Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Конференција о убијеним и несталим новинарима на Косову: Институције пале на испиту
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 12. 2019.

Аутор: Будимир Ничић Извор: Гласа Америке

Конференција о убијеним и несталим новинарима на Косову: Институције пале на испиту

Потребно је основати међународну комисију за прикупљање података о убијеним и несталим новинарима на Косову, а Европска Комисија би у својим будућим извештајима о напретку Косова и Србије требало да посебну пажњу посвети расветљавању ових случајева. Ово су само неки од закључака дводневне Конференције која је одржана у Приштини и Грачаници о убијеним и несталим новинарима на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.

На дводневној конференцији о убијеним и несталим новинарима коју су организовали Удружење новинара Србије и Удружење новинара Косова, уз подршку ОЕБС-а, говорили су и поједини чланови породица убијених и киднапованих новинара.

У периоду од 1998. до 2005. године убијено је и отето 15 новинара. Само је један случај расветљен и то у Хашком трибуналу за бившу Југославију. Четворица новинара се и даље воде као нестали, а један од њих је Ранко Перенић, новинар тадашње Радио Приштине.

„До данас, а прошло је много времена, ја нисам добила никакво - ни писмено, ни неко друго објашњење како и шта. Мене никад нико није звао ни из наше власти”, рекла је Снежана Перенић, супруга Ранка Перенића.

Бранка Дамјановић је сестра Момира Стокуће, фоторепортера Политике који је 1999. године убијен у својој кући у Приштини.

“Нас нико никад није позвао. Једино у Нишу једном су долазили и једном су нас питали из полиције те 1999. и никад више до данас нас нико није звао. Једини који нас је звао у вези овог случаја је Нино Брајовић из Удружења новинара Србије”, рекла је Бранка Дамјановић.

Критике на рачун институција које ни после више од 15 година нису расветлиле случајеве убијених и отетих новинара изнели су на конференцији у Приштини и поједини чланови породица убијених албанских новинара.

„Међународна заједница није била у стању да расветли ниједан случај. Истина није откривена ни у једном једином случају и то је тужно за једно друштво као што је косовско. Тужно је за Међународну заједницу која је инвестирала пуно у Косово. 2005. године догодило се последње убиство новинара, чула сам да институције Косова тада нису носиле главни терет, али шта је радила тада Међународна заједница, УНМИК и ЕУЛЕКС, а сада имамо и специјлизована већа. Колико је институција потребно да би се сазнала истина?“, рекла је Бериана Мустафа, ћерка убијеног новинара Џмаила Мустафе.

„Говорим о овом случају 18 година касније. До сада су институције остале неме и можемо да кажемо да су институције пале на испиту, када говоримо о УНМИК-у, ЕУЛЕКС-у и косовским институцијама. Тек од недавно можда имамо неку наду да ће Специјални суд учинити нешто“, рекао је Дијар Попова, син убијеног новинара Шефкија Попове.

Шеф ОЕБС-а на Косову Јан Брату рекао је да је веома битно да се расветли судбина убијених новинара јер су како је казао, сви они били само људи који су радили свој посао

„Важно је да запамтимо једну веома важну суштинску ствар да ово није етничко питање, ово није питање о томе да ли је Србин или Албанац. Ово је питање о људима, о новинарима који су обављали свој посао”, рекао је Јан Брату.

Председник Комисије за случајеве убијених новинара у Србији Веран Матић рекао је да је потребно формирати међународну комисију која би се бавила прикупљањем података о случајевима убијених и несталих новинара.

„Био сам шокиран, не бројком, него чињеницом да број убијених новинара на Косову никоме ништа не значи. Дакле, имамо ситуацију да у Европи има један простор на коме има толико убијених и отетих новинара, а да не постоји ниједна активност”, казао је Матић.

„Убијањем или киднаповањем новинара убијена је демократија. То је злочин. Новинарство је непрекидна борба против неправде. Ми ћемо да се боримо да правда стигне злочинце и налогодавце како би породице добиле утеху“, казао је Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије.

Без реакција на резолуцију Европске федерације

На предлог Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије, Удружење новинара Косова и Синдиката новинара Србије, Скупштина Европске федерације новинара је прошле године усвојила Резолуцију којим се, између осталог захтева расветљавање случајева убијених и отетих новинара и успостављање сарадње српског и косовског тужилаштва по овом питању.

Иако је Европска федерација новинара Резолуцију упутила председнику Србије и Косова, као и бројним другим институцијама и организацијама, реакција готово да није било.

„ЕУЛЕКС је одговорио на један веома формалан начин. Колико се сећам у одговору је било да је у питању промена мандата, рекли су нам - не можемо ништа да учинимо за вас поводом тога. Нису то тачне речи, али свакако смисао поруке је то значио. УНМИК уопште није одговорио, чак нисмо добили никакав е-маил, нити допис, нити смо добили од председника Србије, председника Косова, ни од амбасадора“, казао је генерални секретар Европске федерације новинара Рикардо Гутиерез.

На конференицји је говорио и Паул Флин из мисије Еулекс-а на Косову.

Никада није донета одлука да се не ради на случајевима новинара, али они су стављени под категорију несталих лица и више је акценат стављен на случајеве који су се тицали ратних злочина“, казао је Флин.

Представници Удружења новинара Србије и Удружења новинара Косова поручили су да неће одустати од инсистирања на откривању истине о страдању њихових колега.

Са конференције је затражено и да Београд и Приштина што пре пронађу механизме сарадње за случајеве убијених и несталих новинара и да је потребно основати посебан фонд за истраживачке новинаре који би се бавили овим случајевима. Иако су били позвани конференцији нису присуствовали представници УНМИК-а и косовског тужилаштва.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси