Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
15. 03. 2010.
Тужбе због неплаћених рачуна за Тв претплату
Због неповољних глобалних економских кретања Радио-телевизија Србије тешко инкасира приходе од маркетинга и претплате.
Пошто више од половине пара у касу РТС-а долази од грађана, не чуди чињеница да јавни сервис најављује „појачану примену мера за наплату доспелих потраживања“.
Медијски јавни сервис Србије је током прошле године, у свим регионима, покренуо поступак принудне наплате потраживања према 116.000 грађана, а ове године тај број биће већи за око 85.000. Према оријентационој рачуници РТС-а, имамо између 1,4 и 1,58 милиона домаћинстава која су законски обвезници плаћања претплате за јавни сервис.
- Валидна база података о претплатницима не постоји из више разлога. Најпре, за наплату је задужен ЕПС који није централизовао податке, а оно што нама стиже од привредних друштава у њиховом саставу потпуно је информатички некомпатибилно. Ту су урачуната домаћинства у којима нико не станује дуже време, бројила која се налазе у стајама, на пумпним станицама, у подстаницама грејања, лифт-постројењима, где нема ко да гледа и слуша радио и ТВ програм, као и бројила у домаћинствима која су искористила законску могућност ослобађања обавезе плаћања претплате - кажу у јавном сервису.
Сматра се да рачуне у целости и редовно измирује између 720.000 и 780.000 домаћинстава, а да још 680.000 до 780.000 плаћају само неки део претплате. Има грађана који понекад уплате неки износ да сигнализирају да на то нису заборавили, а има и оних чија су кашњења веома дуга.
- Једна од отежавајућих околности за РТС јесте утицај модела наплате по коме се прво у целости измирује обавеза коју домаћинство има према ЕПС-у. Међу значајнијим разлозима за неплаћање претплате јесте тешка социјално-економска ситуација, пад стандарда и платежне моћи грађана - оцењују у РТС-у. Ипак, из података које прослеђује Електропривреда види се да је степен наплативости претплате у директној, узрочно-последичној вези са економском развијеношћу региона, што, опет, указује на то да бојкот претплате није тако масован као што би се некоме, можда, могло учинити.
Наиме, од 2007. до 2009. године у Београду је наплаћено 74 одсто претплате, што у РТС-у оцењују као „фантастичан проценат с обзиром на економске прилике“. Исто важи и за Војводину. У јужној Србији, међутим, грађанство не измирује ни рачуне за струју, па ни за РТС. Ту је наплативост најнижа, креће се између 20 и 27 одсто. А кад је реч о централној Србији, рачуне за претплату редовно плаћа између 37 и 47 одсто домаћинстава. Упркос таквом стању, претплата учествује са чак 54,9 одсто у укупној реализацији потраживања које има РТС. Како је јавном сервису на годишњем нивоу потребан улаз од око 100 милиона евра, остатак намичу преко маркетинга.
Драгица Пушоњић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.