Вести
26. 02. 2014.
Прва ТВ забринута због доделе фреквенције
Директор Прве ТВ Драган Ненадовић упутио допис Републичкој радиодифузној агенцији.
Он је у допису РРА изразио забринутост ове телевизијске куће због одлуке Савета РРА да одложи одлучивање о додељивању дозволе за емитовање ТВ програма за територију Републике Србије.
Према оцени Ненадовића, тиме се додатно уноси правна несигурност у већ контроверзни процес доделе националне фреквенције.
Ненадовић подсећа да је конкурс већ једном био неуспешан, због одлуке да се не додели фреквенција, јер ниједан од кандидата није испунио законом прописане услове, односно добио неопходан број гласова чланова Савета РРА.
Већ је тада било јасно да није сврсисходно, ни неопходно, расписивати нови конкурс, и то због тога што држава не добија практично ништа додељивањем ове дозволе, сматра Ненадовић.
С друге стране, како је указао, може много да изгуби због одлагања завршетка процеса дигитализације и посредног угрожавања наставка европских интеграција земље.
Ни у том тренутку, а ни приликом расписивања поновљеног јавног конкурса, према оцени Ненадовића, нису постојали довољно оправдани разлози да Србија добије новог националног емитера.
Расписивању конкурса, у оба случаја, није претходила озбиљна анализа програмске понуде садашњих емитера и анализе стања на тржишту, које константно и рапидно губи вредност, тако да је, у односу на 2006. годину, опало чак за 50 одсто, без икаквих назнака да ће се опоравити у догледно време, нагласио је Ненадовић.
Иако Закон о радиодифузији прописује да се број и врста емитера, па и националних, утврђују Стратегијом развоја радиодифузије, подсетио је Ненадовић, текући тендер спроводи се и без важеће Стратегије, јер је претходна, усвојена још 2005. године, у међувремену не само превазиђена, већ и формално истекла.
Увођење новог емитера, стога, не може да погодује ни квалитету ни разноврсности програма, већ ће, напротив, довести до застоја продукције и потенцирања репризног и јефтиног страног програма, због чега ће највише трпети гледаоци, упозорио је Ненадовић.
Према његовим речима, није јасно за шта су уопште конкурисали кандидати за националну фреквенцију, када је укупан број локација са које би потенцијални емитер емитовао ТВ програм 21, наспрам 33 из првог конкурса, и када није јасно да ли би нови емитер уопште могао сигналом да покрије 60 одсто становништва.
Упозоравамо да емитовање већом снагом од предвиђене, у циљу вештачког достизања законом предвиђене покривености, може додатно да искомпликује стање у етру и да на техничком нивоу омете постојеће емитере и онемогући их да испуњавају своје законске обавезе и остварују права која су им гарантована дозволом, поручио је Ненадовић.
Такође, нови емитери, према његовој оцени, не могу да понуде ништа ново и револуционарно како би "обогатили" постојећу програмску понуду.
Већ код првог јављања на конкурс, сматра Ненадовић, било је евидентно да су програмски елаборати кандидата на конкурсу далеко испод стандарда које су поставили национални емитери 2006. године, што је посредно својом одлуком потврдио и РРА.
У том смислу је, како наводи Ненадовић, потпуно невероватно да исти кандидати, који пре пар месеци нису добили потребну већину за додељивање дозволе, односно за које је утврђено да не испуњавају услове, сада одједном постају способни да испуне све неопходне програмске и техничке захтеве.
Он је апеловао на Савет РРА да, без одлагања, и у најкраћем могућем року донесе одлуку у погледу конкурса и да, ако одлучи да не додели дозволу, фреквенције остави упражњене.
Према објашњењу Ненадовића, треће расписивање јавног конкурса било би додатно расипање новца грађана и непотребно замајавање јавности, а довело би и до даље дестабилизације већ нестабилног медијског тржишта.
Уместо "обогаћивања програмске понуде", у том случају, како је указао Ненадовић, може заправо да дође до тога да постојећи национални емитери неће бити у могућности да редовно измирују све своје обавезе.
То на крају може довести и до њиховог гашења и свођења броја емитера на свега две националне телевизије – Јавни сервис и нови емитер, закључио је Ненадовић.
Коментари (1)
Остави коментар26.02.
2014.
Audio i audio-vizuelna medijska trzista
Umesto komentara - jucerasnji dopis "Politici":
ОдговориPOLITIKA (Medju nama)
Beograd, Makedonska 29
"TV B 92: nepotreban novi emiter na nacionalnoj frekvenciji" ("Politika", 25.2.2014)
Postovana redakcijo,
U clanku "TV B 92: nepotreban novi emiter na nacionalnoj frekvenciji" ("Politika", 25.2.2014) pominje se dopis koji je TV B 92 uputila RRA. Deo tog dopisa glasi:
"Raspisivanju konkursa, u oba slucaja, nije prethodila ozbiljna analiza programske ponude sadasnjih emitera i analiza stanja na trzistu koje konstantno i rapidno gubi vrednost, tako da je, u odnosu na 2006.. godinu, opalo cak za 50 odsto i bez ikakvih naznaka da ce se oporaviti u dogledno vreme. Iako Zakon o radiodifuziji propisuje da se broj i vrste emitera, pa i nacionalnih, utvrdjuje Strategijom razvoja radiodifuzije, tekuci tender sprovodi se bez vazece strategije, jer je prethodna, usvojena 2005. godine, u medjuvremeno ne samo prevazidjena, vec i formalno istekla. ..."
Tacno je da je krajem prosle godine prestala da vazi Strategija razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji do 2013. godine, ali je tacno da vec duzi perid vazi Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine. Tacno je da RRA nikad nije obavio ozbiljnu analizu stanja audio i audio-vizuelnih medijskih trzista, kako je predvidjeno clanom 22. tacka 14. Nacrta zakona o elektronskim medijima (2013-10-10), da "Regulator vrši analize relevantnog medijskog tržišta u skladu sa metodologijom propisanom aktom koji donosi Regulator."
U svakom slucaju u Nacrtu zakona o elektronskim medijima nedostaje poglavlje sa naslovom: AUDIO I AUDIO-VIZUELNA MEDIJSKA TRZISTA ili, alternativno, KONKURENCIJA NA AUDIO I AUDIO-VIZUELNIM MEDIJSKIM TRZISTIMA, a ispod tog naslova, pored ostalih, i sledece modifikovane odredbe clana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije:
"Prilikom utvrđivanja pojedinačne značajne tržišne snage naročito se uzimaju u obzir:
1) strukturu relevantnog tržišta;
2) tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje, naročito ako je veći od
40% na utvrđenom relevantnom tržištu;
3) stvarne i potencijalne konkurente;
4) ekonomsku i finansijsku snagu;
5) stepen vertikalne integrisanosti;
6) prednosti u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije;
7) pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu;
8) snagu kupca;
9) tehnološke prednosti, prava intelektualne svojine.
Dva ili više pravno nezavisna učesnika na tržištu mogu da imaju dominantan položaj ako su povezani ekonomskim vezama tako da na relevantnom tržištu zajednički nastupaju ili deluju kao jedan učesnik (kolektivna dominacija).
Teret dokazivanja dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu je na Regulatoru."
Valja napomenuti da, prema clanu 83. stav 1. Ustava Republike Srbije, audio i audio-vizuelno medijsko preduzetništvo je slobodno, a po stavu 2. ovog clana, to preduzetništvo se može ograničiti zakonom, (samo) radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. Medjutim, posle konacnog uvodjenja digitalne terestricke TV radio-difuzije, frekvencijski kanali kao prirodno bogatstvo nece prakticno vise biti ogranicavajuci faktor za bavljenje audio-vizuelnim medijskim preduzetnistvom, jer se jedan kanalom moze emitovati do 20-ak multipleksiranih audio-vizuelnih programskih signala.