Вести
31. 07. 2014.
Где ти је култура, министре?
Влада Србије, у суштини њен председник, беспоговорни Вучић, наметнули су српској јавности неку врсту привида: ради се убрзано, хитно, жури се „пуном снагом у реформе“.
Обећао је премијер у свом експозеу да парламентарци има да спавају и купају се у парламенту. Обећао је фиксне рокове за доношење закона. Обећао је да ће испунити обећања. И шта ко ту има да размишља? Добили су од народа мандат за реформе.
Објавише статистичари да је Скупштина Србије у последња три и по месеца заседала укупно 31 дан, што значи тек један месец. Даноноћно?! Брзопотезно је усвојено 30 закона. По хитном поступку.
А јавна расправа, а амандмани посланика? Каква јавна расправа, доста сте причали и расправљали, сад има само да се усваја. О чему смо расправљали? О нечему. Свакако не о коначној верзији предложених закона, јер те коначне верзије Влада шаље у недељу, у уторак почиње расправа, један дан је доста да се прочитају стотине страна, амандмани могу да се пишу, али се не усвајају.
Изгледа да је Влада добила не само мандат за реформе, већ и тапију на памет и знање.
Министрима је дозвољено да се седмицама и месецима „мрљаве“ над неким законом, а јавности и посланицима оставља се тек по један дан. Какви посланици, тј. та опозиција која само подмеће клипове. Важна је убедљива већина које ће у расправи учествовати да би исхвалила добробити нових закона и одбранила неприкосновеност вође и визионара. И: гласала. И то опет у суботу и недељу, да народ види како се ради без прекида.
По истом принципу и са истим привидом брзине и ефикасности, у Скупштину Србије стигла су и три медијска закона. Какве ће последице они имати по медијску сцену у Србији тек ће се видети, али оно што је сасвим сигурно имаће последице по једну важну делатност културе: кинематографију. Министар културе и информисања господин Иван Тасовац овим законима „згазио“ је кинематографију.
Он сам недавно је говорио како су култури потребне додатне паре и како ће их узети од лутрије (чије су паре ионако већ у буџету). Уместо да настоји да се законима те додатне паре обезбеде за различите делатности: филм, музику, културно наслеђе, музеје, он се одриче могућности којима би се овом приликом обезбедио приход за кинематографију.
У свим досадашњим законским решењима опстајала је одредба по којој РТС треба да одваја 1, 5 одсто од претплате за област кинематографије, што је и логично, јер добар део телевизијског програма чине филмови. Нажалост, та одредба се годинама уназад није поштовала и сви су то толерисали. Систем наплате претплате био је непоуздан, а нико није ни покушавао да нађе права решења.
Уз то, са претплатом је све било неизвесно: те мора да се плаћа, те не мора. Сада се уистину укида, а од 2016. године се уводи такса. (На сличан начин се некад и плаћала претплата.) Такса ће се директно плаћати јавном сервису, дакле, без посредника (какав је претходних година био ЕПС, који је за ту услугу наплаћивао провизију, прво 8 одсто а онда 3 одсто). Биће таксе, али ни процента за филм.
По новом закону такса ће се користити само за основну програмску делатност јавног сервиса. Као да филм није део те основне програмске делатности и то оне гледаније.
Неће бити пара за филм по „Закону о јавним медијским сервисима“, тј. 1,5 одсто од телевизијске таксе, што значи да за финансирање кинематографије остају само средства из буџета, од донације, спонзора и „осталих извора“. По Закону о кинематографији, донетом 2011. године, било је предвиђено да се 20 одсто од прихода који оствари РРА и 10 одсто од прихода РАТЕЛ-а уплаћује у Филмски центар Србије за развој кинематографије. На ове одредбе жалио се Уставном суду АНЕМ (чији је председник био Саша Мирковић, садашњи државни секретар за медије у Министарству културе). Упозорили су да по закону о радиодифузији и телекомуникацијама средства која РРА и РАТЕЛ остварују од емитера и оператера могу да користе за сопствене потребе, а ако остваре суфицит, уплаћују у буџет Републике. Истина је да се радило о неусклађености закона која се могла решити променом једне полуреченице, а у корист кинематографије. Није то учињено, напротив, у предлогу „Закона о електронским медијима“ нема ни помена да се део прихода издваја за кинематографију. Тврде да би се тако угрозила независност РРА.
Како РРА (по новом закону Регулатор) остварује приход? Укратко, наплаћујући таксе за фреквенције емитерима. Чије су то фреквенције? Националне, дакле, државни ресурси. Не остварују они приход на тржишту, није им то ни фамилија оставила у наследство. Како троше тај приход? Пре свега на надокнаде члановима Савета и плате запослених. У 2013. просечна плата 83 запослених у РРА износила је 91.855 динара. И док су плате у свим другим организацијама смањиване, у 2013. су у РРА два пута повећаване. Поред плата, паре се троше за закуп простора, материјалне трошкове, путовања, репрезентацију. Ако нешто преостане, иде у буџет. А сваке године преостаје све мање - 2008. суфицит је био 298 милиона, 2011. године 82, а 2013. тек 22 милиона.
Тешко је схватљиво како се угрожава независност РРА ако се део тог прихода издвоји за кинематографију. Постоје у Србији и друга независна тела и организације: заштитник грађана, повереник за информације, Агенција за борбу против корупције, Државна ревизорска институција. Нико нема сопствени приход, финансирају се из буџета, плате им се уређују законима. Јесу ли они онда „зависни“? Како то да је бившем председнику АНЕМА Саши Мирковићу сметало да РРА део пара даје за филм, јер то угрожава независност медија, а као државном секретару не смета му што ће у наредне две године РТС бити финансиран из буџета.
Какав је генерално однос према култури сведочи и одредба закона по коме чланови Савета Регулатора могу да буду: „медијски стручњаци, економисти, правници, инжењери телекомуникација и т. сл.“. Можда се под овим „и т. сл.“ нађу и неки културни радници и ствараоци. Као рестлови! Да се човек запита: Где ти је култура министре?
Ауторка је председница Одбора за културу Демократске странке
Коментари (1)
Остави коментар01.08.
2014.
Izvori finansiranja Regulatora (RRA)
Na pitanja iz ovog teksta: "Kako RRA (po novom zakonu Regulator) ostvaruje prihod?", autor pogresno odgovara: " Ukratko, naplaćujući takse za frekvencije emiterima."
ОдговориTacno je da su izvori finansiranja, odredjeni clanom 36. Predloga zakona o elektronskim medijima. On glasi: "Prihod Regulatora čine sredstva ostvarena od naknade koju pružalac medijske usluge plaća za pravo na pružanje medijske usluge, u skladu sa zakonom."
Naknade za koriscenje frekvencija bile su i ostale prihod Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i postanske usluge (RATEL), a ne Regulatornog tela za elektronske medije (RRA).