Вести

31. 07. 2014.

Извор: komsijske novosti.rs

Бајрам Халити: Право на коришћење матерњег језика у медијима је право на живот у цивилизованом друштву

- С обзиром на то да су Роми у само неколико европских земаља уставно признати као национална мањина, Европска унија и Европски парламент треба да понуде иницијативу да се њихов статус дефинише на јединствен начин и да се, у складу с тим, регулишу њихова колективна права?

 

- Једно од основних права јесте право на слободно коришћење матерњег језика и његов развој. За то је потребно створити адекватне услове. Пошто је језик део културног живота људи, чак неотуђиви део културног развоја – како је то дефинисано у UNESCO-вој конвенцији против дискриминације у образовању (Doc, 11 C, 144. XII 1960), неопходно је створити услове за стандардизацију ромског језика, у смислу и на начин који је предвиђен Резолуцијом IV Светског конгреса Рома и Синта.

Ромски језик, који за Роме има непроцењив национални, културни и историјски значај, треба да као културно добро, које се непрестано угрожава, ужива заштиту UNESCO-а у мери и на начин као што је то случај са културним добрима, историјским знаменитостима и природним реткостима разних народа и земаља. Пошто овај народ нема своју државу, међународна заједница, у овом случају УUNESCO, треба да предузима улогу заштитника његовог најзначајнијег културног добра – језика.

- У ситуацији у којој је ромски народ данас, указала се потреба за информативним медијима, који би вршили не само образовну, већ покретачку функцију у ромском народу?

- Електронски и штампани медији су данас од изузетног значаја за наш народ и његову еманципацију. Ово је прилика да се размене и обогате искуства и нађу путеви и форме за међусобну активну сарадњу. На тај начин ће се садржајно обогаћивати и медији на ромском језику, усавршавати кадрови, и развијати наш језик.

Данас је више него икад неопходно да се свет упозна са правим карактером и идентитетом ромске прошлости и садашњости, како би се између Рома и осталог дела света успоставило веће разумевање и приснија сарадња.

Борба за потпуно остваривање културне равноправности Рома на свим меридијанима ове планете биће само једна од водиља уређивачке политике наших електронских и штампаних медија, али истовремено градиће мостове према страним пријатељима у овим бурним временима.

С друге стране, ми се надамо да ће на овај начин проблеми Рома доћи до ширег аудиторијума, пробудити интересовање и знатижељу, јер су неосноване предрасуде настале услед незнања о моралним вредностима нашег народа.

Наш циљ је да се коначно створи атмосфера симпатије, која би омогучила Ромима да једног великог дана поносно заузму своје место у људској заједници. Без писане речи, Роми не могу створити колективну, културну и националну интеграцију. Реч је, наиме, о праву коришћења матерњег језика, оснивању научних и културних институција, издавачкој делатности, медијима.

Наши штампани и електронски медији неће бити медији који ће конкурисати постојећим  медијима у земљи и свету. Наши циљеви су прецизни и строго одређени. На нашим електронским и штампаним медијима, где ће бити много речи и много слика, наћи ћете анализе и студије које сте морали да тражите на другим језицима или у медијима које је врло тешко пронаћи.

- Самит шефова држава и Влада одржан у Стразбуру 1997. године дефинисао је приоритетне циљеве за Европу двадесет и првог века, додељујући Савету Европе задатак да „гради слободније, толерантније и праведније европско друштво, засновано на заједничким вредностима као што су слобода изражавања и информисања, културна разноврсност и једнако достојанство свих људских бића“. Шта Србија треба де учини како би испоштовала ове препоруке, када је реч о ромској заједници?

- С тим у вези, мислимо да би “ромски електронски и штампани медији” могли да промовишу права Рома у остваривању њиховог културног и верског идентитета, као и афирмацију и заштиту људских, грађанских и политичких права на Балкану и шире. Медији у свом раду остварују образовну и културну функцију, користе матерњи језик и, укупно гледано, потврђују национални идентитет. Особе које припадају националним мањинама имају право да слободно испољавају, чувају и развијају свој етнички, културни, лингвистички или регионални идентитет и да очувају и развијају своју културу у свим аспектима, ослобођени од било каквог покушаја асимилације против њихове воље. Остаје се, дакле, у уверењу да ће и припадници мањина, под једнаким условима, остварити своје РТВ станице и преко њих, евентуално, повећати обим информисања на матерњим језицима. Вероватно је то и најбољи пут (мада економски за сада и најтежи) да се дође до бољитка без икаквог уплитања државе. Зато треба слободно оснивати приватне и мешовите фондације за развој радио-телевизијских станица или програма на језицима мањиснких заједница, као и за развој програма и медија који делују у правцу међусобног упознавања и повезивања различитих националних и етничких заједница. Јавна РТВ мрежа дужна је да реализује обавезу државе да се обезбеди доступност до канала, ширење и примање информација националним мањинама на њиховом матерњем језику. Од ове обавезе она не може одустати, без обзира на то да ли ће се појавити још РТВ станица у својини припадника мањина, или на њиховим језицима. Пошто не постоје прописане квоте таквих програма, а националне мањине траже више, не видимо друго решење осим да се о томе постигне праведан договор. Он ће се лакше постићи ако се промене и политички и економски услови у којима се сада разговара на релацији држава-мањине, као и о много битнијим стварима. Исто тако је важно да се већ постојећа мрежа локалних РТВ станица, код којих није завршена трансформација друштвене својине, задужи да и након промене оснивача испуњава оправдане захтеве за информисањем на језицима националних мањина. Чак би се ово могло поставитии као услов за својинску трансформацију.

И на крају, приликом додељивања лиценце и таласних дужина. предност треба да се да оним станицама које ће у програму фаворизовати националне, културне или језичке мањинске заједнице.

- У законима о заштити права и слобода националних мањина појединих земаља транзиције припадници националних мањина имају право на потпуно и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући право на изражавање и право на примање, слање и размену информација и идеја путем штампе и других средстава јавног информисања. Мислите ли да би државе у транзицији као и чланице Европске уније требало да у програмима радија и телевизије јавног сервиса обезбеде информативне, културне и образовне садржаје на језику националне мањине, али и да оснивају и посебне радио и телевизијске станице које би емитовале програме на језицима националних мањина? Какве су ваше препоруке у том смислу?

- Државе чланице требало би да преузимају обавезу да за оне који користе регионалне или мањинске језике на територији на којој се ови језици говоре, у складу са ситуацијом за сваки појединачни језик, од степена до којег јавне власти, директно или индиректно, имају надлежност, моћ или играју одговарајућу улогу у овој области, и поштујући принцип независности и аутономности средстава јавног информисања:

а) у смислу у ком радио и телевизија остварују улогу јавне службе:

• да обезбеде стварање макар једне радио станице и једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или

• да охрабре или олакшају стварање макар једне радио станице или једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или

• да омогуће одговарајуће одредбе захваљујући којим би приказивачи програма понудили садржаје на регионалним или мањинским језицима;

б) да охрабре или олакшају стварање барем једне радио станице на регионалним или мањинским језицима;или

• да охрабре или олакшају редовно емитовање телевизијског програма на регионалним или мањинским језицима;

ц) да охрабре или олакшају стварање барем једног телевизијског канала на регионалним или мањинским језицима; или

• да охрабре или олакшају редовно емитовање телевизијског програма на регионалним или мањинским језицима;

• да охрабре или олакшају производњу и дистрибуцију аудио или аудио визуелних радова на регионалним или мањинским језицима;

д) да охрабре или олакшају стварање и очување макар једних новина на регионалним или мањинским језицима;или

• да охрабре или олакшају редовно објављивање новинских чланака на регионалним или мањинским језицима;

е) да покрију додатне трошкове оних средстава јавног информисања који користе регионалне или мањинске језике у случајевима када закон и иначе омогућава финансијску помоћ средствима јавног информисања; или

• да примене постојеће мере финансијске подршке и на аудиовизуелну продукцију на регионалним или мањинским језицима;

ф) да помогну образовање новинара и осталих запослених у средствима јавног информисања која користе регионалне или мањинске језике.

Државе чланице преузимају обавезу да гарантују слободу директног пријема радио и телевизијског програма из суседних земаља на језику који је исти или сличан регионалном или мањинском језику, као и да се не супростављају реемитовању радио и телевизијских програма из суседних земаља на овом језику.

Државе чланице преузимају обавезу да обезбеде да интереси корисника регионалних или мањинских језика буду представљени и узети у обзир тако што се могу стварати одговарајућа тела која би била у складу са законом и одговорностима које постоје када се гарантује слобода и плурализам медија.

Да ли ће и у којој мери овај подухват успети, то зависи првенствено од тога колико се поштују и штите права за унапређење језичког, културног и општег развоја националних мањина у Европи и свету, која су иначе дефинисана у многим документима, почев од “Опште декларације” о правима човека УН, па до низа других међународних аката о спречавању дискриминације и заштити националних мањина.

Уистину сматрам да ће данас политички разум у земљама у транзицији победити, и да ће се подржати покретање наших електронских и принтованих медија. Искрено се надам томе.

Са своје стране Ромски интелектуалци чине све веће напоре да положај ромског матерњег језика побољшају и својој оралној културној баштини обезбеде трајно место у свеукупном културном наслеђу балканских народа и народности или народа екс Југославије.

БИОГРАФИЈА

БАЈРАМ ХАЛИТИ је рођен 1955. године у Гњилану, на Косову. Он је један од најцењенијих познавалаца Рома у Европи и свету. У  новинарство је ушао 1985. прошавши све нивое новинарског развоја од приправника до одговорног уредника ромског програма. Са великим успехом се исказао и у писаним и у говорним новинарским жанровима, као и у публицистици.

Халити је објавио велики број студија, чланака, коментара, и документарних емисија.

На 12 међународној књижевној манифестацији “Amico  Rom”,  која  се  сваке године  одржава  у  италијанском граду Ланчано, Бајрам Халити је био добитник Светске награде за књижевност  председника  Италије. На конкурс за ову награду пристигло је 600 радова књижевника Рома из целог света које је оцењивало 14 најеминентнијих критичара.

На 56. Међународном сајму књига који је одржан 2011. у Београду Српско-ромски речник са граматиком и правописним саветником аутора Бајрама Халитија добио је награду за подухват 2011.године.

На 13. Салону књиге и графике у Пироту Награда “Лоза” за најбоље појединачно  издање, које  афирмише  књигу у  ужем  или ширем смислу, припала је издавачкој кући „Прометеј“ из Новог Сада за “Српско-ромски речник  са граматиком  и  правописним саветником” Бајрама Халитија. Такође, „Српско-ромски речник“ је добитник награде Терезе Фон Јакоб, а Светска организација дијаспора и мањина (WДМО) је ово капитално дело прогласила књигом 2011. године.

На 12. Међународном сајму књига у Подгорици Издавачкој кућí „Прометеј“ је додељена награда за издавачки подухват за “Српско-ромски речник са граматиком и правописним саветником”. Српско-ромски речник има 50.000 одредница са граматиком и правописним саветником. Трочлани жири у саставу проф. Синиша Јелушич (предсједник), проф. Славица Перовић и Марина Вешовић је оценио да је рјечник “више него одличан лингвистички научни рад – то је страховит допринос одржавању веома старе културе. Културе, и ово се мора нагласити, којој недостаје заштита националних структура”.  2012. године у издању Беокњиге издао је Српско-ромско-енглески речник са граматиком. Речник има 50.000 одредница. 2012. године објавио је прву драму на српском језику о страдањима Рома за време Другог светког рата у логорима НДХ. Наслов драме је ,,Роми у паклу Јасеновца“.

Објављивао је песме и текстове у многим часописима, а заступљен је у антологији ромске поезије на индијском, италијанском, пољском, бугарском и енглеском језику. 8. априла 2002. године поводом Међународног дана Рома, Халити је добио повељу „Слободан Берберски“ за књижевност и новинарство, која је по први  пут те године додељена у Савезној Републици Југославији. Добитник је  плакете „Мира и толеранције“ за допринос у борби за мир, толеранцију и разумевање међу људима и народима; плакете „за нарочите заслуге и допринос на унапређењу културног и просветног живота Рома, као и за успехе у развијању културе Рома у Републици Србији“.

Бајрам Халити, је мастер правник, новинар и публициста. Новембра ове године полагаће правосудни испит и стечиће звање адвокат. Ожењен је и има три сина.