Вести
10. 12. 2013.
Медији сензационалистички, а судови недовољно приступачни
Медији у Србији превише сензационалистички и често не водећи рачуна о етичком кодексу извештавају о правосудним темама, док, са друге стране, правосуђе не разуме потребе медија и није довољно приступачно, закључак је учесника данашњег скупа "Правосуђе и медији", одржаног у Београду.
На скупу у Медија центру упоређена су искуства Србије и Немачке. Немачки систем правосуђа, па самим тим и однос са медијима, уређенији је од српског, али ипак постоје и неки слични проблеми И дилеме, сложили су се учесници.
"Напетост у односима правосуђа и медија ће увек постојати и то се никада неће променити. Не сматрам да је то лоше, пошто управо због те напетости, постоји и међусобна контрола", оценио је председавајућ и судија Окружног суда у Берлину Bjern Reclaf.
Он је напоменуо да су и немачкој јавности најзанимљивије управо оне најсензационалистичкије теме, које се тичу познатих особа, као и да се и у Немачкој понекад одлази предалеко у изношењу личних детаља из појединих случајева.
Као пример је навео случај телевизијског водитеља, против којег је вођен процес због наводног силовања. Он је ослобођен оптужби, али му је, како оцењује Reclaf, писањем медија нанета неповратна штета.
"Понекад се клатно врати, па медији постану свесни да су претерали. Онда у медијима крећу оптужбе на рачун портпарола судова, како су они заправо саопштили више информација него што је требало", казао је Reclaf.
Он је истакао да су два основна начела којих морају да се држе и медији и правосуђе то да нико није крив док се то не докаже, као и да се не смеју одавати чињенице које могу угрозити ток неке истраге или угрозити нечију приватност.
Судија Апелационог суда у Београду Драгана Бољевић истакла је да, за разлику од Немачке, правосуђе и медије у Србији муче неки базични проблеми - попут независности, утицаја политике и ограниченог медијског простора за поједине теме.
"Нико не разуме новинаре боље од нас судија, ми знамо шта је живот новинара, притисак са којим су они суочени и превелики утицај политичке власти ", казала је Бољевић.
Она је навела да у српским судовима нема довољно обучених портпарола, који ће осећати праву потребу медија, а пре свега неопходност да информације буду доступно најбрже могуће и написана разумљивим језиком.
"Потребно је и да портпароли сами реагују и предвиде случајеве који ће бити занимљиви и атрактивни за јавност. На тај начин ће предупредити непрецизне и сензационалистичке информације", сматра
Бољевић.
Новинар Зидојче цајтунга Војфганг Јаниш оценио је да медији у немачкој немају проблема са приступом информацијама са судских процеса, које су углавном доступне и на интернету, али ипак постоје проблеми у самом односу правосудних органа према представницима медија.
"Постоји одређена херметичност у правосуђу, уздржаност и одбојност према медијима. Правосуђе се често брани од медија уместо да са њима сарађује", сматра Јаниш.
Новинарка "Политике" Александра Петровић исткла је да портпароли судова због великог обима посла у самој судској пракси и недовољне обученост не разумеју потребе и не излазе у сусрет новинара.
"Имамо портпароле који упућују на одеређене законе, тумачења и одлуке објављене на сајтовима. Нисмо лењи, али новинари заиста немају времена за такве ствари, потребна им је брза и сажета информација", казала је Петровић.
Она истиче и да медији бавећи се "великим случајевима и познатим личностима", често заборављају на "обичне" грађане и њихове проблеме.
Као проблем она је истакла и то што су новинари често "сваштари", баве се најразличитијим темама и немају могућности да се професионално посвете једној области.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.