Вести
09. 10. 2013.
Утисак тромесечја
Можда сте приметили да се у последње време не осврћем на Утиске недеље, што сам вактиле редовно чинио. Ако сте приметили, не одајте се параноји и теоријама завера. Нема ту ништа лично против Утиска. Разлог је крајње баналан, технички такорећи – баталило ми се нешто на оном ИПТВ рутеру, па ми телевизор не ради и тако ће, цењени публикуме, и остати јер немам намеру да га поправљам. Лакше ми некако без нашег права да знам све, а и прочих јавних ТВ кућа.
Кад не лези враже, данас, то јест у понедеоник, видим да је у Утиску гостовао бивши председник света, такозвани Јеремић. Осим Јеремића, у емисију су учествовали Владимир Павићевић, у својству заменика председника Нове странке и Љиља чувена Смајловићка, у својству Јеремићеве евет-хануме и пратећег вокала. То се видети једноставно морало. Па сам зато емисију, са извесним закашњењем, погледао на интернету.
И – какви су ми утисци? Почећу најпре од визуелног. Вуко ми је деловао некако карли, некако – што реко Јанко Веселиновић – сав уфитиљен. Изгледао је, у ствари, управо онако како и треба да изгледа човек који је спао с коња на магарца. А ни Бећковићка није ишла наруку Јеремићевом расположењу. Одмах је кренула ногом у јаја. Да се почем, питала је Оља, он, Јеремић, благовремено вратио у Србију, па да га је Читлук Сахибија позвао у Сава центар, на скуп подршке неизласку косовских Срба на изборе, шта би он – еџ-председник света – рекао косовским Србима – да л’ да изађу да л’ да не изађу? Моје мишљење о Косову, рекао је Јеремић, опште је познато и нисам га променио! Оља је, међутим, била упорна – шта би у конкретном случају поручио Србима: излазак или неизлазак?
Цењени публикум је, међутим, остао ускраћен за оговор. Вуко је нешто промрсомудио о сложености тог питања и о “симбиози” између владе Себије и Срба са Косова, па су тако, претпостављам, све четири стране чаршије биле задовољне. Потом је на дневни ред дошао Јеремићев службени ауто и обезбеђење, ствари које – ако је веровати таблоидима – Вуку ни по ком основу не припадају.
Откуда то? Колико то кошта? Појма он, рекао је Јеремић, нема. Неко је, каже, проценио да је безбедносно угрожен, па му је доделио ауто и пратњу. Ко? И то је остало непознато. Била је то баш згодна прилика да Смајловићка стане на браник Јеремићевог обезбеђења. Обезбеђење као такво – објаснила нам је глодурка (циљајући на Бранкицу Станковић) – имају и неки новинари за које није сасвим извесно да су безбедносно угрожени, па зашто га не би имао и Јеремић, који се, ваљда, током председниковања замерио најкрволочнијим моћницима овог света. А најављени институт за нешто спољно и “одрживи развој”? Ко ће то финансирати? Хоће ли Вуко ту примати плату? То ћемо, рекао је Вуко, сазнати кад буде куцнуо прави час и то је на мене, цењени публикуме, оставило не утисак недеље, него утисак тромесечја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.