Вести
24. 02. 2014.
Кабловски ТВ оператори и слобода медија у Србији
Медијски вакум
Телевизијско тржиште у Србији налази се у стању потпуне рецесије, а технолошке промене у овој индустрији иду толико брзо да постојећи медијски закони застаревају математичком прогресијом.
Тако је приликом јавних расправа о медијским законима свима промакло да је стање на тржишту телевизије и законске регулативе толико превазиђено да дозволе за емитовање ТВ програма за 60 посто становништва Србије, који телевизију искључиво гледају преко кабла или IP ТВ сервиса, уопште више не зависе ни од РРА, ни од Ратела, већ пре свега од пословне одлуке кабловских ТВ операторa.
Гледано по слову постојећих закона, кабловски ТВ оператори су обавезни само да емитују јавне ТВ сервисе, док сви остали, укључујући и ТВ емитере са националном фреквенцијом, немају законски гарантовано место на листи програма кабловских ТВ оператора.
Овакав правни вакуум настао је потпуно спонтано, очигледно без икакве намере, и последица је вишегодишњег прогресивног раста тржишта кабловске телевизије у Србији, тако да је уместо луксуза и додатне услуге која се посебно плаћа, кабловска телевизија временом постала услов гледања било каквог ТВ програма, али је стање законске регулативе остало потпуно превазиђено.
Тако није никакво изненађење што је недавно у Србији реализована једна од највећих директних страних инвестиција икада, и то управо у области кабловске телевизије, када је једна велика америчка корпорација, купила Telemax групу и СББ за више од милијарду евра.
Тендер за продају Телекома Србија, у који је укључена и деценијама грађена државна инфраструктура, пропао је због недостатка интересовања инвеститора, а нови није ни на видику, док је једна потпуно приватна компанија, која је током целог свог битисања била у мање или више отвореном клинчу са државним компанијама, без икакве државне инфраструктуре у свом власништву, успела да нарасте до тачке да буде купљена за цену од преко милијарду евра.
Поред несумњиве пословне визије Драгана Шолака, која се с обзиром на то каква је Србија држава, граничи са генијалношћу, ово говори јако пуно о томе колико Владе Србије од 2000. године до данас уопште нису схватиле где у Србији лежи потенцијал за стране инвестиције и колико је тржиште кабловске телевизије и интернета у Србији постало огромно и важно.
Телеком Србија, уместо да на крилима државне инфраструктуре коју је наследио, буде три пута већи од СББ-а, изливао је и излива и данас на десетине милионе евра у политичка спонзорства у спорту, подмирује партијске кадрове и апетите политичких странака свих Влада, тако да не чуди што је СББ у борби на тржишту кабловске телевизије победио нокаутом.
Менаџмент Пошта Србије до 2012. године, практично је уништавао тржишну позицију ПТТ КДС кроз потпуно гашење средстава за маркетинг и промоцију, тако да не чуди што је само у претходних годину и по дана Пошта Србије повећала приходе у области кабловске телевизије и интернета, а нове стопе профита се сада мере милионима евра. Ипак, све ово што се десило на тржишту кабловске телевизије довело је и до неких, веома озбиљних последица, и опасног правног вакуума који се под хитно мора затворити.
Пре свега ту је дисторзија домаћег тржишта ТВ оглашавања, где су страни кабловски ТВ канали почели да прекрајају своје програме и уместо дозвољеног реемитовања, емитују програм са домаћим рекламама, које по бројности и трајању постају дуже од рекламних блокова на домаћим телевизијама са националном фреквенцијом. Оглашивачки уговори глобалних ТВ кабловских канала са највећим светским оглашивачима, спуштају се и на локални ниво, додатно крунећи оглашивачки буџет великих страних компанија у Србији.
Без потребе да плаћају огромне накнаде које национални ТВ емитери плаћају Рателу и РРА, страни кабловски канали пливају као рибе у води, покривајући преко 60 посто становништва Србије који гледају телевизију преко кабла или ИП ТВ сервиса, док практично све домаће телевизије, од малих до највећих, грцају на ивици финансијског колапса.
Тако је просто индикативно колико кључни национални ТВ емитери улажу енергије у лобирање да се РТС након укидања претплате потпуно гурне под лед или у спречавање ТВ Нова да добије још једну националну фреквенцију, а све као последица одумирања тржишта ТВ оглашавања у домаћим медијима. И сасвим на крају, ту је и потпуни апсурд да фактички дозволе за емитовање ТВ програма у Србији више не издају државни органи, већ о томе доносе пословне одлуке кабловски ТВ оператори.
Тако је данас јасно да је Европској комисији у Београду, ресорном министарству, али и свим струковним медијским удружењима, који су учествовали у бескрајним јавним расправама о медијским законима, потпуно промакла чињеница да 60 посто становништва у Србији углавном нема избора када је реч о промени оператора, посебно зато што и даље већину мреже чине аналогни системи, где опције промене једноставно не постоје.
Стављање антене на кров, у великом делу Београда и других градова, више није опција, тако да је то стање потпуне зависности грађана од избора и пословних одлука кабловских оператора.
Давање у руке кабловским операторима да сами одлучују о томе која телевизија ће бити на листи, у пракси је довело до тога да национални емитери, свих величина и тематских профила, поред свих осталих издатака, имају и трошак плаћања кабловским операторима за право да буду на листи програма, тако да се круг потпуно затвара, а простор за уцене и изнуде свих врста постаје практично неограничен. Од оних у којима се гуши конкуренција, до оних у којима се гуши слобода говора и критика власти.
Једноставно, драстични раст броја корисника кабловске телевизије у Србији довео је до стања да се телевизије са деценијском традицијом, стотинама хиљада гледалаца и стотинама запослених, могу де факто угасити једним притиском дугмета, а да правила о притиску тог дугмета једноставно не постоје, нису у домену закона, прецизне муст царрy листе канала од општег друштвеног значаја, већ у домену чисте импровизације.
Државни оператори могу скинути телевизију ако критикује власт, без да икоме ишта објашњавају, тако да се стање слободе телевизије у Србији тиме враћа на ниво пре 1990. године. Непријатно близу концепту потпуне, гвоздене контроле КПЈ над сваком врстом медијске критике власти, и то је можда и најопаснија последица постојећег правног вакуума у коме је законска медијска регулатива толико превазиђена, да не само што не регулише муст царрy систем ТВ канала на каблу, већ уопште и не констатује постојање ИП ТВ сервиса.
Овај вакуум такође омогућује приватним операторима да могу скинути конкурентске ТВ канале ако конкуришу ТВ каналима у власништву самих ТВ оператора, што је такође само по себи преседан каквог нема у европском законодавству. Интеграција кабловских оператора који имају ТВ канале у свом власништву сматра се недозвољеном медијском концентацијом, због које је својевремено Политика била спречена да и даље у свом власништву има мрежу киоска. Ништа слично није урађено у области кабловске телевизије, тако да је и то једно од отворених и нерешених питања које нови медијски закони треба да уреде.
Постојећи медијски вакуум је неодржив, тако да се све своди на стање у коме национални емитери, били они на каблу или на аналогном систему националних и регионалних фреквенција, налазе под правом баражном ватром трошкова плаћања накнада Рателу и РРА, али и плаћања све већих накнада кабловским операторима за „услугу“ нескидања са листе програма.
Додајте томе енормне трошкове које емитерима намеће СОКОЈ, масовни уплив страних канала на тржиште оглашавања и стање економске кризе у Србији која спушта буџете за оглашавање на минимум, и јасно је зашто у Србији не постоји телевизија која послује позитивно.
Постаје јасно да ако се неки ред не уведе, и брзо не донесу адекватни медијски закони, који ће на неки начин заштити домаће медије, ниво штете би могао постати ненадокнадив, а број људи у медијској индустрији Србије који ће остати без посла мериће се хиљадама.
Коментари (3)
Остави коментар09.03.
2014.
unsinfo@uns.org.rs
Pošto sam poslao jedan prilog,moderator nije od straha mogao da to pusti,iako nije bilo ni jedne uvredljive reči ili psovke,jer ja sam pisao za novine,kad niko od vas nije bio rodjen.Prilog mi je odbijen,pa je to tipičan prilog samocenzure i straha od otkaza u ovim "vunenim vremenima".Nadam se da će se urednik setiti i izviniti za ovaj boljševički Ždanovljevski potez,odbijanja mog priloga i da će imati više onu stvar u pantalonama,pa da objavljuje ovakve priloge,što ja šaljem...
Одговори09.03.
2014.
Politika vlasti odredjuje slobodu medija
Samocenzura novinara uzela je toliko maha,jer borba za zaposlenje je obuzela sve slojeve društva,pa je strah od otka0za prešlo preko 90% n0vinara u poslušnu brigadu vlasti.Svi urednici strogo vode računa da se prilozi štampaju i objavljuju samo od zaposlenih u redakciji ili bliskih saradnika,jer on drži kontrolu vlasti.Sve je to mizerno,kao u lokalnom listu BCFLESH u Beloj Crkvi,gde vlasnik ima jednu novinarku,koja je bila direktor Komunalca,nastavnik srpskog jezika,nastavnik (engleskog?!) jezika i još je dopisnik novosadskog Dnevnika,koja piše"lepo" i sa cvećem za osmi mart,sa pesmom kao da je Božić:"Ide Božić Bata,nosi kitu zlata",samo ne znam šta nosi dotična novinarka?
Одговори24.02.
2014.
Nova opcija
"Stavljanje antene na krov, u velikom delu Beograda i drugih gradova, više nije opcija, tako da je to stanje potpune zavisnosti građana od izbora i poslovnih odluka kablovskih operatora", pise u gornjem tekstu.
ОдговориMedjutim, posle konacnog prelaska na digitalnu terestricku TV radio-difuziju (valjda do polovine 2015), stavljanje antene na krov, u velikom delu Beograda i drugih gradova, postace ponovo opcija, koja ce mnogima omoguciti da ustede do oko 1.000 dinara za pretplatu operatorima kablovskih distributivnih mreza. Jer, digitalna TV radio-difuzija je imuna na smetnje usled visestrukih refleksija radio-talasa u gradovima.