Вести
29. 11. 2013.
Новинарка Вребалову плаћа 120.000 динара
Виши суд у Зрењанину изрекао је јуче првостепену пресуду по којој је главна и одговорна уредница месечника „Новобечејски информатор” и портпаролка локалне самоуправе у Новом Бечеју Невена Суботић дужна да актуелном потпредседнику Скупштине Војводине и некадашњем председнику општине Нови Бечеј Миливоју Врeбалову исплати 120.000 динара на име накнаде нематеријалне штете, због повреде угледа и части.
Истом пресудом, наложено јој је да плати трошкове судског поступка.
Некадашњи председник новобечејске општине тужио је Невену Суботић због текста „За бившег председника десет пута већа плата од просечне плате Новобечејаца”, објављеног у августу у том локалном месечнику, чији је оснивач ЈП „Радио Нови Бечеј”.
Објављено је да је Вребалов, док је био на челу општине, имао месечна примања од 300.000 динара. Прецизирано је да је просек плате Вребалова у 2012. години био око 240.000 динара, а да су остатак представљале дневнице.
Коментари (2)
Остави коментар29.11.
2013.
Спаса нам има, пропасти морамо
Са оваквим правосуђем, боље рећи, кривосуђем, Србија је зрела за принудног управника!
ОдговориПримера сличних овом из Новог Бечеја, препун је овај остатак од Србијице.
"Реформисане" судије, од којих су многи(е) дошле на та места захваљујући партијама на власти, рођачким, кумовским, швалерским и ко зна каквим везама, очигледно новинаре сматрају најгорим зликовцима. Ремете им "улазак у комунизам": плата од преко 100.000, плус привилегије, плус утицаји, плус заштита за породицу и пријатеље, плус "комбинације", плус...
У Крагујевцу, попут случаја у Војводини, судија је осудила уредника да плати на име штете за претрпљени душевни бол, локалном службеику, на месту шефа месене канцеларије у оближњем селу, који је покушао да силује малолетну Ромкињу. Полиција је тог службеника ухапсила, одредила му задржавање, привела истражном судиј, спроведена истрага, а тужилац је подигао оптужницу... Полиција је новинару саопштила све податке о том случају. Суд је, опет, сматрао да је уредник крив јер је навео име и прво слово презимена окривљеног за поикушај силовања. У истом граду, исти суд, осуђује уредника локалног листа да плати за претрпљене душевне болове директору локалног КЦ , кога је, уредник у коментару хвалио, пишући да није истина да је директор крив за лош рад хирурга који заборављају хирушке иструкмнте док оперишу, да није крив за корупцију, да није истина за швалерације у здравству, и да је тај директор поштенбкао министар здравља, а био би поштенији и од министра да је директор министар. Оно што је прошло Егону Ервину Кишу, пред аустроугарском ратном цензуром у вези писања о самоубиству пуковника Редла, начелника Обавештајне службе Генералшатаба Аустроугарске војске, није промакло крагујевачкој судији. Она је одрезала новинару 200.000 плиус трошкове. Новинар не сме да преноси чињенице, нити да критикује, али ни да хвали и обавештава јавност да је директор супротно опд онога за шта њега и колеге незадовољни пацијенти оптужују. Прича о Егону Ервину Кишу о томе да је успео да упркос цензури објави се пуковник Редл убио убог ђпијунаже у корист Србије користећи "цаку": "Са највишег државног места смо обавештени да није истина да се пуковник Редл убио јер га је заврбовао српски оваештајац капетан Лазаревић.... није истина да је капепатну Лазаревићу предао ратни план Аустроугареске, није истина...", кор оваквог стања у српском )криво)суђу, остаће као занимљив детаљ из новинарске историје о неким давним временима.
На уставне жалбе, поводом оваквих драстичних случајева Уставни суд Србије споро регаује, јер је затрпан предметима, на одлуку се чека и по неколико година, а за то време судски извршитељи узимају од новинарске цркавице, или плене ствари. Обраћање суду у Стразбуру, опет, није могуће док се не искористи и једини ванредни правни лек, обраћање Уставном суду Србије, који у оваквим случајевима има улогу "филтера", онемогућујући осуђене новинаре и уреднике да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру.
На крају, због "реформисаног српског прависуђа", Суд у Стразбуру је затрпан жалбама против Србије, тако да ће, када све дође на наплату, Србија, и без економских тешкоћа, бити прави банкрот.
Свакој власти, намеће се закључћак, изгледа да одговара овакав драконски однос према новинарима.
Приче о потребној демократизацији су само за заваравање.
Ако министар правде заиста жели промену на боље, а не може ништа да учини, има на располагању, ипак, могућност- подношења оставке. Макар би скренуо пажњу на право стање у правосуђу. А не да гостује на Правном факултету у Крагујевцу, а да га у деканату примају оптужени у афери "Индекс", и да први ред на предавању о реформи правосуђа чини скоро десетина оптужених професора.
29.11.
2013.
sramota
Novinarka je iznela samo tacne podatke, sto je Vrebalov potvrdio na sudu. Jedina "mana "je bila to što je sve te podatke iznela u javnost. Jos jedna bruka i sramota "reformisanog" srpskog pravosuđa . I pitanje- da li neko može da stane na put sprezi bahatih političara i još bahatijih sudija, pogotovu u Vojvodini. Setimo se presude protiv medija iz Apatina... SRAMOTA!!!
Одговори