Вести
22. 06. 2010.
Зукорлић не одустаје од сто милиона евра због фотомонтаже
Када тражите толику суму, ви тиме излазите из свих правних поредака света, овде је реч о тешко разумљивом претеривању, каже професор Владимир Водинелић
Мешихат Исламске заједнице у Србији и муфтија Муамер Зукорлић поднеће кривичну пријаву против дневног листа „Блиц”, као и парничну тужбу, ради утврђивања симболичке накнаде у износу од сто милиона евра због објављивања фотомонтаже у којој је муфтија Исламске заједнице у Србији приказан у православној одежди, саопштила је јуче Исламска заједница у Србији.
На ванредној седници Мешихата, која је одржана јуче, одлучено је и да се у суботу одржи свеопшти сабор Исламске заједнице у Србији у којем ће учествовати представници свих органа, установа и удружења ове верске заједнице, док ће у свим џамијама бити прочитан проглас осуде овог чина.
Мешихат је затражио и од председника Србије Бориса Тадића да се „јавно одреди према увреди листа ’Блиц’”. О свему ће бити обавештене међународне исламске организације и институције, као и амбасаде муслиманских земаља у Београду, наводи се у саопштењу.
Фотомонтажа објављена на хумористичкој страни прошле суботе приказује Зукорлића у православној одежди, како се држи за руку са папом Бенедиктом Шеснаестим, а испод ње је натпис „Већи католик од папе”.
Самир Тандир, портпарол Исламске заједнице у Србији, каже да фотомонтажа представља позив на покрштавање.
– Никакве паре не могу то да исправе. Сума коју смо тражили је симболична и њен циљ је да се пошаље порука да се не могу тако вређати нечија верска осећања и верски ауторитети, то је опомена за убудуће. Не можемо се сакривати под плаштом слободе медија, јер ради се о озбиљном дневном листу који врло добро зна шта сме, а шта не сме – каже Тандир.
Главни и одговорни уредник „Блица” Веселин Симоновић није желео да коментарише саопштење Мешихата, рекавши да ће, ако их Исламска заједница у Србији тужи, све расправити на суду.
Уредништво „Блица“ је, иначе, дан после објављивања фотографије објавило извињење Исламској заједници у Србији.
У нашем праву симболична накнада не постоји, објашњава Владимир Водинелић, професор Правног факултета Универзитета „Унион”.
– Када тражите симболичну накнаду, не тражите новац који ће вам служити томе да прибавите нека задовољства, која би потиснула душевне боли које сте трпели због повреде вашег права. Ви тиме тражите да се утврди да сте били жртва, да је оним што је урађено атаковано на ваше право и та симболичка накнада нема, у ствари, уопште функцију накнаде, него функцију утврђења да је начињена повреда права. Када тражите сто милиона евра, то није симболична накнада. Када тражите толико суму, ви тиме излазите из свих правних поредака света. Србија је ратификовала Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода која у члану 10 јемчи слободу говора. Уз то, европски стандард је јасан: ниједна казна и ниједна накнада коју би било који суд, било које земље у којој важи Европска конвенција досудио у висини која је у стању да угрози егзистенцију медија није у складу са Европском конвенцијом. Укратко, овде је реч о тешко разумљивом претеривању – истиче Водинелић.
Наш саговорник наводи и да је европска правна пракса, када су овакви случајеви у питању, јасна. Како истиче професор Водинелић, битно је да је видљиво да је посреди сатира, хумореска, пародија, карикатура, фотомонтажа, односно хуморна форма.– оно што је исказано кроз хуморну форму не може се доживљавати као тврдња која претендује на истину, а баш зато што је тако, хумористи и сатиричари имају већу слободу изражавања – каже Водинелић.
Постоји граница слободе медија и она иде дуж забране повређивања нечијих верских осећања, која су уосталом заштићена и законом, каже Снежана Илић из Центра за развој цивилног друштва.
– Ипак, саме верске вође су, као и друге јавне личности, подложне суду јавности и критици, која често зна да буде непримерена – истиче Илићева.
Такође, Независно удружење новинара Србије упозорило је у свом саопштењу да се учесталим тужбама против медија због хумористичко-сатиричких садржаја „озбиљно угрожава слобода јавне речи“.
Јелена Чалија
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.