Вести
01. 05. 2014.
Србија 74. по слободи медија
Србија се налази на 74. месту од 197 земаља по слободи медија, што значи да је делимично медијски слободна, оцењено је "Фридом хаус" за 2013. годину. Међу бившим југословенским републикама, испред Србије је на тој листи само Словенија, док су иза ње Црна Гора, Хрватска, Косово које је рангирано одвојено од Србије, Босна и Херцеговина и Македонија.
У врху ранг листе по слободи медија су Шведска, Норвешка, Холандија и Финска, у стопу их прате Белгија, Швајцарска и Луксембург, док је на самом дну Северна Кореја, иза Туркменистана, Узбекистана и Еритреје.
Опадање слободе медија у свету делимично је резултат значајног назадовања у неколико држава Блиског истока, укључујући Египат, Либију и Јордан, као и запаженог пада у Турској, Украјини и многим земљама на истоку Африке, али и погоршаног и релативно отвореног медијског окружења у САД, објашњава се у извештају.
Уз констатацију да тек свака седма особа живи у земљи са "слободном" штампом, "Фридом хаус" наводи да су, упркос позитивном развоју догађаја на том плану у извесном броју земаља, пре свега у супсахарској Африци, у свим другим регионима забележене доминантне тенденције назадовања.
То значи, наводи се у извештају, да само 14 одсто светског становништва живи у земљама у којима је извештавање о политичким догађајима адекватно, безбедност новинара загарантована, мешање државе у медијска питања минимално, а штампа није подвргнута било каквим непримереним правним или економским притисцима.
Критеријуми на основу којих ова организација рангира земље по степену слободе медија са поенима од нула (најслободније) до 100 (најмање слободне) су правно, политичко и економско окружење.
У најновијем издању годишњег извештаја, који "Фридом хаус" објављује од 1980. године, закључује се да је прошлогодишњи пад слободе медија у свету узрокован покушајима влада, нарочито у ауторитарним државама или поларизованим политичким окружењима, да контролишу садржину вести, као и ограничењима за стране извештаче или за објављивање вести и коришћење друштвених мрежа.
Поред тога, слобода штампе у неким земљама угрожена је утицајем приватних власника, пре свега оних који имају блиске везе са владама или владајућим партијама, а који мењају уредничке станове или отпуштају особље након што објаве независне вести.
Ови фактори су били кључни за већину забележених падова слободног новинарства у прошлој години, као и за прелазак са делимично слободног на неслободан статус у Либији, Јужном Судану, Турској, Украјини и Замбији.
Значајно опадање је регистровано у Црној Гори, Централноафричкој Републици, Египту, Грчкој, Јордану, Кенији, Мозамбику, Танзанији и Уганди, наводи се у документу.
Црна Гора је на ранг листи по слободи медија нешто пала, јер је прошле године имала 36, а ове 39 бодова, што је резултат непријатељске званичне реторике у погледу штампе и некажњивости за нападе на новинаре, констатује "Фридом хаус".
Поред тога, утицајне ауторитарне силе као што су Кина и Русија наставиле су да строго контролишу основне штампане и елетронске медије, покушавајући истовремено да контролишу и независније ставове изражене било у сфери блогова или страних новинских извора.
Чак ни отворенија медијска окружења нису имуна на притиске на слободу штампе, наводи америчка невладина организација, уз закључак да је прошле године забележен највећи пад слободе медија у протеклој деценији у САД, услед покушаја владе да контролише информисање о питањима националне безбедности.
У прошлогодишњем извештају Србија је била на 80. месту од 176 земаља.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.