је управа Српског новинарског удружења: председник Пера Тодоровић, главни уредник "Малих новина", потпредседник Стеван Ћурчић, књижничар Милосав Куртовић, благајник Марко Вулетић и секретар Јевта Угричић.

1892. НОВИ СТАТУТ

На седници СНУ, одржаној 5. јула, усвојени су нови статут и пословник и изабран нови секретар Удружења, Жика Протић. Председник СНУ Пера Тодоровић и секретар Жика Протић поднели су 15. октобра извештај о писању штампе о атентату на Николу Пашића. Закључено је да атентата није било. Управа СНУ 13. марта је одлучила да пошаље Мађарском удружењу новинара изразе саучешћа поводом смрти револуционара Кошута.

На седници одржаној 14. марта потврђена је стара управа Српског новинарског удружења. Нови чланови су Манојло Призренац, који је биран за потпредседника, и Павле Маринковић, секретар (нешто касније заменио га Светозар Николић). Управа СНУ, са Пером Тодоровићем на челу, дала је оставку на седници 26. децембра. Изабран је одбор који ће руководити радом Удружења до избора нове управе (председник Лазар Комарчић).

1895. НОВА УПРАВА

На Нову годину 1895. изабрана је нова управа СНУ: председник Лазар Комарчић, потпредседник Стојан Протић, благајник Светозар Николић, секретар Жика Протић и књижничар Љуба Бојовић. (Пошто је Стојан Протић одбио да уђе у управу, на његово место изабран је Сава Кукић).

Управа СНУ одржала је 26. јануара седницу поводом смрти Љубе Ненадовића и упутила телеграме саучешћа. Управа СНУ израдила је предлоге нових правила СНУ и пословника, који су усвојени у првој половини 1895. године.

На скупштини СНУ 26. децембра решено је да се краљу Александру упути писмена захвалност пошто је "благоизволио амнестијом помиловати осуђене уреднике".

 1896. БАНКЕТ ЗА РУСКОГ КОЛЕГУ

Српско новинарско удружење приредило је у фебруару, поводом доласка генерала Комарова, председника Руског новинарског удружења, банкет у Београду.

Управа СНУ формирала је 25. фебруара делегацију која ће тражити од владе да се измени правилник о плаћању поштанске таксе за новине. (Влада је изменила правилник 1897. и смањила таксу од 15% на 8%).

У Виделу од 19. априла објављен је проглас СНУ у коме се апелује на српске новинаре у Војводини да не учествују на прослави 1000. годишњице доласка Мађара у ове крајеве.

Група српских новинара на челу са Пером Тодоровићем, посетила је Бугарску у мају 1896. године.

1897. ЧЛАНСТВО РАСТЕ

У Малим новинама од 25. јануара објављен је списак чланова Српског новинарског удружења на коме се налази 60 имена. На годишњој скупштини СНУ, одржаној 25. јануара, изабрана је управа: председник Јован Ђаја, потпредседник др Мика Поповић, секретар Милан Ђорђевић, благајник Светозар Николић, књижничар Милан Мићић и четири члана управе.

1898. НА ПОГРЕБУ ГАРАШАНИНА

На седници управе СНУ 24. фебруара, донета је Одлука да Удружење учествује на погребу бившег председника владе Милутина Гарашанина, који је 1889. био члан Српског новинарског друштва.

1899. ТАУШАНОВИЋ НА ЧЕЛУ СНУ

На скупштини СНУ, одржаној 31. јануара, изабрана је следећа управа: председник Коста Таушановић, потпредседник Стеван Ћурчић, секретар Милан Мићић, благајник Милан Арсенијевић, књижничар Љуба Бојовић. Одлучено је да се упути позив српским књижевницима и новинарима да се учлањују у СНУ.

У марту је објављен протест поводом захтева аустријског Дунавског паробродског друштва да Српско бродарско друштво обустави пловидбу између Београда и Земуна.

1900. "СВЕТИ САВА" УСТУПИО ПРОСТОРИЈЕ

Управа СНУ је 27. јануара организовала концерт "у корист новинарских сарадника и њихове сирочади". На збору 25. марта изабрана следећа управа: председник Стеван Ћурчић, потпредседник Милосав Куртовић, благајник Милан Арсенијевић, секретар Милан Мићић, књижничар Добривоје Арнаутовић и чланови Пера Тодоровић, Милан Ст. Марковић, Радоје Радуловић и Јован Ђаја.

Друштво "Св. Сава" уступило је своје просторије Српском новинарском удружењу за смештај управе, читаонице и библиотеке. Управа СНУ протестовала је у августу против хапшења Светозара Јаношевића, главног сарадника Малих новина.

1901. ОДУЗЕТИ ПОЛИЦИЈИ НАДЛЕЖНОСТ ЗА ШТАМПУ

На годишњој скупштини одржаној 15. априла изабрана је ова управа: председник Стеван Ћурчић, потпредседник Лука Лазаревић, секретар Милан Мићић, благајник Милан Арсенијевић и четири члана управе.

Мале новине од 14. новембра писале су да се у Удружењу размишља о увођењу новинарског испита за младе новинаре. На седници Законодавног одбора Народне скупштине (19. новембра) разматран је предлог Српског новинарског удружења да се новим законом о штампи полицији одузме надлежност за штампу и пренесе на редовне судове.

На збору сарадника штампе, одржаном 18. марта у Београду, одлучено је да се оснује друштво новинарских сарадника. На збору новинара одржаном 10. фебруара, донета је одлука да се сазове конгрес српских новинара. Изабрана је управа, са Стеваном Ћурчићем као председником.

У Београду је од 13. до 15. октобра одржан Први конгрес српских новинара на коме је присуствовало око 100 уредника и сарадника из Србије и осталих српских крајева.

1903. НУШИЋ, СТАНКОВИЋ, ВЕСЕЛИНОВИЋ

Вечерње новине од 20. фебруара јавиле су да је Српско новинарско удружење примило 29 нових чланова, међу којима и књижевнике Бранислава Нушића, Јанка Веселиновића и Борисава Станковића.

Нова управа Српског новинарског удружења изабрана је 16. марта. Председник Стеван Ћурчић, потпредседник Сретен Пашић, секретар Иван Шајковић, књижничар Милан Костић.

Крајем јула Управа СНУ позвала је новинаре да се супротставе јавним обрачунима у штампи.

СНУ упутило Меморандум Народној скупштини у коме се захтева да се штампа стави под надлежност Министарства правде, уместо Министарства унутрашњих дела.

1904. СИНДИКАТ НОВИНАРСКИХ САРАДНИКА

На састанку новинарских сарадника, одржаном 15. априла, договорено је да се оснује посебна организација сарадника штампе. На састанку одржаном 7. октобра одлучено је да се оснује синдикат новинарских сарадника.

На седници одржаној 18. новембра изабран је правни одбор Савеза новинарских сарадника (председник Живојин Балугџић, потпредседник С. Јаношевић).

1905. ЗАЈЕДНИЦА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НОВИНАРА

Савез новинарских сарадника упутио је 1905. године захтев руској влади да се ослободи из затвора књижевник Максим Горки. Правда је 29. априла јавила да је Савез српских новинарских сарадника послао два своја члана на скуп југословенских новинара у Фијуми "коме је смер оснивање заједнице југословенских новинара".

Од 6. до 8. новембра одржан је у Београду састанак књижевника и новинара из Хрватске, Бугарске и Србије на коме је расправљано о оснивању заједничке организације југословенских књижевника и публициста. Састанку су присуствовали и представници Српског новинарског удружења.

1906. РАСЦЕП У НОВИНАРСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

Иако, за сада, нема веродостојних података када је тачно дошло до расцепа у Удружењу, из доступних извора може се закључити да је до раскола дошло у другој половини 1905. године.  

Почетком 1906. основано је Друштво српских новинара и публициста, које је изабрало и своју посебну управу (председник Јован Ђаја, потпредседници Божидар Савић и Петар Деспотовић).

Правда од 5. јануара јавила је да је привремена управа (Ст. Ћурчић, П. Тодоровић, Вл. Рибникар, Ј. Адамовић, М. Пашић и Јован Мандил) израдила нова правила Српског новинарског удружења. На годишњој скупштини, 6. јануара, усвојена су правила СНУ и изабрана нова управа: председник Павле Маринковић, потпредседници Милан Мићић и Бранислав Нушић, благајник Љуба Бојовић, секретар Владислав Рибникар, књижничар Јован Мандил.

Да би доказала јавности да је у СНУ већина новинара, управа је објавила (у Београдским новинама, 2. X 1906.) списак својих чланова, из кога се види да су у Удружењу остали новинари главних листова: Политике, Правде, Вечерњих новости, Самоуправе, Београдских новина, Трговинског гласника, Видела, Штампе. Из чланка објављеног у "Српском књижевном гласнику" види се да су Друштву српских новинара и публициста приступили новинари из Одјека, Дневног листа, Малог журнала, Српске заставе, Народа, Новог покрета и већи број књижевника.

У фебруару 1906. Управа СНУ затражила од Владе помиловање осуђених новинара, али Влада није удовољила њиховом захтеву. Управа СНУ упутила је (у фебруару) честитке мађарским новинарима у знак подршке у њиховој борби за слободу штампе.

ПРОТИВ ПРОТЕРИВАЊА И УБИСТВА НОВИНАРА

У новембру 1906. Српско новинарско удружење организовало је у Београду митинг на којем је осуђен поступак босанске владе због протеривања новинара Стијепа Кобасице, уредника Српске ријечи из Сарајева.
Августа 1906. у Софији је одржан конгрес на коме је основан Савез јужнословенских књижевника и новинара. Не прихватајући статус посматрача, Српско новинарско удружење одбило је да присуствује овом конгресу. Управни одбор СНУ 8. октобра осудио убиство опозиционог новинара Новаковића и захтевао кажњавање криваца.

1907. У ПОСЕТИ БиХ, ЦРНОЈ ГОРИ И ХРВАТСКОЈ

На годишњој скупштини одржаној 6. јануара, изабрана је управа СНУ: председник Настас Петровић, потпредседници Бранислав Нушић и Милан Мићић, секретар Милан Ђорђевић, благајник Љуба Бојовић, књижничар Јован Мандил.

На седници управе СНУ, одржаној 12. јануара, формиран је одбор за прославу 25-годишњице оснивања Српског новинарског друштва и донета одлука да се израде правила пензионог фонда Српског новинарског удружења.

Делегација СНУ, обишла је више места у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској. Делегацију су предводили чланови управе – Бранислав Нушић, председник, и Стеван Ћурчић, почасни председник.

1908. ПОНОВО ЈЕДИНСТВЕНО УДРУЖЕЊЕ

Нову управу СНУ, изабрану на годишњој скупштини 6. јануара, сачињавали су: председник Бранислав Нушић, потпредседници Милан Мићић и др Војислав Маринковић, секретар Наум Димитријевић, благајник Љуба Бојовић, књижничар Јован Мандил. Од 30. маја до 7. јуна, СНУ организовало је на Ади Циганлији велику културно-забавну приредбу "Тројички сабор".

За време Сабора издаван је шаљиви лист Водени цвет, који је припремао Бранислав Нушић.

На скупштини СНУ, одржаној 30. јануара, изабрана је нова управа и донета одлука да се споје Српско новинарско удружење и Друштво српских новинара и публициста.

Управа је конституисана 1. фебруара у овом саставу: председник Стеван Ћурчић, потпредседници Бранислав Нушић и Милан Мићић, благајници Владислав Рибникар и Пера Ђорђевић, секретар Милан Ђорђевић и Јован Мандил, књижничар Душан Мил. Шијачки. Изабрано је неколико страних новинара и публициста за почасне чланове СНУ, међу којима и Јозеф Холечек, чешки књижевник и новинар, председник Савеза словенских новинара у Прагу.

1910. КОНГРЕС СЛОВЕНСКИХ НОВИНАРА

Српско новинарско удружење обавестило је 2. јуна управу Савеза словенских новинара у Прагу да приступа овој организацији. Делегацију СНУ, која је присуствовала Деветом конгресу словенских новинара у Софији, јула 1910, предводио је председник Стеван Ћурчић.

1911. ШТРАЈК ЗБОГ ПЛАТА

Мали журнал од 24. априла јавио је да је на конгресу Међународног удружења новинара у Риму, као изасланик Српског новинарског удружења, присуствовао Иван Иванић.

После спајања два удружења (Српског новинарског удружења и Друштва српских новинара и публициста), изабрана је нова управа у којој су председник Бранислав Нушић, потпредседници Бора Поповић и Миле Павловић, секретари Иван Иванић и Милан Ђорђевић, благајници Петар Деспотовић и Наум Димитријевић, књижничар Бранко Лазаревић.

Од 27. до 29. јуна одржан је Десети конгрес словенских новинара у Београду. Одржана је и велика изложба словенске штампе. Прва редовна скупштина Друштва новинарских сарадника одржана је 9. јула и изабрана стална управа (председник Манојло Сокић, потпредседник Гргур Маџаревић, секретар Моша Пијаде, благајник Војислав Росић).

Друштво новинарских сарадника организовало је 1911. штрајк против власника Трибуне, који је "бедно плаћао и малтретирао своје сараднике".

1912. КОНГРЕС У ПРАГУ

Друга скупштина Друштва новинарских сарадника одржана је 27. маја, када је изабрана и нова управа (председник Пера Талетов, потпредседник Светолик Грабенац, секретар Моша Пијаде, благајник Исидор Протић).

Једанаестом конгресу словенских новинара, који је одржан у Прагу јуна 1912. године, присуствовали су и представници Српског новинарског удружења. Бранислав Нушић изабран је за другог потпредседника Одбора Савеза словенских новинара.

На седници Одбора Савеза словенских новинара, одржаном у Београду 1912., Стеван Ћурчић је изабран за другог потпредседника овог Одбора.

1914. РИБНИКАР ПРЕДСЕДНИК

Српско новинарско удружење држало је своју годишњу скупштину 16. фебруара у "Позоришној кафани" у Београду и изабрало нову управу састављену искључиво од професионалних новинара. Нова управа организовала је прикупљање прилога за пензиони фонд професионалних новинара.

На првој седници нове управе, одржаној 22. фебруара, за председника је изабран Владислав Рибникар, потпредседници Бранко Божовић и Милан Савчић, секретар Миомир Миленовић, благајник Манојло Сокић, подблагајник Гргур Маџаревић, а књижничар Борислав Минић.

1919. КОНГРЕС У ЗАГРЕБУ

У организацији Друштва хрватских новинара, 17. и 18. новембра у Загребу је одржан Први конгрес југословенских новинара, на коме су присуствовали представници новинарских друштава из Загреба, Београда, Љубљане и Сарајева. Конгресу је председавао Милан Савчић, представник Српског новинарског удружења.

1920. ОБНОВЉЕНО СРПСКО НОВИНАРСКО УДРУЖЕЊЕ

Обновљено је Српско новинарско удружење и изабрана нова управа у којој су били: председник Милан Савчић, потпредседници Манојло Сокић и Јован Тановић, секретар Тодор Паранос и благајник Брана Цветковић.

Крајем октобра, у хотелу "Империјал" одржан је збор Српског новинарског удружења, на коме су примљена 53 члана. На збору је разматран предлог правила Југословенског новинарског удружења и изабран одбор који ће тај предлог изнети на конгресу ЈНУ.

1921. ОСНОВАНО ЈУГОСЛОВЕНСКО НОВИНАРСКО УДРУЖЕЊЕ

После смрти председника СНУ Милана Савчића, одржана је (почетком 1921.) седница на којој је за председника Српског новинарског удружења изабран Душан Николајевић.

На конгресу одржаном 26. и 31. марта у Сарајеву, основано је Југословенско новинарско удружење. Одлучено је да дотадашња друштва постану секције ЈНУ. За првог председника изабран је Душан Николајевић, за секретара Моша Пијаде, а за благајника Ратко Парежанин (као представници Српског новинарског удружења).

ПРВИ БРОЈ НОВИНАРА

Први број Новинара, органа ЈНУ, изашао је 31. јула у Београду. Одговорни уредник био је Милоје Радосављевић (овај број припремио је секретар ЈНУ Моша Пијаде). На конгресу ЈНУ, одржаном 25. и 26. августа у Сплиту, подржан је предлог Моше Пијаде да се новинари организују по синдикалној основи (закључак Конгреса није спроведен у дело).

После избора Душана Николајевића за председника Југословенског новинарског удружења, краће време председник СНУ био је Пера Талетов.

1922. ПРОТИВ ЗАКОНА О ШТАМПИ

У фебруару је конституисана Београдска секција ЈНУ. Прва управа: председник Душан М. Шијачки, потпредседници Радослав Веснић и Габро Пилић, секретар Влада Ристовић. У августу је одржана конференција у редакцији Правде, на којој је постигнут споразум да се сви београдски новинари учлане у ЈНУ.

На конгресу ЈНУ у Суботици (9–11. септембар) повела се дискусија између представника Загребачке и Београдске секције о премештању Централне управе ЈНУ из Београда у Загреб.

На љубљанском конгресу ЈНУ, одржаном од 5. до 8. августа, констатовано је да Београдска секција није организована по Статуту ЈНУ. На скупштини Београдске секције ЈНУ, 2. септембра, осуђен је Пројекат закона о штампи, који је припремила влада Краљевине СХС.

Изабрана је нова управа и то: председник Јован Тановић, потпредседници Љуба Поповић и Миодраг Иванић, секретар Велимир Лукић, благајник Милоје Сокић.

1924. НОВИНАРСКИ КЛУБ НА ТЕРАЗИЈАМА

На интернационалном новинарском конгресу, који је одржан од 7. до 12. јула у Лондону, учествовали су представници Београдске секције Јован Тановић и др Љуба Поповић.

Крајем септембра изабрана је управа Београдске секције у којој су били председник Коста Луковић, потпредседници Коста Крајшумовић и Власта Петковић, секретар Бошко Радовановић, благајник Милоје Сокић.

Осмог октобра отворен је у Београду Клуб Југословенског новинарског удружења, који се налазио на Теразијама. Одржана је и друга скупштина синдиката новинарских сарадника (председник Мића Димитријевић).

1925. НОВИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ

На трећој скупштини синдиката новинарских сарадника, одржаној 10. маја, разговарано је о могућностима оснивања новинарског факултета у Београду. На конгресу ЈНУ у Скопљу (27–29. септембра) усвојена су нова Правила ЈНУ, којима је регулисан и рад секција.

На конференцији одржаној у редакцији Политике 9. и 10. октобра, основано је Удружење власника листова.

На скупштини Београдске секције, 1. новембра, изабрана је управа: Председник Стијепо Кобасица, потпредседници Милослав Стојадиновић и Коста Крајшумовић, секретари Јован Лазаревић и Војин Ђорђевић, благајник Слободан Видаковић.

Скупштина Београдске секције ЈНУ послала је телеграфски поздрав (1. новембра) затвореним новинарима у Пожаревцу Моши Пијаде и Кости Крајшумовићу.

На седници управе Београдске секције ЈНУ, 13. новембра, примљен је за члана новинарске организације Филип Филиповић.

Општина Соко бање поклонила је Београдској секцији 50 ари земљишта за изградњу санаторијума за новинаре. Влада је 6. септембра донела Уредбу о новинарима, којом су регулисани односи власника и професионалних новинара. На годишњој скупштини Београдске секције Стеван Ћурчић и Јован Ђаја изабрани су за почасне председнике београдске новинарске организације.

На скупштини Београдске секције ЈНУ (14. новембра) изабрана је нова управа: председник Драгиша Лапчевић, потпредседници Михајло Живанчевић и Станислав Винавер, секретар Предраг Милојевић и Васа Срзентић, благајник Слободан Видаковић.

1927. ОСТАВКА ПРЕДСЕДНИКА ЈНУ

Група београдских новинара основала је 28. јуна нову секцију, којој је приступило 50 новинара, и изабрала нову управу (председник Милан Поповић). Ова секција је убрзо расформирана. Београдска секција је донела резолуцију да прекида везе са Централном управом ЈНУ (директан повод је претварање Новинарског клуба у коцкарницу).

Због сукоба Централне управе са Београдском секцијом, Крешимир Ковачић дао је оставку на положај председника Југословенског новинарског удружења.

На годишњој скупштини одржаној 20. октобра, изабрана је нова управа са старим председником. Чланови управе (са функцијама): председник Драгиша Лапчевић, потпредседници Предраг Милојевић и Ђура Бањац, секретари Милан Владисављевић и Драгомир Миловановић.

На годишњој скупштини Београдске секције, 23. октобра, донета је резолуција којом се осуђује Закон о штампи из 1925. као реакционаран и штетан за новинарство.

На пленарној седници ЈНУ, одржаној 6. новембра у Загребу, представници секција донели су одлуку да се "ликвидирају" спорови са Београдском секцијом.

1928. УБИЈЕН НОВИНАР РИСТОВИЋ

У ноћи између 4. и 5. августа у Загребу је убијен београдски новинар и ранији секретар Београдске секције, Влада Ристовић (у време демонстрација због атентата на Стјепана Радића). Београдска секција предложила је (28. октобра) да се упути захтев војним властима да млади новинари служе војску "тамо где ће најбоље одговарати према свом позиву у цивилу".

Крајем 1928. управа Београдске секције обезбедила је просторије у згради на Обилићевом венцу у Београду, које су служиле као привремени дом београдских новинара.

На годишњој скупштини ЈНУ, одржаној 30. децембра, усвојена су нова Правила по којима су дотадашње секције постале самосталне организације.

1929. ПОМОЋ ЗА МОШУ ПИЈАДЕ

Београдска секција предала је Суду части Милоја Сокића, благајника Централне управе ЈНУ, због претварања Клуба новинара у коцкарницу. На скупштини новинара 27. октобра, прочитан је акт Београдске општине да уступа бесплатно плац у Франкопанској улици (Генерала Жданова, данас Ресавска) за изградњу новинарског дома.

На Скупштини Београдске секције, одржаној 28. октобра, изабрана је стара управа са председником Драгишом Лапчевићем. За првог потпредседника изабран је Добросав Кузмић, за другог Станислав Краков, а за првог секретара Драгиша Миловановић.

Управа Београдске секције послала је 500 динара Моши Пијаде, који се налазио у затвору у Сремској Митровици.

Специјална делегација новинарског удружења, са председником Драгишом Лапчевићем на челу, ишла је код председника Владе да га моли да помогне незапосленим новинарима.

На основу Правила ЈНУ, 30. децембра 1928. Београдска секција променила је назив у – Новинарско друштво у Београду (убрзо је, у складу са централизацијом државне управе, враћен назив секције).

1930. ПРИВРЕМЕНИ НОВИНАРСКИ ДОМ

Крајем децембра, у Београду, у Мишарској бр. 3, отворен је привремени дом који је додељен новинарима док не изграде свој дом у Франкопанској улици.

1931. ДОНАЦИЈА МИХАИЛА ПУПИНА

Београдска секција је, у јануару и фебруару, приређивала уметничке вечери на којима су учествовали оперски и драмски уметници и књижевници. У време акције за прикупљање прилога за изградњу новинарског дома, Београдска секција је добила 5.000 динара од Михаила Пупина, познатог америчког проналазача српског порекла.

На скупштини одржаној 4. јула изабрана је нова управа: председник Правле Ранковић, потпредседници Добросав Кузмић и Градимир Козомарић, секретари Павле Церовић и Живојин Ђорђевић, благајник Никола Драгићевић, библиотекар Мата Главадановић.

1932. ОСНОВАН ПОТПОРНИ ФОНД

Београдска секција основала је Потпорни фонд као установу за помагање новинара у случају болести, изнемоглости и смрти. Другог децембра одржана је годишња скупштина Београдске секције, на којој је главна тема била изградња новинарског дома.

1933. ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА НОВИНАРСКОГ ДОМА

На редовној годишњој скупштини, одржаној 23. априла, изабрана је нова управа: председник Добросав Кузмић, потпредседници Градимир Козомарић и Гргур Костић, секретари Саво Цветковић и Никола Ђорђевић, благајник Никола Драгићевић.

Градња новинарског дома у Франкопанској бр. 28, почела је 1. октобра 1933. године.

Београдска секција усвојила је статут Потпорног фонда и Правилник Фонда за помагање незапослених професионалних новинара.

1934. НОВИНАРСКИ ГЛАСНИК

Поводом 100-годишњице изласка првих новина у Србији, у јануару је организована изложба "Сто година штампе у Србији". Први број Новинарског гласника, органа Београдске секције ЈНУ, изашао је 15. фебруара. Одговорни уредник био је Гргур Костић.

Управа Београдске секције формирала је 23. априла Извршни одбор за градњу новинарског дома у саставу: Добросав Кузмић, Никола Драгићевић и др Отон Крстановић.

Петнаестог јула организовано је свечано посвећење темеља Новинарског дома у које је узидана повеља о градњи Дома. Општина Ниш доделила је Београдској секцији ЈНУ плац у Нишкој бањи од 600 квадратних метара за изградњу летовалишта за новинаре.

На годишњој скупштини Београдске секције изабрана је нова управа (Управни одбор, Надзорни одбор и Суд части). У Управни одбор изабрани су: Добросав Кузмић, Никола Драгићевић, др Отон Крстановић, Раденко Томић, Гргур Костић, Владислав Миленковић, Ђорђе Пецарски, Марко Каваја, Вук Драговић и заменици Милан Крстић, Десимир Благојевић и Звонимир Голубовић. Београдске секција повела је акцију за оснивање задруге која ће градити станове за новинаре.

1935. КРЕНУО ОШИШАНИ ЈЕЖ

У Београду је 5. јануара почео да излази хумористички лист Ошишани јеж, чији је издавач била Београдска секција ЈНУ, а одговорни уредник Мата Главадановић. Уз присуство већег броја угледних званица, представника највиших државних органа, министара, дипломата, црквених великодостојника, истакнутих културних и јавних радника, 7. априла је свечано отворен Новинарски дом у Франкопанској бр. 28.

Београдска секција ЈНУ добила је концесију за издавање Телефонског именика, који је штампан у корист Потпорног фонда.

1936. ПРВИ БРОЈ "УСМЕНИХ НОВИНА"

На годишњој скупштини одржаној 15. марта изабран је нови Управни одбор који се конституисао 18. марта и изабрао: за председника Добросава Кузмића, за потпредседника Гргура Костића, а за секретаре Влајка Лалића и Душана Тимотијевића. Остали чланови: Б. Јовановић, Раденко Томић, Живојин Вукадиновић, Миливоје Поповић, Десимир Благојевић.

Београдска општина доделила је 23. априла један плац за изградњу станова за новинаре.

Београдска секција ЈНУ приредила 22. фебруара први број Усмених новина у корист свог Потпорног фонда. Том приликом је Бранислав Нушић одржао предавање о усменом новинарству.

Одржане су две приредбе у септембру, које је организовао Ошишани јеж. Даље приказивање забранила је Управа града Београда. Министарство пољопривреде поклонило је Београдској секцији пет катастарских јутара за изградњу једног насеља за новинаре.

Крајем године Управа Београдске секције доделила је, као божићну помоћ, по 500 динара за 22 новинара, међу којима су били и затвореници у Сремској Митровици Моша Пијаде и Отокар Кершовани.

1937. НОВИНАРСКИ БАЛ

Шестог фебруара одржан је у Београду новинарски бал под називом "300 чуда". Том приликом штампан је, под истим називом, и један пригодни лист. Први број Усмених новина за децу приређен је 3. јануара у Београду.

На редовној годишњој скупштини, одржаној 21. марта, разматран је проблем незапослености и пензионог осигурања новинара. На годишњој скупштини Београдске секције ЈНУ, одржаној 21. марта, изабрана је нова управа са старим председником. Управа: Добросав Кузмић, Живојин Вукадиновић, Раденко Томић, Габро Пилић, Влајко Лалић, Душан ТИмотијевић, Дојчило Митровић, Драган Алексић и Мата Главадановић.

На годишњој скупштини Београдске секције, 23. марта, изабран је Суд части, у који су ушли: Пјер Крижанић, Богдан Билбија и Живан Митровић.

ОСНОВАНА "СЕДМА СИЛА"

На ванредној скупштини, одржаној 20. маја, основана је Привредна задруга професионалних новинара (уместо Потпорног фонда). Управа Београдске секције ЈНУ закључила је Уговор са Радио-Београдом о емисији "Дневна репортажа", коју су припремали незапослени млади новинари. Београдска секција је 1937. године основала издавачко-огласно и рекламно предузеће "Седма сила".

1938. НОВИНАРИ ОПКОЉЕНИ ЖАНДАРМИМА

Група режимских новинара, чланова Југословенске радикалне заједнице, напустила је годишњу скупштину Београдске секције, 20. марта, не успевши да наметне своје захтеве и поред подршке владајуће политичке странке. Поверење већине добила је стара управа са Добросавом Кузмићем на челу.

Ванредна скупштина Београдске секције одржана је 19. јуна у напетој атмосфери, због сукоба режимских и опозиционих новинара, тако да је зграда Новинарског дома, где је скупштина одржана, била опкољена жандармеријом.

На ванредној скупштини Београдске секције, одржаној 19. јуна, тајним гласањем изабрана је следећа управа: председник Габро Пилић и чланови Раденко Томић, Гргур Костић, Миливоје Поповић, Драган Алексић, Живорад Ђорђевић, Павле Церовић, Живан Митровић и Милан Ђоковић.

1939. ОДЛУКА СУДА ЧАСТИ

Управни одбор Београдске секције, изабран на годишњој скупштини 1. априла, конституисао се у овом саставу: председник Габро Пилић, потпредседник Раденко Томић, секретар Живан Митровић, благајник Дојчило Митровић и чланови Милан Ђоковић, Гавра Великић, Ђиво Вишић и Марко Каваја.

Суд части донео је одлуку 15. маја да се др Коста Луковић, шеф Централног пресбироа, брише из чланства Београдске секције због прогањања новинара Вука Драговића.

Управа Београдске секције одредила је у комисију за полагање пријемног испита у редакцији Времена два своја члана (председника Габра Пилића и потпредседника Раденка Томића).

1940. КАЗНЕ НОВИНАРИМА

 У Резолуцији Београдске секције, усвојеној на годишњој скупштини 26. маја, тражи се од надлежних власти да осигурају "најправичнију примену закона о штампи".

Суд части Београдске секције (Пјер Крижанић, др Иван Невистић и Богдан Билбија) донео је одлуку да се казни група новинара–политичара која је изазвала расцеп у новинарској организацији.

На новинарској скупштини, одржаној 26. маја, изабран је нови Управни одбор: председник Живко Милићевић и чланови Раденко Томић, др Миливоје Поповић, Габро Великић, Радмила Бунишевац, Дојчило Митровић, Ђиво Вишић, Милан Ђоковић и шест заменика.

Усвојена су нова Правила на основу којих је ЈНУ променило назив у Новинарски савез Краљевине Југославије. Према овим Правилима, секције су биле обавезне да се организују у "аутономне новинарске организације".

Стање чланства на дан 26. маја 1940. било је 186 редовних, 45 приправних чланова и 30 стажера. Од 274 члана Удружења, колико их је било на дан 6. априла 1941. године, само је 66 чланова или 24,08 одсто наставило рад под окупацијом, углавном у гласилима које су контролисали Немци. Овај проценат колаборације је мањи ако се има у виду да су се у ове редове убацили и појединци којима је привид колаборације био потребан ради прикривања правих делатности.

Тако, на пример, Милош Брашић је био главна веза Коминтерне са Титом, Ђорђе Лобачев је радио као совјетски обавештајац, имајући уз то високи чин пуковника НКВД-а. Љубиша Стојковић, Милан Ђоковић и Ђорђе Дедић су, радећи неновинарске послове, били, како се речником илегале каже, на вези, што се види и из чињенице да су после рата наставили рад као новинари. Такође и Владислав Рибникар, који је чекао везу да из Београда оде партизанима на слободну територију.

Од 66 чланова СНУ који су били чланови Удружења и под окупацијом Србије, рад су после ослобођења наставила 24 новинара. Пада у очи и стално опадање чланства Удружења под окупацијом:

1941. године била су 142 члана, 1942. – 136, 1943. – 117, 1944. – 86. Опадање је приметно, како код предратних чланова, тако и оних примљених под окупацијом. Предратних чланова је 1941. године било 66, 1942. – 60, 1943. – 50, 1944. – 40. Новопримљених је 1941. било 76, 1942 –- 76, 1943. – 67, 1944. – 46.

1941. ПОД ВЛАШЋУ ОКУПАТОРА

На новинарској скупштини, одржаној 30. марта у Београду, усвојена су нова Правила на основу којих је београдска новинарска организација добила назив – Новинарско удружење у Београду.

На годишњој скупштини Београдске секције, 30. марта, изабран је Управни одбор: председник Пјер Крижанић, и чланови Гавра Великић, Симо Францен, Раденко Томић, Ђиво Вишић, Дојчило Митровић, Милан Ђоковић, Спасоје Ђорђевић и Радмила Бунушевац Дединац. За делегате за савезну управу изабрани су: Живко Милићевић, Раденко Томић и Дојчило Митровић.

На дан 6. априла 1941. године Београдска секција имала је 263 члана (192 редовна, 42 приправна и 29 стажера).

Окупационе немачке власти (Војни заповедник за Србију) издале су 20. маја Уредбу о штампи којом је регулисано издавање листова и рад новинара у окупираној Србији.

На основу Уредбе о штампи, основано је Српско новинарско удружење, 1. септембра 1941, које је било под директном влашћу немачког Пропагандног одељења "С".

Немачке окупационе власти поставиле су следећу управу Српском новинарском удружењу: председник Раденко Томић, секретар Иван Нађвински, почасни председник Јован Тановић, чланови управе Ратко Парежанин и Вукашин Анђелковић.

(Из књиге Михаила Бјелице Хроника Српског новинарског удружења)

ЗАБРАЊЕН РАД ЗАДРУГЕ

Одмах по окупацији забрањен је рад Произвођачке задруге професионалних новинара, а одлуком војног заповедника од 26. августа 1941, решено је да Српско новинарско удружење преузме имовину те задруге која је 12. марта 1941. године имала 128 чланова.

Новинарски савез Краљевине Југославије (односно Централна управа Југословенског новинарског удружења) на дан 6. априла 1941. имао је у благајни 12.759,94 динара и то: у готовом новцу 952,50 динара (суму коју је понео собом у бежанију заменик благајника) и на чеку УНС-а бр.57-563 код Поштанске штедионице 11.807,44 динара.

1943. ГДЕ СУ ЗАВРШИЛЕ НОВИНАРСКЕ ПАРЕ

Војни изасланик Краљевског италијанског изасланства у Београду, пуковник Карло Куизи, актом бр. 91. од 12. фебруара 1943. известио је госп. Раденка Томића о трагању за новцем Београдског новинарског савеза. По овом извештају, новац у износу од 490.000 динара је 11. априла 1941. у Требињу "запленила војна команда од двојице грађана (цивилних лица), избеглих из Београда, и то од Моше Пијаде и Веселина Маслеше". Сав тај новац, према исказу сведока, југословенска војна команда је положила Среском начелству, а Начелство га је доставило Пореској управи. Управник Пореске управе био је тада Петар Клисић ("сада при Пореској управи у Бару"), а благајник је био Адем Капетановић ("муслиман, сада у пензији и настањен у Сарајеву").

Осим Клисића и Капетановића, као сведок је саслушан и тадашњи председник требињске општине Симо Вулетић. У овом извештају стоји: "По исказу речених чиновника, акта по овом предмету налазе се у финансијској дирекцији у Сарајеву, а свота је, веле, на овај начин ушла у југословенску државну благајну. Са том свотом и другим новцем којим је располагала, Пореска управа у Требињу, веле, исплатила је пензије и помоћи за два месеца јавним службеницима среза и избеглицама из других крајева пред окупацију (тог краја) од стране трупа Сила Осовине. Тако је поступљено према једној наредби министра финасија Шутеја."

(УНС, Општа архива, К-1, ф.1943.)

1945. ОБНОВЉЕН РАД УДРУЖЕЊА

Удружење новинара обновило је рад 29. априла 1945. године. Већина чланова Удружења новинара Србије (више од 80 одсто) није припадало Комунистичкој партији (Савез комуниста). За разлику од Удружења књижевника у којем је постојао Актив писаца–комуниста, у Удружењу новинара Србије никада није постојао никакав идеолошки организован облик рада.

1946. НОВИНАРСКИ КЛУБ У НОВОМ САДУ

Између друге и треће седнице Управе, 23. августа 1946, сходно члану 4. Правила Удружења новинара Народне Републике Србије, а у договору са Милутином Рајковићем, основан је Новинарски клуб у Новом Саду и изабран Секретаријат клуба. За секретара је изабран Божа Стојадиновић (Слободна Војводина). Оснивање Клуба новинара у Новом Саду одобрено је 11. октобра 1946. године.

НОВИНАРСКА ШКОЛА

Новинарска школа Савеза новинара Југославије почела је са радом 22. новембра 1946. УНС је био смештен у Булевару Црвене армије 2/5 у Београду.

1947. СВЕ ВИШЕ ЖЕНА НОВИНАРА

У прве две године после Другог светског рата удео жена у новинарству осетно се повећава и, у односу на 1941, четири пута је већи. У београдским редакцијама током 1946. запослено је 250 чланова Удружења, од којих су 48 биле жене. У Тањугу, од 47 чланова редакције 11 су биле жене, у Борби од 36 чланова, девет су биле жене, у Политици, од 40 чланова шест је жена, у Радио Београду од седам две су биле жене.

Пораст броја жена у новинарству приметан је био и у редакцијама ван Београда. У првој половини 1947. године Удружење броји 392 члана, од чега су 83 жене. У односу на 1941, број жена у новинарству повећан је седам пута.

1951. РАД У СЕКЦИЈАМА

Од маја 1950. до фебруара 1951. Спољнополитичка секција УНС-а је организовала десет предавања, Привредна секција два предавања, Секција спортских новинара је приређивала усмене новине, филмске новине и спортску ревију. Било је 15 приредби које је посетило више од 10.000 људи. Осим у Београду, приредбе су одржане у Новом Саду, Чачку, Земуну, Панчеву, Суботици, Зрењанину и Крушевцу. Секција лектора и коректора је одржала неколико састанака са предавањима проф. др Драгољуба Алексића, лингвисте.

Секција фоторепортера је припремила изложбу фотографија, али изложба није одржана због, како се наводи у извештају Управе УНС-а, "неактивности секретијата".

ПРВИ ПУТ НАГРАДЕ

Удружење новинара је 1951. прославило 70. годишњицу постојања, када је први пут доделило и новинарске награде.

НИШТА БЕЗ ФАКУЛТЕТА

На факултете је уписано 168 новинара из 15 редакција, али испите редовно даје само 107 новинара.

УСМЕНЕ НОВИНЕ

Удружење је организовало 28 усмених новина, од којих седам у Београду а остале у Крагујевцу, Новом Саду, Сремској Митровици, Косовској Митровици и другим већим градовима. Уз то, Удружење је организовало и 16 појединачних предавања.

1952. ГЛАСАЊЕ И "НЕУМЕСНЕ ПРИМЕДБЕ"

На седмој годишњој скупштини одржаној у Београду 13. априла 1952. године, у извештају Изборне комисије стоји објашњење: "Комисија је утврдила да је на Скупштини гласало 213 чланова. Од тих гласова један је оглашен за неважећи због тога што је гласач на гласачком листићу поред имена кандидата стављао неумесне примедбе".

Пошто је саопштила резултате тајног гласања, Изборна комисија је констатовала и следеће: "Приликом диктирања имена кандидата дактилографкињама које су умножавале гласачке листиће, са кандидатске листе коју је предложио скупштини друг Дадић Бранко, омашком је изостављено име друга Љубомира Стојовића. Ову омашку учинио је друг Никола Капетановић, што је примећено тек после гласања"

1953. НЕЗАПОСЛЕНО САМО ШЕСТ НОВИНАРА

Секретаријат Удружења новинара је у току 1953. водио бригу о запошљавању новинара. На интервенцију Удружења запослена су четири млађа новинара у три београдске редакције и један у Панчеву. Запослена су и три новинара-коректора, а један новинар у државној администрацији, па је на крају 1953. било незапослено свега шест новинара.

1954/55. МУКЕ С ТАНЈУГОМ

У Дом новинара у Београду, у улици Генерала Жданова 28 смештен је Танјуг, који месечно, у споразуму са Удружењем на основу Уредбе о коришћењу пословних просторија, за закупнину плаћа Удружењу 10.000 динара (до 31. децембра 1954. је плаћао 20.000 динара месечно), што је врло ниска цена.

Управни одбор Удружења заузео је став да треба да се реши питање зграде и просторија за рад Удружења, било тако што ће Танјуг да откупи садашњу зграду Удружења за себе, а да Удружењу за тај новац купи другу, било да држава, која је у Удружење сместила Тањуг, да Удружењу неку другу зграду.

1955. ЗАТВОРЕНО ЗА НОВИНАРЕ

"Један од проблема са којим се бори Веће новинара Косова и Метохије јесте чињеница да у највишим форумима Аутономне косовско-метохијске области не постоји довољно разумевања за новинарски рад. За пример наводимо многе тајне седнице које не би требало да буду затворене".

(Из Извештаја Управног одбора УН НР Србије на десетој редовној седници Скупштине)

ПРВА СТАМБЕНА НОВИНАРСКА ЗАДРУГА

При Удружењу новинара Србије крајем јула 1955. године основана је прва стамбена новинарска задруга која је требало да помогне решавању стамбених питања новинара, међу којима се увелико осећала несташица станова, поготово у мањим редакцијама. За кратко време задруга је окупила 36 новинара.

Народни одбор београдске општине Скадарлија је из тзв. општенародне имовине поклонио задрузи плац у Македонској улици бр. 19, на којем ће заједно подићи пословно стамбену зграду, у чијем ће приземљу бити апотека, а на пет спратова ће имати 15 станова. Управни одбор Прве стамбене новинарске задруге је, решавајући питање власништва плаца са општином и Урбанистичким заводом, истовремено приступио и подизању стамбене зграде у улици Иво Лоле Рибара 21, у којој ће бити око 20 станова.

У ове две зграде, у којима је планирано око 35 станова, сви чланови задруге би имали решено стамбено питање. Члановима задруге који нису располагали никаквим новчаним средствима омогућено је подизање кредита да би имали задругарски улог.

(Архив УНС-а, 11. редовна годишња скупштина, 1956.
Извештај Миодрага Јевремовића, председника Прве стамбене новинарске задруге)

ИЗЛОЖБА ШТАМПЕ

У новембру је у Безистану у Београду приказан историјски развитак српске штампе и листова који излазе у Србији, а развој радија је приказан изложбом у Радио Београду. У Безистану је радила мала редакција са штампаријом која је припремала минијатурни дневни лист Изложба штампе. Посетиоци су могли да прате процес припреме листа и његово штампање. Изложба која је планирана као седмодневна, продужена је за четири дана за време празника Дан Републике. За 11 дана изложбу је посетило више од 60.000 грађана.

1956. ДЕБАТНИ КЛУБ

Комисија за идеолошко-политички рад која је, заједно са још неколико комисија, основана 25.маја 1956. на седници Управног одбора УНС-а, као најпогоднији облик рада установила је Дебатни клуб, у чију управу су ушли Ђорђе Раденковић, Бранко Богуновић, Велибор Поповић, Бишко Бабовић и Јаша Давичо. У план тема за првих шест месеци су уврштене:

Процес дестаљинизације у међународном радничком покрету и отпори
Карактеристичне појаве америчког савременог капитализма
Наш аграрни проблем
Струјања у нашем уметничком животу и новинарство
Критика у штампи
О репортажи

СЕРВИС ЗА ЛОКЛАНУ ШТАМПУ

Комисија за помоћ локалној штампи је иницирала да издавачко предузеће "Седма сила" организује сервис за локалну штампу, који се показао врло успешним јер је локална штампа написе добијене од сервиса са задовољством прихватила као велику помоћ у раду.

1957. ДОПИСНИЦИ ИЗЛОЖЕНИ НЕПРИЈАТНОСТИМА

"Нико не спори да на терену има спутавања новинара. Нови дописници из унутрашњости устручавају се да критикују и указују на слабости, јер су бивали излагани многим непријатностима. Неки су чак и саслушавани због својих, иначе одмерених и правилних, написа. Било је случајева и спречавања новинара да дођу до неопходних података. Али, то су колико схватљиве, толико и пролазне појаве у нашем друштву, које се упорно ослобађа чиновничког резоновања и бирократске ограничености."

(Архива УНС-а, Ванредна скупштина УНС-а 1957.)

1958. НОВИНАРИ ПОДСТАНАРИ

Почетком 1958. прва стамбена новинарска Задруга је имала више од 150 чланова. Из анкете коју је Задруга провела у београдским редакцијама, види се да више од половине београдских новинара нема решено стамбено питање, од тога 150 новинара су подстанари, 100 су сустанари, а 50 новинара живи код рођака и пријатеља.

Тадашњи председник Народног одбора Београда Ђурица Јојкић је показао разумевање за стамбене проблеме новинара и обећао помоћ, како у партиципацији код изградње стамбених зграда, тако и у додели грађевинских парцела (код Дома културе "Браћа Стаменковић" на Карабурми, код игралишта "Црвене звезде" и у Новом Београду).

(Архив УНС-а, 12. редовна годишња скупштина,
Извештај о раду Стамбене задруге новинара)

МЛЕКО ПО ГЛАВИ СТАНОВНИКА

"Мојој редакцији је један од спољних сарадника једног дана донео чланак о снабдевању Београда млеком. У том чланку је писало словима, не бројевима, него словима – да у Београд свакодневно пристиже пет стотина вагона млека. Питао сам тог сарадника да ли је проверио ту цифру, јер мени је било јасно да је она далеко, далеко мања. Он ми је одговорио да су му тако рекли у Секретаријату за привреду. Тек кад смо ту цифру прорачунали заједно, установило се да је то десет литара на једног грађанина дневно. А у то време се у Београд довозило само пет вагона млека дневно, значи 0,10 литара на једног становника."

(Јаша Давичо на 12. годишњој скупштини
одржаној у Београду 23. фебруара 1958.)

1973/74. ПО КЉУЧУ, А БЕЗ КРАГУЈЕВЦА

Донет Статус УНС-а у Кладову, по ком је нови Републички одбор УНС-а саставњен по кључу од изабраних делагата из актива, од изборних група актива, од делегата покрајинских друштава новинара и од председника постојећих секција (плус председник Суда части).

На изборима обављеним на Скупштини УНС-а у Београду 22. фебруара 1974. године, у Републички одбор ушли су делегати по том кључу. Пада у очи да по том кључу нема представника Шумадије са Крагујевцем, који је био колевка новинарства у Србији. То није био превид ни случајност, јер је фамозни делегатски систем утицао на разбијање Србије.

1976. ВРАЋЕН ДОМ НОВИНАРА

Донет Закон о враћању Дома новинара Удружењу новинара Социјалистичке Републике Србије

1987. ПРВИ ДЕМОКРАТСКИ ИЗАБРАН ПРЕДСЕДНИК

Пошто је Удружење новинара Србије званично било део Социјалистичког савеза, то је избор председника Удружења новинара обављан уз консултацију са органом Социјалистичког савеза који је пратио подручје информисања.

Удружење новинара Србије је 1987. године прекинуло са оваквом праксом и тада је на својој 24. редовној годишњој скупштини (Дивчибаре, 8–9 мај) тајним гласањем између више кандидата, изабрало за председника Југа Гризеља.

1996. ШАМАР ПРОФЕСИЈИ

На препад новинара из државне телевизије (РТС), која је била директна испостава владајуће партије СПС, избори на 29. скупштини УНС-а (1996. у Смедереву) су фалсификовани и Управу Удружења је преузела група новинара и уредника РТС-а на челу са Милорадом Комраковим, који је био и истакнути члан владајуће Социјалистичке партије Србије.

У том времену се газе сва професионална новинарска начела, чланство удружења рапидно опада.

2000. ОПОРАВАК

Удружење новинара Србије 2000. године броји само 1.514 чланова, чланство НУНС-а, основаног 1994. године, нараста на 1.410 чланова, а око 3.000 новинара у Србији нису чланови ниједне новинарске организације.

На ванредној скупштини Удружења новинара Србије, одржаној крајем октобра 2000. године, када је за председника УНС-а изабран Душан Радовановић, Удружење се враћа изворним принципима професионалног новинарства и његово чланство се од тада брзо повећава, а нова Управа стиче све веће поверење, како у професији, тако и у јавности.

Крајем године обнавља се и рад Друштва новинара Војводине.

2001. УНС У НОВОМ РУХУ

Редовна скупштина УНС-а одржана је Аранђеловцу 24. фебруара 2001. Усвојен је нови Статут којим је Удружење први пут дефинисано као невладина, нестраначка и самостална организација професионалних новинара. За председника УНС-а изабран је Нино Брајовић.

У јесен Удружење новинара Србије и Центар за савремену журналистику покрећу новинарску академију – двогодишње алтернативно школовање за новинарско занимање.

УНС обнавља славу Удружења – Светог архангела Михаила 21. новембра.

ИСКЉУЧЕНИ ИЗ ЧЛАНСТВА

Између две скупштине, Суд части искључује из чланства Удружења осам најодговорнијих уредника и новинара медија из Милошевићеве ере. То су Милорад Комраков, Живорад Ђорђевић, Драгољуб Милановић, Ђорђе Мартић, Зоран Јевђовић, Душан Чукић, Драган Хаџи Антић и Горан Матић.

2002. СТУДИЈЕ, СИНДИКАТ, ТВ ТОРАЊ НА АВАЛИ, АКЦИЈА ПЕТ МИНУТА ГРОМОГЛАСНЕ ТИШИНЕ

Са Академијом лепих уметности и Центром за савремену журналистику УНС развија четворогодишње студије за менаџмент масовних медија и новинарство. Исте године на иницијативу и уз помоћ УНС-а, први пут у Србији оснива се Синдикат новинара Србије, као организаија новинара и медијских радника на нивоу републике.

Креће и пројекат новинарске енциклопедије Србије. Прва књига ће бити први лексикон новинара у Србији. У септембру 2002. године покренута је акција "Изградимо ТВ торањ на Авали" који је НАТО срушио 1999. године.

УНС је проширио акцију пет минута громогласне тишине поводом 3. маја - Светског дана слободе медија.

2003. У МЕЂУНАРОДНОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ НОВИНАРА

УНС је 29. новембра 2003. године примљен за пуноправног члана Међународне федерације новинара, највеће и најзначајније струковне асоцијације у свету, која окупља око пола милиона новинара у 110 земаља.

Први пут после ИИ светског рата укњижено власништво Дома новинара у корист УНС-а

Реконструкција првог спрата Дома новинара и замена инсталација у читавој згради, као и уређење ентеријера. Инвестиција вредна око 150.000 евра.

АДАПТАЦИЈА ПРОСТОРИЈА

 УНС започео капитални пројекат на реконструкцији и адаптацији зграде Дома новинара у Ресавској 28 у Београду, као и рад на модернизацији простора прилагођеног потребама едукације новинара.

2004. ФОНД "ДОБРИЦА КУЗМИЋ"

На основу уговора о пословно-техничкој сарадњи између Удружења новинара Србије и Интернационалног универзитета из Новог Пазара, формирано је научно-наставно одељење Факултета хуманистичких наука за студије журналистике, енглеског језика и дипломатије.

Оснива се и потпорни фонд "Добрица Кузмић", из кога 60 одсто средстава иде за позајмице члановима, а остатак као бесповратна помоћ за случај рођења првог детета, школовања, болести и смрти члана.

2005. КОНВЕНЦИЈА

Изборна Скупштина доноси Конвенцију којом Удружење позива струковне организације и синдикате, невладине организације за заштиту људских права и политичке странке на сарадњу ради остваривања европских стандарда у медијској сфери.

БРАЈОВИЋУ ДРУГИ МАНДАТ

За председника УНС-а поново је изабран Нино Брајовић.
Покренута акција за изградњу Међународног новинарског центра у Врњачкој Бањи, који ће служити за одмор и стручне скупове новинара. Центар ће носити име Јована и Јеше Пантелића.
Покренут сајт УНС-а.

2006. АДАПТАЦИЈА, ДНКиМ, КОДЕКС НОВИНАРА СРБИЈЕ

Велика сала Удружења новинара Србије потпуно реконструисана. Инвестиција вредна око 90.000 евра.
Обновљен рад Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) у оквиру УНС-а. УНС је на редовној Скупштини 22. децембра усвојио Кодекс новинара Србије (НУНС је Кодекс претходно усвојио на својој Скупштини).

2007.  МОДЕЛ САВЕТА ЗА ШТАМПУ, СПОРАЗУМ О ПРИДРУЖЕНОМ ЧЛАНСТВУ СА УСНС

УНС и НУНС су усагласили концепт Савет за штампу. УНС и СНС учествовали су на европском Конгресу новинара у Загребу. На ауто-путу Београд-Нови Сад из оба правца поред Ковиља, у родном месту Лазе Костића, првог председника УНС-а, постављене су табле са његовим именом и сликом. Закључен је споразум о придруженом чланству са Удружењем спортских новинара Србије (УСНС) који члановима ове организације омогућава двојно, а УНС-у бројније чланство. УНС је добио статус сталног партнера Међународног телевизијског фестивала „Златни Просјак“ који се одржава у Кошицама у Словачкој. Жири фестивала сваке године додељује и „Специјалну награду УНС-а“. У новембру ове године редизајниран је и модернизован сајт УНС-а. 

2008. СПОМЕН-КУЋА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА, ШКОЛА ВЕБНОВИНАР

Са Завичајним друштвом „Видовача“ из Смедеревске Паланке и Скупштином општине Смедеревска Паланка покренута је акција изградње спомен-куће Пере Тодоровића, српског новинара, полемичара и писца у његовом родном селу Водицама. Покренута је јединствена школа у региону Веб новинар чији је циљ усавршавање новинара, студената новинарства, ПР и маркетинг професионалаца и осталих заинтересованих за рад у свету нових медија.

2009. ЉИЉАНА СМАЈЛОВИЋ ИЗАБРАНА ЗА ПРЕДСЕДНИКА УНС-А, СТОП АНТИЕВРОПСКОМ ЗАКОНУ О ИНФОРМИСАЊУ

На Изборној скупштини УНС-а у Брусу за председника је изабрана Љиљана Смајловић.

УНС покренуо акцију “Стоп антиевропском Закону о информисању“. Основана је Медијска коалиција коју чине УНС, НУНС, НДНВ, АНЕМ и Локал Прес. УНС се изборио за тумачење члана 336а Кривичног законика који се односи на коментарисање кривичних поступака пре правоснажности пресуде, тако да се забрана коментарисања не односи на новинаре. УНС је обезбедио бесплатну правну помоћ новинарима против којих је НУНС Тужилаштву за ратне злочине поднео пријаву због „кривичног дела организовања и подстицања геноцида и ратних злочина из члана 145. Кривичног закона“. УНС је организовао протест пред седиштем EULEXA на Косову и Метохији тражећи да се покрене истрага о несталим и убијеним новинарима на КиМ. У оквиру УНС-а основана је секција Тенис прес клуб.

2010. ПРЕСС ЦЕНТАР УНС-А, МЕДИЈИ НИСУ ВОЈНИ ЦИЉ, САВЕТ ЗА ШТАМПУ, АВАЛСКИ ТОРАЊ

УНС је организовао скуп подршке и пружио правну помоћ новинарки Светлани Васовић Мекина која је незаконито добила отказ у „Политици“ након што је објавила ексклузивну информацију о упутствима Стејт департмента Словенији како да, током председавања Европском унијом, води активности у вези са признањем независности Косова. УНС је на дан бомбардовања РТС-а, 23. априла, организовао акцију: „Медији нису војни циљ“. Адаптиран је и покренут Прес центар УНС-а у Кнез Михаиловој 6/III.

Покренут је Савет за штампу- независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче- власнике штампаних медија, професионалне новинаре и представнике цивилног сектора. Савет је основан  како би пратио поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним медијима и решавао жалбе појединаца и институција на садржаје штампаних медија. Завршена је Акција изградње Авалског торња чији је покретач био УНС. УНС је од градоначелника Београда Драгана Ђиласа у знак признања за обнову Авалског торња добио награду за „изузетност због дугогодишњег рада и трајног доприноса развоју града Београда“.

2011.  СКУПШТИНА ИФЈ-А У БЕОГРАДУ, ПРСУДА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА, НАГРАДЕ ЂОКО ВЈЕШТИЦА И БОГДАН ТИРНАНИЋ

УНС је покренуо онлајн петицију против намере тужилаштва да тајно суди Јелени Спасић и Милораду Бојовићу, новинарки и уреднику листа „Национални грађанаски“ из Новог Сада због објављивања Јелениног текста под насловом „Државни органи потпуно неспремни за рат“. УНС је на дан бомбардовања РТС-а, 23. априла, организовао акцију: „Медији нису војни циљ“.

УНС, НУНС и СНС били су домаћини Скупштини Међународне федерације новинара у Београду.

Апелациони суд у Београду објавио је 22. децембра 2011. године пресуду у корист НУНС-а по којој  је Дом новинара заједничка имовина УНС-а и НУНС-а. Пресуда је објављена на дан обележавања 130 година УНС-а. УНС се одмах жалио Врховном касационом суду. Пре ове пресуде, судови су два пута у истом предмету пресуђивали у корист УНС-а. Установљене су награде „Ђоко Вјештица“ за новинарску хуманост и „Богдан Тирнанић“ за коментар.

2012. СПОМЕН ПЛОЧА НА КиМ, ШКОЛА ВИДЕО НОВИНАР, ЧАСОПИС ЛИНК

УНС се изборио за помиловање новинара Ласла Шаша којем је Основни суд у Суботици пресудио да је текстом увредио вођу екстремистичког покрета из Мађарске „64 жупаније“ Ласла Тороцкаја и да треба да плати казну од 150.000 динара. Ласло Шаш није имао  средства да плати, па је новчана казна замењена затворском.

Постављена је спомен-плоча на путу Велика Хоча- манастир Зочиште где су 1998. године отете колеге из Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић са натписом: „Овде су 21. августа 1998. Нестале наше колеге Ђуро Славуј и Ранко Перенић, тражимо их“. Плоча је након два месеца порушена. Покренута је Школа видео новинарства. УНС је постао суиздавач часописа ЛИНК за професионалце у медијима. Промењен је и модернизован сајт УНС-а, као и сајт webnovinar.org. УНС и УНИЦЕФ организовали су радионице за новинаре који извештавају о деци и дечјим правима.

2013. ЉИЉАНИ СМАЈЛОВИЋ ДРУГИ МАНДАТ, ИЗМЕНЕ КОДЕКСА НОВИНАРА СРБИЈЕ, „ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ“, СПОМЕН ПЛОЧА НА КиМ

Љиљана Смајловић је на Изборној скупшини одржаној 11. маја на Златибору поново изабрана за председника УНС-а. На истој Скупштини усвојене су и измене Кодекса новинара, УНС и НУНС су га донели 2006. године, а прихваћен је као Кодекс новинара Србије. У УНС је враћен Ауто прес клуб који је 20 година био засебна организација. УНС је потписао протокол о сарадњи са Филозофским факултетом у Нишу.

УНС је са групом твитераша у мају покренуо хуманитарну акцију прикупљања помоћи за угрожене у катастрофалним поплавама које су задесиле Србију „Хуманост на делу“. У акцији је прикупљено више од 10 тона помоћи у вредности од око 40.000 евра.

По други пут је на месту на коме су у августу 1998. године код Велике Хоче у Метохији нестали новинари Радио Приштине, Ђуро Славуј и Ранко Перенић постављена плоча несталим колегама. Плочу су непознате особе поново уклониле крајем септембра ове године.

2014. БУДИМИР НИЧИЋ ПРЕДСЕДНИК ДНКиМ, НОВИНАРСКА КУЋА „ПЕРА ТОДОРОВИЋ“, АКЦИЈЕ, СПОМЕН ПЛОЧА НА КиМ 

У јулу је одржана Изборна скупштина Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ). Новинар News Press produkcije из Чаглавице и дописник Гласа Америке са Косова Будимир Ничић изабран је за председника.

Изграђена је Новинарска кућa „Пера Тодоровић“ у Водицама код Смедеревске Паланке, остали су само још радови на ентеријеру.

УНС је анкетирао чланство о ставовима, активностима УНС-а, као и професионалном и економском положају новинара и медијских радника. Резултати истраживања су доступни на сајту УНС-а (http://uns.org.rs/sr/o-nama/files.html).

УНС је успешно организовао акцију прикупљања 30.000 евра за трансплантацију бубрега у Турској новинарки недељника НИН Ивани Јанковић. Покренута је акција „Градови и општине – пријатељи медија“ којом УНС позива локалне самоуправе да издвоје минимум два одсто буџета за пројектно суфинансирање медија. Покренута је петиција „Вратите нам Утисак“ којом је УНС тражио да телевизија Б92 поштује уговор и настави са емитовањем утицајне и гледане емисије „Утисак недеље“ ауторке Оље Бећковић.

УНС и ДНКиМ су, трећу годину за редом, на месту где су новинари отети, на путу Велика Хоча – Зочиште у општини Ораховац, поставили обележје несталим колегама. Плоча је трећу годину за редом уништена и однета.

2015. НАГРАДА „АЛЕКСАНДАР ТИЈАНИЋ“, САЈАМ ИНФОРМИСАЊА, СПОМЕН ПЛОЧА НА КиМ, ПЛАЦ У ГРАЧАНИЦИ, ИЗМЕНЕ СТАТУТА УНС-А

Основали смо награду „Александар Тијанић“. Прву награду за борбеност у новинарском изражавању која се додељује  за текстове, прилоге објављене у штампаним, електронским или онлајн медијима, али и за новинарски потез који би завредео ову награду добила је новинарка „Политике“ Јелена Попадић. Награда се састоји од дипломе и новчаног износа од 2.000 евра у динарској противвредности и уручује се 21. децембра, на додели годишњих награда УНС-а.

Учествовали смо на првом Сајму информисања, комуникација и маркетинга – Медиа маркету, који је организован у оквиру Међународног сајма књига у Београду. Том приликом УНС је изложио педесетак експоната, старих примерака српске и југословенске штампе из легата Жике М. Јовановића који су део УНС-ове поставке „Путовање кроз историју српске штампе“.  

Крајем маја по четврти пут поставили смо спомен плочу несталим колегама Ђуру Славују и Ранку Перенићу. Плоча је постављена поред пута, на месту где су 1998. године нестали Славуј и Перенић о чијој се судбини ни данас не зна ништа.

СО Грачаница УНС-у је у Грачаници доделила земљиште површине 4 ара за изградњу Новинарског дома.

Завршена је реконструкција шестог спрата Дома новинара.

На редовној Годишњој Скупштини УНС-а одржаној 22. децембра 2015. године усвојене су Измене и допуне Статута УНС-а. Њима је, између осталог, предвиђено да се Дан УНС-а обележава 21. уместо 22. децембра, због усклађивања календара.

2016. ЕРЖЕБЕТ ПАП РЕЉИН ПРЕДСЕДНИЦА ДНВ-УНС, СПОМЕН ПЛОЧА НА КиМ, НАГРАДА „ПЕРА ТОДОРОВИЋ“, АКЦИЈА „OДУЖИМО СЕ ХЕРОЈИМА АЛБАНСКЕ ГОЛГОТЕ”, ПРЕСУДЕ, ОШИШАНИ ЈЕЖ

Уредница емисије „Документ“ на Радио-телевизији Војводина Ержебет Пап Рељин изабрана је за председницу огранка УНС-а у Војводини - Друштва новинара Војводине (ДНВ-УНС), на Изборној скупштини у Новом Саду. На тој Скупштини изабрани су и чланови Извршног одбора ДНВ-УНС-а.

Два пута у току године плоча несталим новинарима Радио Приштине Ђуру Славују и Ранку Перенићу је рушена, у мају и септембру. Укупно пет пута да непознати вандали рушили плочу новинарима који су отети 21. августа 1998. године. Новинари су нестали на путу Велика Хоча – Зочиште.

Установили смо новинарску награду за фељтон - „Пера Тодоровић“. Награда ће бити додељивана сваке друге године у мају, а уручиваће се у Новинарској кући „Пера Тодоровић“ у Водицама код Смедеревске Паланке.

На стоту годишњицу страдања српске војске и избеглица у I светском рату, УНС и лист „Курир“ покренули су акцију „Oдужимо се херојима албанске голготе” за израду две бронзане статуе српских војника на грчком острву Видо. Према грубом предрачуну Републичког завода за заштиту споменика културе најмање 128.000 евра коштаће израда и постављање бронзаних статуа српских војника. Акцији се прикључила и Хуманитарна фондација Нови Београд па је активиран и СМС број преко ког се прикупљају донације.

Реконструисан је трећи спрат Дома новинара. Радови су били вредни око 10.000 евра.

У јуну је у згради „Дома новинара“ из лежишта испао бојлер капацитета 50 литара на 6. спрату. То је изазвало поплаву на 6,5,4. и 3. спрату. Штета је износила око 5.000 евра, али је највећим делом надокнађена од осигурања. Све последице поплаве су саниране

Другостепени суд потврдио је пресуду по којој је трећи спрат Кнез Михаилове број 6 (Прес центар) власништво УНС-а, а не државе Србије.

Држава је уложила ревизију Врховном касационом суду. Из Апелационог суда добили смо пресуду којом је судија Иван Негић поново зграду „Дома новинара“ прогласио заједничком имовином УНС-а и НУНС-а. Уложили смо ревизију и то је трећа ревизија у поступку по тужби НУНС-а против УНС-а.   

Регистровали смо медиј „Ошишани јеж“ као онлајн издање.

 

Саопштења Акције Конкурси