Вести

03. 03. 2014.

Аутор: Лука Матић Извор: Актер

Како Америка види Србију

У извештају, који је државни секретар Џон Кери упутио Конгресу САД, истиче се да су у Србији примећене озбиљне повреде људских права у малтене сваком сегменту друштвенополитичког живота, а посебно се издвајају повреде права мањина и новинара.

 

Рестрикције у слободи говора и раду новинара окарактерисане су као једне од највећих повреда људских права у 2013. години у целом свету, а исти случај је и са Србијом.

У обимном извештају за Србију, од скоро 90.000 карактера, из којег вам преносимо најважније детаље, оцењено је да су безбедносне структуре, које су под контролом цивилних власти, починиле бројне повреде људских права.

„Међу најозбиљније повреде људских права у прошлој години убрајају се дискриминација и друштвено насиље над мањинама, посебно над Ромима. Малтретирање новинара и притисак који се над њима врши у циљу аутоцензуре је такође озбиљан проблем, као и корупција у здравству, просвети и многим гранама власти, попут полиције и неефикасног судског система, што је условило да суђења дуго трају и буду одлагана, као и да притвореници проведу дуг период у предсудском притвору“, истиче се у „Извештају о стању људских права“ за Србију.

Физичко насиље над притвореницима, које спроводи полиција, такође је посебно истакнуто, као и малтретирање заговорника људских права, чланова ЛГБТ група, критичара власти, жена и деце, али и особа са инвалидитетом.

„Власт је учинила кораке у процесуирању званичника, како у полицији, тако и у осталим деловима државног апарата, када је јавност приметила злоупотребе. Ипак, многи посматрачи верују да је велики број случајева корупције, полицијског малтретирања и других злоупотреба остао непримећен и некажњен“, наводи се у извештају.

Извештај о стању људских права у Србији:

„Тортура и остала окрутна, нехумана или деградирајућа поступања и казне“

Устав забрањује овакво опхођење, међутим, полиција је у више наврата тукла притворенике и малтретирала грађане, углавном приликом хапшења и првобитног задржавања, не би ли изнудила признање.

„Ускраћивања права на фер и јавно суђење“

Устав омогућава независно судство, ипак судови су остали подложни корупцији и политичком утицају.

Нема потврђених извештаја о случајевима политичких притвореника, али је било извештаја да власт хапси људе на основу политички мотивисаних оптужби за корупцију.

Медији у Србији су помињали хапшење и седмомесечни притвор власника „Делта холдинга“ Мирослава Мишковића као случај политички мотивисаног хапшења високог профила. Суд је у јулу прошле године закључио да је притвор Мишковића прекомеран и наложио је његово ослобађање уз кауцију.

„Произвољно мешање у приватност, породицу, дом и приватну преписку“

Устав забрањује такве активности, али је власт повредила права приватности и приватне преписке.

Иако закони прописују да Министарство унутрашњих послова мора да набави судску одлуку пре прислушкивања потенцијалних криминалних активности и да полиција мора да набави налог пре уласка на приватан посед, осим у случајевима угрожености особа и непокретности, полиција често није поштовала те законе.

„Слобода говора и новинарства“

Устав и закони омогућавају слободу говора и новинарства, ипак мањак транспарентности у вези са власништвом у медијима, учешће власти у власништву медија, као и претње и напади на новинаре подривају те слободе.

Устав омогућава слободу говора, али у посебним случајевима омогућава рестрикције „како би заштитио права и репутацију других, да одржи ауторитет и објективност судова и да заштити јавно здравље, морал, демократско друштво и националну безбедност“ државе. Иако закон нема конкретну одредбу о говору мржње, забрањено је проузроковати националну, расну или религијску нетолерантност. Према Савету Европе, казне које су судови изрицали у случајевима мржње и расно мотивисаних злочина углавном су се састојале од новчаних казни „малих сума“.

Организације независних медија су генерално биле активне и изразиле су широк спектар својих виђења. Већина штампаних и телевизијских медија је независна и у власништву приватних лица, иако је држава задржала обимну количину медијских извора, а приватизација медија у рукама локалних самоуправа није завршена. Током године „Фреедом хоусе“ је известио да су новинари наставили да се сусрећу са физичким и вербалним нападима. Неке медијске организације нису јавно објавиле ко је њихов власник, остављајући простор истраживачима да сумњају у њихову независност.

Закон забрањује претње и друге видове притиска на медије и новинаре, као и коришћење утицаја који би могао да опструише њихов рад. Током године неки репортер и медијске организације били су жртве вандализма, застрашивања и физичких напада. Након полицијске процене власти су омогућиле константну полицијску заштиту неким новинарима којима је прећено у вези са послом који обављају.

Власт није спроводила цензуру медија… Ипак притисак економске врсте је понекад водио ка аутоцензури. С обзиром на то да рад медија углавном зависи од реклама, маркетиншке агенције су биле у јаким позицијама да врше притисак, неретко и преко нетранспарентних отказа уговора, несиметричних промена тих уговора и неједнаком дистрибуцијом новца из јавних буџета.

„Интерно расељена лица“

Од мањина Роми чине највећи део интерно расељених лица. Званично је регистровано око 21.000 расељених Рома, али је УНХЦР проценио да их је од 40.000 до 50.000, уз опаску да многи од њих немају лична документа којима би званично потврдили свој статус. Иако одређен број Рома живи у колективним центрима, које финансира држава, услови за живот Рома су генерално јако лоши. Локалне самоуправе су често одбијале да их сместе. Уколико би Роми остали, они би често живели близу великих градова у незваничним, изолованим и неформалним насељима без струје, воде, санитарног чвора и осталих јавних услуга. Више од три четвртине интерно расељених лица је изразило мали или никакав интерес у вези са повратком на Косово.

„Корупција и мањак транспарентности у власти“

Закон предвиђа казне за корупцију у јавном и приватном сектору, али постоји широко распрострањено мишљење да власт систематично није примењивала закон и да су се званичници понекад некажњено упуштали у корупцију. Антикорупцијска агенција, Антикорупцијски савет и „Транспарентност Србија“, проминентна невладина организација, тврдили су да је корупција остала широко распострањен и систематски феномен.

„Дискриминација, друштвено угњетавање и трафикинг“

Устав забрањује дискриминацију по основама расе, пола, инвалидитета, језика и друштвеног статуса, и власт је чинила напоре да се те забране ефикасно примењује. Међутим, дискриминација жена, ЛГБТ особа, особа са инвалидитетом и националних мањина је настављена. Трафикинг и насиље над женом и децом су и даље проблем.

Насиље и дискриминација над припадницима ЛГБТ заједнице су озбиљан проблем. Иако су се напади често дешавали, тек неколицина је јавно пријављена јер су се жртве бојале даљег малтретирања. Друштвена перцепција и понашање према ЛГБТ заједници су и даље негативни, а припадници ЛГБТ заједнице су и даље жртве напада.

„Забрана присилног и принудног рада“

Устав забрањује присилан и принудни рад. Иако је власт ефективно радила на примењивању тог закона, постоји растућа забринутост због одређеног броја мушких особа који су радно експлоатисани у иностранству, пре свега у грађевинској индустрији.

„Прихватљиви услови рада“

Минимална месечна плата у Србији је остала 21.000 динара (250 долара). Процењен приход сиромашних је 8.544 динара (102 долара). Отприлике 10 одсто становништва је живело у сиромаштву. У компанијама где су присутни представници синдиката, генерално је примењивана одредба о минималној плати, пре свега због мониторинга синдиката. Послодавци у мањим приватним компанијама, међутим, били су невољни или у немогућности да испоштују одредбу о минималној плати и обавезним доприносима свим запосленима, што је довело до тога да те компаније запошљавају на црно. Непријављени радници, који су плаћани у кешу и без доприноса, нису пријављивали повреде радних права због бојазни од губитка посла.

Истог дана када је објављен извештај Стејт департмента о стању у Србији, занимљив јавни наступ у Београду имао је и шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт, који је рекао да је приступ информацијама од јавног значаја неотуђиво право, али да не сме бити изговор за нарушавање претпоставке невиности и кршење права на приватност.

„У јавност не смеју да цуре подаци из истрага полиције и других органа, који могу да угрожавају личну приватност и претпоставку невиности“, рекао је он, и додао да забрињава то што информације „цуре константно и у правцу истих медија“.

Како је навео, медији као „чувари јавног интереса“ имају неотуђиво право да добијају информације из државних институција.

„Приступ информацијама од јавног значаја и заштита података о личности обухваћени су поглављима 23 и 24 у преговорима о чланству у ЕУ“, рекао је Девенпорт, и додао да ће Брисел посветити велику пажњу тим областима.

Не знам да ли се и вама чини, али мени се чини да САД и ЕУ полако почињу да заоштравају ставове према носиоцима власти и моћи у Србији.