Вести
09. 12. 2013.
Еурослом
Наши славјанофили, евроазијски ентузијасти, русофили и националгеополитиканти ваистину су смехотресни у својој шмирантски глумљеној сериозности.
Готово је, поручују нам са својих интернет страница. Европској унији је одзвонило! Питање је дана када ће европска маст отићи у пропаст! Шта ћемо ми, овако просперитетни и берићетни, у тој тамници народних идентитета. Чак се и Коштуница, већ деценијама обузет лењошћу и унинијем, хиперактивирао, шаком и капом дели интервјуе уоколо, па чак објављује и „ауторске текстове“.
А Пановић му - демократичан какав је - радо излази у сусрет, уместо да га упути на адресу Вечерњих новости и Печата. Где му је природно станиште. Слушај, море, Пановићу! Видим ја да си кренуо стопама Љиље чувене Смајловићке. Свака новина мора да има јасан профил. А Коштуница се никако не уклапа у Данасов. Но, добро.
Доста о томе. Да се ми вратимо на пропаст Европске уније. Горепоменута антиевропска господа надалеко су позната по открићима епохалних ствари, попут топле воде и рупа на саксији, а предсказаније о скорој пропасти ЕУ спада међу таква.
Да су сложене политичке заједнице склоне декомпозицији, опште је место у политичкој филозофији, а у пракси - у личном искуству наше, ex-yu генерације. Ипак, не треба сметнути с ума да је Југославија, упркос том што је од настанка била растрзана напетостима много жешћом од актуелних, евроунијских, некако изгурала седамдесет и кусур година.
Следствено, за очекивати је да се једнога дана распадне и ЕУ, што нипошто не значи да ће се распасти свет, то јест да ће на место овог и оваквог света наступити један другачији и бољи свет који ће слепо покоравати жељама и поздравима Војислава Коштунице и његових сличномишљеника.
Јок, море. Какав год да буде, биће какав је одувек био. Гадно и загуљено место, тирјан тирјанину, што реко владика, а камоли тутумрацима, ленштинама и моронима, што реко ја. Да ово нису тешке, политички некоректне речи? Може бити. Али баш ме заболи Црвен Бан. Зато што су само тутумраци, ленштине и морони у стању да од било какве и било чије пропасти очекују неку корист за себе.
Кад смо већ код најављеног Еурослома, морам приметити да ће за тај слом, када до њега дође, одговорност сносити сама ЕУ. Као ни вактиле краљ Александар, ни Европска унија се није могла одупрети искушењу територијалног проширења.
И као што, рецимо, Коштуница држи да Србији пука чињеница да постоји треба д обезбеди просперитет, а да се сецесија може спречити уставном преамбулом, тако су и евроглавешине сматрале да ће се евроуређеност магијски проширити по свим новопридруженим земљама. Не иде то тако, цењени публикуме. Иде, заправо, обрнутим путем. Лоши утицаји увек надвладају добре. Па бих у том смислу господи која прижељкују слом ЕУ препоручио да својски запну да јој се и Србија придружи. Неће ЕУ, у том случају, саставити ни годину дана. Тврд вам стојим.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.