Вести

28. 06. 2024.

Аутор: NUNS Извор: NUNS

Монитор медијског плурализма у дигиталној ери; Србија – области ризика за медијски плурализам

Стање медијског плурализма у Србији и даље носи ознаку висиког ризика (три од четири параметра) и није се поправило, иако су у протеклом период донети нови Закон о јавном информисању и медијима као и нови Закон о електронским медијима који су требали да уреде ову област, показује најновији “Монитор медијског плурализма у дигиталној ери” који су објавили Европски универзитетски институте, Центар за напредне студије Роберт Шуман и Центар за медијски плурализам и слободу медија.

Монитор (МПМ) је истраживачки алат креиран да идентификује потенцијалне ризике за медијски плурализам у државама чланицама Европске уније и у земљама кандидатима и креиран да идентификује потенцијалне ризике за медијски плурализам у државама чланицама Европске уније и у земљама кандидатима.

За разлику од претходне године, област Социјалне укључености је доспела у зону високог ризика, па је средњи ризик у 2023. години препознат само у области основне заштите, док низак ризик није препознат ни у једној референтној области.

Иако су два медијска закона промењена 2023, очекиване измене предвиђене Медијском стратегијом нису оптимално спроведене. Нови Закон о јавном информисању и медијима као и нови Закон о електронским медијима предвиђају неколико позитивних решења, која се тичу, пре свега, одредби које потенцијално јачају независност РЕМ-а, затим одредби које прописују транспарентнији процес доделе јавних средстава за суфинансирање медијских пројеката, као и оних којима је продужена званична забрана кампање за 30 дана у току изборне кампање.

Међутим, поједине законске одредбе нису усклађене са Медијском стратегијом и Директивом о аудио визуелним медијским услугама и њихов утицај може бити веома значајан за будуће стање слободе медија у Србији. Стручну јавност посебно забрињава повратак државе у медијско власништво, јер раније искуство транзиционог медијског система Србије подразумевало је, заправо, преовлађујући државно-партијски утицај на медијско тржиште у сличном регулаторном аранжману, што је имало дуготрајне негативне ефекте на демократски капацитет медија и на квалитет демократских политичких процеса уопште. Коначно, позитивне законске промене ће бити под изазовом њихове примене у наредном периоду, имајући у виду и чињеницу да је примена закона често истицана као један од највећих проблема у претходном периоду.

У области Основне заштите је остварен ограничен напредак у погледу претходних препорука. Напредак који је помињала Европска комисија у свом извештају о Србији у 2023. односи се, пре свега, на доношење новог законског оквира за медије, чија ће примена показати да ли је напредак постигнут у пракси. Међутим, Извештај препознаје да законодавни процес није у потпуности завршен у складу са европским правним тековинама. Међународне организације које се баве слободом изражавања и слободом медија упозоравају на даљи пад ових слобода Србији. Посебно забрињава чињеница да се из године у годину наставља пракса јавног таргетирања критичких новинара од стране високих државних званичника. Полиција и тужилаштво, у сарадњи са Сталном радном групом за безбедност новинара, ефикасно су реаговали у више случајева напада и претњи. Међутим, убиства двоје новинара од пре више од две деценије још нису расветљена. У још неколико случајева није донета пресуда, а поништење пресуде за убиство новинара Славка Ћурувије од стране Апелационог суда изазвало је забринутост у стручној јавности. Забрињава и пораст броја тужби против учешћа јавности (СЛАПП), као и „ћутање управе“, односно учестало одбијање државних органа да открију информације од јавног значаја истраживачким новинарима. Зато Србија треба да ради на што бољој примени мера Медијске стратегије како би се обезбедила боља основа за остваривање слободе изражавања и слободе медија.

Као препоруке држави се наводи спровођење активности и измене законских аката у складу са решењима из Медијске стратегије, као и са другим међународним документима са којима треба да буде усклађено српско законодавство; као и да се обезбеди транспарентност процеса измена закона у складу са Медијском стратегијом. Неопходно је да држава консултује релевантне чиниоце приликом израде нацрта било каквих законодавних или политичких докумената, тј. да их креира на инклузиван начин. Уједно је неопходно да приступи изменама и допунама других закона, што је према Акционом плану за спровођење Медијске стратегије требало да буде започето до краја 2022. године; као и да измени Закон о јавним медијским сервисима у складу са препорукама Медијске стратегије, како би се обезбедила већа независност јавних медија.

Указује се на неопходност измене Кривичног законика и Закона о кривичном поступку како би се помогло новинарима у прикупљању доказа и идентификовању лица која прете путем друштвених мрежа; али и да се хитно уведе анти-СЛАПП законодавство и међународне инструменте заштите слободе говора и права на информисање. Неопходне да се усклади правни оквир за заштиту узбуњивача са новим правним тековинама ЕУ.

Указује се и на неопходност да се створи услове за пуну функционалност, транспарентност и ажурирање Регистра медија, као и механизме за ефикасно праћење функционисања Регистра медија и Јединствене евиденције произвођача медијског садржаја; као и да се унапреди јавност рада Савета РЕМ-а. Неопходно је да се прецизно пропише начин избора директора РЕМ-а, као и његове задатке и одговорности као и да се уведе судска и грађанска контрола поступања РЕМ-а по притужбама грађана и организација;

Државним телима и другим политичким чиниоцима се препоручује да јасно и недвосмислено осуде сваки случај насиља над новинарима, како би се створило одговарајуће окружење за несметан рад новинара. Званичницима се указује да се суздрже од етикетирања или вербалних напада на новинаре.

Тужиоцима, судовима и другим надлежним органима се препоручује да доследно санкционишу све нападе на новинаре и обезбеде брзе правне радње у пракси, без изузетака; као и да  користе успостављене механизме за заштиту новинара.

Регулаторним телима се сугерише да спрече и санкционишу говор мржње и вербалне нападе политичара на новинаре.

Оцена високог ризика у области Тржишног плуралитета показује да је медијски плурализам највише угрожен на дигиталним тржиштима, укључујући велике комерцијалне и власничке утицаје на уређивачки садржај, као и високу концентрацију информативних медија, како у традиционалним тако и у онлајн медијима.

Као и у претходном извештају констатује се трајни недостатак релевантних, ажурних и поузданих података о тржишном уделу највећих власника медија и актерима на тржишту оглашавања. Такође, постоје само делимични подаци о кретању прихода у медијском сектору у 2023. години.

Штампани медији који највише крше новинарски кодекс добијају средства на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса. Такође, буџетска средства су неретко опредељена за садржаје који представљају редовну делатност медија или за садржаје који представљају тзв. праћење рада органа власти, што је у супротности са идејом конкурсног суфинансирања, које треба да подржи додатне медијске пројекте који су у интересу конкретне јавности којој су намењени. Садашња пракса фаворизује медије који су лојални владајућој елити, односно медије који су у власништву лица повезаних са владајућим партијама. Нови Закон о јавном информисању и медијима донео је неке позитивне новине, али како је ступио на снагу тек у новембру 2023. године, можемо пратити његову примену и поштовање од стране надлежних органа у наредном периоду.

Област Политичке независности трпела је нaјвише ризике за медијски плурализам и слободу у 2023. Упркос уставним гаранцијама и солидним законским решењима, новинари у Србији често раде у рестриктивном окружењу, што резултује аутоцензуром. Истраживачки и критички оријентисани новинари често су изложени етикетирању и увредама које подстичу високо рангирани владајући функционери, а које преузимају неке националне телевизије и дистрибуирају их у форми трајне негативне кампање. Већина медија остварује приходе од државног оглашавања и нетранспарентних јавних субвенција, које контролише владајућа елита. Не постоји адекватна и ефикасна законска заштита од директне или индиректне контроле медија од стране политичких актера, као ни законске или саморегулаторне мере које имају за циљ да обезбеде независност уредника од политичких утицаја. Власти, политичке странке и државне компаније и даље користе своју финансијску моћ да утичу на уређивачку политику, док медијима недостаје политичка или финансијска моћ да издрже притисак, посебно на локалним медијским тржиштима. Србија треба да спроводи Медијску стратегију у духу првобитних циљева Стратегије, посебно у погледу мера које се односе на функционисање, мандат и независност РЕМ-а, као и на јачање унутрашњег медијског плурализма (плурализма садржаја).

Као проблем наведено је да нови закони нису решили проблем функционерских кампања.

Препорука држави је да целокупно праћење понашања медија у току изборне кампање од стране Регулатора (РЕМ) буде детаљније регулисано и усклађено са препорукама посматрачких мисија; као и да изменама закона забрани функционерску кампању у току читавог периода изборне кампање. Неопходно је да прецизно пропише законске обавезе политичким актерима да састављају транспарентне и редовне извештаје о потрошњи у својим онлајн кампањама.