Вести

28. 06. 2024.

Извор: Независност

Милионске тужбе редакцијама и некажњиви напади на новинаре

У последњих месец дана независни новинари и њихове редакције добијају СЛАПП тужбе које прете да угрозе или потпуно онемогуће њихов даљи рад.

Од почетка марта сведочимо веома интензивним и застрашујућим нападима на новинаре. Они се нижу један за другим без паузе. Започело је ужасним претњама и нападима на Ану Хегедиш Лалић и Динка Грухоњћа, о чему је КУМА већ писала. Према подацима Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) десетак новинара било је изложено нападима, притисцима или претњама.

Поређења са деведестим су увек незахвална зато што их за разлику од данашњег времена карактеришу ратови, бомбардовање, хиперинфлација, међународне санкције и изолација, али да ли ова медијска ситуација подсећа и у којој мери на те страшне деведесете? У новинарском свету, деведесете су обележиле трагичне смрти Даде Вујасиновић и Славка Ћурувије али и прогон, кажњавање, затварање и забране медије  по основу Закона о јавном информисању из 1998. године када је министар био Александар Вучић који је већ 12 година најмоћнији човек у држави, објашњава Саша Мирковић, професор Факултета за медије и комуникације и члан АНЕМ-а.

“По тој основи се праве многе аналогије са деведесетим уз пренебрегавање чињенице да је период након Петог октобра обележило убиство Милана Пантића које тадашња демократска власт није разрешила баш као што то није учињено у случају смрти Даде Вујасиновић односно суђења за Ћурувијино убиство. Када се пропусте такве прилике и када се не процесуирају починиоци злочина, када толеранција на некажњивост постаје свеприсутна и када се на на власт враћају актери из деведесетих логично се намећу аналогије са последњом деценијом претходног века”.

Према његовим речима, системско и системачно обрушавање на новинаре, поготово у Војводини током овог пролећа, заличило је на те године због бројности напада у неколико градова где се новинарска струка нашла на удару док је извештавала са догађаја, “али и осмишљености и разнородности које су им пружиле друштвене мреже и дигиталне платформе у процесу извртања чињеница и стварању атмосфере која је кулминирала претњама Ани Лалић Хегедиш и Динку Грухоњићу. Друштвене мреже нису постојале током деведесетих, али аналогије постоје јер се на симболичкој равни напад на Динка и његову породицу дешавају некажњеним цртањем графита испред улаза зграде у којој живи при чему не  можемо сметнути с ума симболику улаза и хаустора у којима су се догодила убиства Ћурувије и Пантића. Отуда толика забринутост која произилази из ослобађује пресуде за убиство Славка Ћурувије која је била својеврсни обесхрабрујући увод у ове нападе. Ако се томе додају констатне јавне прозивке непожељних медија и новинара, преидизборна нервоза узрокована међународним притисцима, јасно је да се добија експлозивна смеса у којој је неко проценио да су поједини новинари и медији лаке мете које ће одвући фокус јавност на ту страну”.

Тужбе против Славко Ћурувија фондације

Апелациони суд у Београду фебруара ове године правоснажно је ослободио Радомира Марковића оптужбе за тешко убиство у подстрекавању, а Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића да су, као суизвршиоци, извршили тешко убиство новинара Славка Ћурувије.

Четворицу некадашњих припадника Државне безбедности Специјални суд у Београду прогласио је 2019. кривим за убиство, а суд је навео да је непосредни извршилац убиства НН лице. Марковић и Радоњић осуђени су тада на 30, а Ромић и Курак на по 20 година затвора.

Четири месеца након ослобађајуће пресуде најпре Радоњић, затим и Курак, туже Фондацију због објаве саопштења у којем се не слажу са ослобађајућом пресудом. Укупни трошкови на име одштета су милион динара.

“Нова тужба представља наставак притиска на Фондацију која носи име убијеног Славка Ћурувије, али и наставак прогона убијеног новинара, четврт века након убиства. Након две првостепене пресуде којима су четворица раније оптужених проглашени кривим и коначног ослобађања због недостатка доказа у фебруару ове године, злочин над новинаром и власником “Дневног телеграфа” и “Европљанина” остаје некажњен и неразрешен. Упркос притисцима, наша мисија остаје иста: инсистирање на правди за убијене новинаре, али и све медијске раднике који због свог рада трпе насиље, претње и притиске”, стоји на сајту Славко Ћурувија Фондације.

Мирковић каже да је то очекивани след догађаја након ослобађајуће пресуде и још једна потврда апсурдности времена и околности у којима живимо и радимо: “Плашим се да оваква пресуда дугорочно и системски шаље лошу поруку и обесхрабрује све који желе да с професионално баве новинарским послом. Да не говоримо о положају истраживачких новинара који све више времена проводе у судницама по основу СЛАПП тужби. Очито је да исто чека и колегинице и колеге из Фондације Славко Ћурувија која се нашла на удару и на симболичкој равни због имена фондације и вредности за које се залаже и брани. Да не говоримо о финансијском аспекту ових тужби које суштински могу да угрозе опстанак и будућност фондације”.

Крик КРИКА

Пре десет дана Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду којом је  КРИК осуђен јер је у децембру 2021. године објавио да су командант полицијске Јединице за заштиту сведока Горан Живковић и двојица његових сарадника поднели тужбу против редакције. У образложењу постоје наводи које КРИК уопште није написао у тексту. КРИК сада мора да плати одштету тројици полицајаца, док ће суђење укупно коштати око 700.000 динара.

Апелациони суд је потврдио и две пресуде по којима КРИК треба да плати миллион динара на име одштете и трошкова суђења. Да ствар буде још компликованија, Душанка Ђорђевић, судијница Апелационог суда и њен супруг тужили су новинаре ове редакције, па поред новчане тражи и казне затвора и забрану рада на две године. Подсетимо, КРИК је објавио њен и профил њеног супруга у бази “Просуди ко суди”.

Предраг Колувија већ је два пута тужио КРИК. Поводом његове најаве да ће поново тужити редакцију, заменица уредника КРИК-а Бојана Јовановић, рекла је за Данас да тим КРИК-а сматра да су ово СЛАПП тужбе којима је искључиви циљ притисак на њихову редакцију како би одустали од извештавања о случају „Јовањица“ који је од несумњивог јавног значаја: „С обзиром на подршку коју Колувија има у власти и с обзиром да је правосуђе под великим политичким утицајем, велика је шанса да ћемо све поступке изгубити, али ћемо сигурно правду тражити у Стразбуру. Какав год да буде исход његових, али и осталих поступака покренутих по тужбама против нас, не планирамо да одустанемо нити да престанемо да информишемо грађане о темама од јавног интереса“.

КРИК се у последње три године сусреће са највећим бројем тужби које имају карактеристике СЛАПП. “Страхујемо да је власт одлучила да се обрачуна са независним медијима и новинарима, а да је КРИК само први на удару”, саопштила је Национална радна група за борбу против СЛАПП у Србији коју чине НУНС, Грађанске иницијативе, YУЦОМ, Славко Ћурувија фондација, Београдски центар за људска права, НДНВ и БИРН позвало је Владу Србије да хитно предузме све кораке за примену Препоруке Европске комисије о заштити новинара и бранилаца људских права који учествују у јавном раду од очигледно неоснованих или злоупотребљавајућих судских поступака.

„Очито је да се годинама уназад преовлађујућим наративом политичара, прорежимских и таблоидиних медија системски ради на стварању негативне слике о КРИК-у и Стевану Дојчиновићу који су професионалном и исраживачким приступом очито многима стали на жуљ. Сада се налазимо у фази у којој видимо да се колегинице и колеге из КРИК-а све чешће налазе у судници што је потврда да су избор тема, начини њихове реализације и пласмана у јавности такви да их центри моћи у овој земљи више него озбиљно схватају. У покушају да их спрече да раде оно што најбоље умеју, очито је да је власт изабрала да их исцрпљује у судницама и тиме их додатно одвуче од суштине њиховог посла који у таквим околностима одлази у други план“, истиче наш саговорник Саша Мирковић.

Напад на Вука Цвијића

Новинар недељника “Радар”, Вук Цвијић нападнут је пре месец дана на улици у центру Београда. Милан Лађевић, директор и уредник “Српског телеграфа”, ударио га је песницом у главу.

“Писао сам о генералу Слободану Малешићу и њиховим контактима (са Лађевићем). Претпостављам да је то био повод јер нисмо у личном сукобу. Нисам очекивао да ће ме напасти неко ко се представља као новинар. Ми живимо у друштву насиља, али чак је и ово изненађење за мене“, рекао је Цвијић непосредно после напада за Н1.

Лађевић је затим отишао у своју канцеларију, позвао полицију и рекао да га је напао Вук Цвијић. “Српски телеграф” је након напада објавио да је Цвијић напао Лађевића. Ову вест пренели су прорежимски медији.

Иако испред кафића испред којег се инцидент догодио и на другим местима у близини постоји камера, Цвијић каже да снимци ни после недељу дана од инцидента нису достављени тужилаштву, али и да у ситуацијама проблематичним за власт нестају или се не појављују кључни докази. Поред  тог уобичајеног и очекиваног манира, новост је да је један новинар физички напао другог.

“Напад на колегу Цвијића означава да смо ушли у нову фазу борбе против неистомишљеника у нашем друштву. Створена је атмосфера која погодује да таблоидни напади прерасту у физичке нападе у којем се не преза од физичких обрачуна у којем нападач очито рачуна на благонаклоност система и пасивност отупеле заједнице коју више ништа не може да изненади. У том смислу ми се чини да овај напад може да буде прекретница након које можемо да очекујемо даљу радикаллизацију у којој ћемо се напада на Цвијића сећати као догађаја који је означио нову фазу и нове облике напада на медијске раднике”, каже Мирковић.

Зашто новинари не пријављују нападе?

Према НУНС-овом годишњем извештају “Индикатори за ниво слободе медија и индеx безбедности новинара” у 2023. години било је 11 физичких напада и 46 озбиљних претњи новинарима, док је само у прва три месеца 2024. години забележено укупно 38 оваквих случајева, три пута више у односу на исти период прошле године (12).

По подацима које износи Тамара Филиповић Стевановић, генерална секретарка НУНС-а, у 2023. решено је укупно 604 предмета који су поднети против новинара у претходним годинама, док је у  поступку решавања 1424 предмета: “У Србији је у последњих неколико година у порасту број СЛАПП тужби. НУНС је у последње три године забележио 48 тужби које би могле да имају елементе СЛАПП тужби, од тога најмање 11 у 2023. години. У овим тужбама из 2023. године тужено је 25 новинара и медија, и свако од њих понаособ мора да одговори на тужбени захтев што укључује и ангажовање правног заступника”.

Истраживање Славко Ћурувија фондације показује да новинари не пријављују нападе и претње. Као основни мотиви за непријављивање напада идентификовани су: предуга истрага, велики број одбачених кривичних пријава, некажњивост притисака, неповерење у рад надлежних институција и – генерално проблем некажњивости.

Кључно је да постоји политичка воља да се некажњивост напада на новинаре постепено смањи и временом у потпуности елиминише, закључује професор Факултета за медије и комуникације и члан АНЕМ-а Саша Мирковић: “До тада је потребно стварати предуслове и изграђивати систем попут онога на чијем усавршавању предано ради Стална радна група за безбедност новинара. Нажалост, не можемо очекивати да стање у овом сегменту нашег друштва буде много боље од стања у другим секторима. Другим речима, делимо судбину девалвације вредности и принципа унутар друштва против којих можемо да се боримо доследним залагањем за суштинске вредности. Предаја и мирење са судбином није избор о којима треба размишљати колико год делује обесхрабраујуће када се не назире светло на крају тунела”.