Вести
28. 06. 2024.
Да ли се слажете са насловом текста, чији сте коаутор/ка?
СЛАП тужбе као глобална претња истраживачком новинарству, професионалном журнализму и медијима заштитницима јавног интереса
Питање из наслова упутио је адвокат Николе Петровића, који је тужио редакцију Крика, уредника и коауторке текста који је објављен под насловом „Председников кум имао фирме са Маркосом – криминалцем умешаним у међународни шверц кокаина“.
Судија и адвокат потрошили су најмање 90 одсто времена јучерашњег суђења које је почело у 13 часова, а завршило су у 14.30, са паузом од десетак минута за реализацију другог суђења које је, грешком, заказано усред термина у којем је тужен Крик, на питања о убијеном Дејану Станимировићу Маркосу.
Он је убијен 2020. године, у кући једног другог колумбијског нарко боса и то, како су описали медији, пошто су се понапијали, па је Маркос упуцао колумбијског нарко боса, а онда је њега упуцао његов посинак.
Потпуни фокус јучершњег испитивања Стевана Дојчиновића и Бојане Јовановић, био је на томе како они знају да је Маркос криминалац, ако не могу да докажу да је било где правноснажно осуђен.
Као да је тужилац покојни Маркос, а не Никола Петровић, који ову тему није проблематизовао ни у тужби, ни у одговору на питања редакције која су уредно објављена у и уз сам текст, нити у демантију који је, такође у целини, објављен на порталу Крика.
Како се догодила нова тематизација суђења, везана за криминалну прошлост ДС Маркоса, о којем су редакцији Крика давали податке полиције Шпаније, Португалије, Еуропола?
И у ствари, то је права поента „СЛАПП тужби“, оних тужби које би требало да окупирају редакције да се баве само одбраном по судовима, да размишљају о претњама моћника, да страхују од финансијских казни, како би престали да извештавају о темама оних који се помињу у истраживањима.
Жао ми је што на суђењима новинарима, медијима и уредницима – нема новинарки и новинара, нема студената новинарства. Могла би се боље разумети реалност у којој живимо и позиција наше професије. Верујем да би и солидарност била директно инспирисана оним што се може видети и чути у судници.
Годинама сам седео у публици на суђењу оптуженима за убиство Славка Ћурувије и била је иста слика. Нема новинара. Или их има минимално и имамо агенцијеске вести и извештаје.
Јуче су своје исказе давали Стеван Дојчиновић и Бојана Јовановић. Када је реч о суштини њихових исказа, и самог рочишта – када смо изашли ван суднице, имали смо потпуно опречне визије краја суђења. Они су убеђени да је пресуда већ написана, јер је испитивање вођено на начин који је био за њих потпуно неочекиван, односно, са намером да се докаже да ДС Маркос није доказано криминалац, па самим тим ни констатација из наслова текста није тачна.
Ја сам имао супротно мишљење: управо чињеница да није оспорен ниједан детаљ из тужбе Николе Петровића, указује на то да не постоји ниједан елемент за осуђујућу пресуду.
Стеван и Бојана су одржали мини предавања о истраживачком новинарству. Овај текст је имао све елементе неопходне да би био објављен.
И дубинско истраживање у областима у којима је тешко доћи до информација, и проверу података, и глас друге стране, тј. самог Николе Петровића. Наиме, све што је желео у писаном обраћању, Крик је објавио и у деловима у тексту, али и као посебни додатак. Такође, и цео деманти који је Никола Петровић послао редакцији после објављивања текста.
Факт чекинг унутар редакције је важна институција и морала би је имати свака медијска кућа. Новинар истраживач, који није учестововао у прављењу текста, проверава све чињенице које су објављене и тек када се установи тачност чињеница, текст иде у објављивање.
Редакцији Крика потребна је помоћ да савладава препреке које доноси све већи број СЛАПП тужби, већи број професионалниих новинара, више средстава за плаћање судских трошкова и незаслужених казни.
У исто време, свима је потребна свеобухватна кампања за усвајање европских препорука, када су СЛАПП тужбе у питању, и када је реч о судовима, представницима надлежних институција и јавности уопште, како би са овакве тужбе заустављале на самом улазу у судове, како би биле одбијане и како се не би трошило време и енергија, јер је само то битно у овим тужбама.
Ово је трећа тужба Никола Петровића против Крика: прва је правноснажно пресуђена у корист Крика, друга је првостепено пресуђена у корист Крика, верујем и да ће бити потврђена, а за ову трећу остаје да видимо: ни тужилац ни његов заступник нису пронашли чињеничне грешке у овом тексту.
Остаје да и у овом случају буде пресуђено као и у ранијим случајевима…
Али тужбе су одиграле своју улогу: у протеклих пет година, однеле се дане и дане времена које је уредник морао да посвети овим тужбама, као и бројни аутори, правни заступници… За сво то време, могло је да буде истражено пуно нових прича.
Помозимо Крику.
Ликови Дафне Каруана Галиција, истраживачке новинарка са Малте, која је убијена са тридесетак СЛАПП тужби и Јана Куцијака који је сурово убијен са девојком, јер се бавио истрагама корупције – увек су ми пред очима када пратим оваква суђења.
Њихове ликове видим пред собом када уђем на оваква суђења и размишљам о томе шта још чека новинарке и новинаре изложене претњама и нападима и СЛАПП тужбама. Колико је потребно тих тужби да би се неко одлучио и на драстичнији корак? Крик у овом тренутку има више од 15 тужби које трају. Нерешена три упада у станове новинарки ове редакције. Неразјашњено једно праћење, непроцесуирано отимање телефонског апарата од новинарке на задатку…
Морамо спречити да се догоде најгори сценарији. Морамо спречити да СЛАПП тужбе угасе новинаре и медије, на било који начин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.