Вести
27. 02. 2014.
Јавни сервиси Србије 1
У Србији постоје два равноправна медијска јавна сервиса. Законом о радиодифузији 2002. године дефинисани су први пут као јавни радиодифузни сервиси Радио-телевизија Србије (РТС) и Радио-телевизија Војводине (РТВ), као и начини њиховог устројства и функционисања, њихови програмски задаци и стандарди, извори финансирања.
Међутим, у Закону није прецизно наведено које су све обавезе јавног сервиса, ко контролише њихово испуњавање и које санкције ће сносити ако су се удаљили од програмских задатака, нити је инсистирано на потпуној транспарентности пословања и менаџмента јавних сервиса.
Истовремено, покрајински јавни сервис је увек у другом плану. РТВ, такође, није превазишао последице рушења из времена ваздушних напада 1999. када је, иначе веома модерна, зграда телевизије Нови Сад на Мишелуку у потпуности срушена, а сви предајници оштећени. Од 2000. године до данас показан је мали интерес власти да се помогне РТВ-у да се технички опорави.
Од самог почетка недовољно финансијски стабилни, законски недоречени, нетранспарентни у доношењу и спровођењу одлука, јавни сервиси (РТВ и РТС) пропустили су шансу да се од оснивања 2006. до данас развију у финансијски одрживе, уређивачки независне (политички неутралне) институције, са програмском понудом која их суштински разликује од комерцијалних станица. Ипак, јавни сервис је популарна медијска институција у Србији. Има најразвијеније капацитете – највећа је медијска кућа, како технички, тако и кадровски и финансијски. Популарност дугује великим производним могућностима, а не високопрофесионалном квалитету и разноврсности програма који производе.
Интегритет јавних сервиса у Србији (РТВ и РТС) озбиљно је доведен у питање. Разлози су вишеструки. У најкраћем своде се на незавршено редефинисање медијских закона (процес започео још 2008); финансијску неликвидност изазвану економском кризом и слабом наплатом претплате; неједнак статус два јавна сервиса; неједнак статус радија и телевизије; нетранспарентан менаџмент; недоследно спроведен социјални програм; лоша кадровска политика; естрадизација новинарског кадра РТС телевизије; неадекватна комуникација са грађанима који су, подсећамо, оснивачи, финансијери јавног сервиса, али и његови контролори; непостојање перманентног критичког увида у текуће функционисање јавних медијских сервиса.
Ипак у овом тренутку највећи проблем је Финансијска (не)одрживост јавних сервиса у Србији. Два главна извора прихода који треба да обезбеде финансијску независност, као услов управљачке и уређивачке независности, су претплата и комерцијални извори прихода. Оно што карактерише финансијску компоненту јавних сервиса јесте непостојање одговорности и контроле за финансијске и пословне одлуке, потпуна нетранспарентност финансијских токова пре свега јер не постоји законска обавеза транспарентности (када су извештаји тражени на основу Закон о доступности информација, најужи менаџмент их није достављао и по цену плаћања казне). Једини који је имао право да даје информације је био тадашњи генерални директор РТС.
Затим велики проблеми са наплатом претплате која је увек била испод предвиђеног нивоа и далеко испод праксе у земљама региона. Необјашњиво је зашто никада није наплаћивана претплата на радио у аутомобилу, нити зашто се није утуживало за неплаћање. Генерални директор је тврдио да су скупљи судски трошкови од самог учинка утуживања, а познаваоци ситуације да је била пре реч о очувању социјалног мира у и тако пресиромашној земљи.
Дугорочно неуспешно пословање, непрестано нагомилавање губитака допринело је да се, посебно РТС, од почетка ослањао на државу као извор недостајућих прихода што га је увек чинило недовољно независним од носилаца власти.
Превелики број запослених и недостатак воље да се проблем реши и олакша функционисање и тако гломазног апарата додатно је оптерећивао РТС и РТВ.
У последње три године наплата радио-телевизијске претплате РТВ-а је пала са око 62% у 2010. на око 54% у 2012, док је за првих 9 месеци 2013. остварен још већи пад наплате што је резултирало да је свега око 42% ових прихода од радио-телевизијске претплате наплаћено од грађана на територији Војводине. С друге стране, РТС је у 2010. и 2011. успевао да наплати око 44% прихода од радио-телевизијске претплате док је овај проценат у 2012. пао на око 36%.
Као резултат проблема у пословању оба јавна сервиса, влада предлаже, како је наведено, нови закон о јавним сервисима који предвиђа да ће се из буџета републике Србије обезбеђивати средства ако наплата радио-телевизијске претплате на годишњем нивоу буде испод 80%, у износу који ће одговарати разлици између фактурисане и наплаћене вредности до износа од 80%. Уколико предложени закон буде усвојен, а проценат наплате претплате остане на садашњем нивоу, из буџета Републике Србије ће се годишње издвајати за финансирање јавних сервиса око 50 милиона евра за РТС и још око 10 милина евра за РТВ, што ће проузроковати да Влада републике Србије добије значајно већи утицај на јавне сервисе у односу на досадашњи период.
И последња информација је да је Влада Војводине подржала крајем фебруара Радио-телевизију Војводине (РТВ) са 70 милиона динара за подизање квалитета рада дописничке мреже покрајинског јавног медијског сервиса.
Коментари (1)
Остави коментар27.02.
2014.
Nije RTS i RTV, vec RUS i RUV
Prema clanu 85. stav 1. vazeceg Zakona o radiodfuziji iz 2002. godine, radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa za teritoriju Republike Srbije, osniva se Radiodifuzna ustanova Srbije, sa sedištem u Beogradu. A po clanu 94. stav 1. ovog zakona, radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa na području Autonomne pokrajine Vojvodine, osniva se Radiodifuzna ustanova Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu.
ОдговориPrema tome, zvanicni nazivi organizacija za javne radiodifuzne servise (usluge) su Radiodifuzna ustanova Srbije (RUS) i Radiodifuzna ustanova Vojvodine (RUV), a ne Radio-televizija Srbije (RTS) i Radio-televizija Vojvodine (RTV).