Вести

27. 06. 2024.

Аутор: Јелена Миленковић Извор: Boom 93

Информисаност о раду судова: Перспектива грађана, судије и новинара

Анкетом „Имате ли поверење у судство“ Боом93 проверавао је на који начин се грађани информишу о раду Основног и Вишег суда у Пожаревцу, будући да од информација које добијају зависи и њихов став према судству. О овој теми разговарали смо и са Драганом Вучићевићем, председником Вишег суда у Пожаревцу, Бранком Чеченом, некадашњим директором Центра за истраживачко новинарство Србије и Радославком Жигић, новинарком Инсајдера.

Онлајн анкету „Имате ли поверење у судство“ попунило је 58 испитаника. Анкета је била анонимна.

Од 58 анкетираних, њих 18 (31.03%) о раду наведених судова уопште се не информише. Међу онима који се информишу, њих 12 (20.69%) навело је да се информише из медија, 6 (10.34%) навело је да информације проналази на сајту институција, док је петоро навело да се информише у самим судовима (8.62%). Међу појединачним одговорима наведено је да се анкетирани информишу од адвоката, кроз свакодневни разговор, путем интернета и на послу.

Највећи број анкетираних, чак 60.3% њих, никада не посећује сајтове Основног и Вишег суда у Пожаревцу.

Само четворо испитаника (6.9%) навело је да наведене сајтове посећује често, а деветнаесторо њих (32.8%) да сајтове посећује када им је потребна одређена информација.

Они који су навели да сајтове посећују одговорили су на питање колико су им наведени сајтови информативни. Само три испитаника сматрају да јесу (13,04%).

“Не дају довољно информација о простим стварима како поднети жалбу или послати поднесак, већ за све мора да се плати адвокат, а често нису ажурирани”, гласио је један од одговора.

У осталим одговорима наводи се да се споро ажурирају, да су недоречени и компликовани за претрагу, да немају довољно образаца и упутстава.

Приликом истраживања “Анализа стања транспарентности и отворености правосудних органа”, које је спровела организација Партнери Србија, у оквиру истраживања проактивне транспарентности (самоиницијативног објављивања информација од јавног значаја), Партнери Србија анализирали су следеће индикаторе: институције имају функционалне веб-сајтове, објављивање вести о раду и саопштења за јавност на веб-сајтовима, именовање портпарола, одржавање конференција за штампу, објављивање и ажурирање информатора о раду.

Ове индикаторе применили смо на Основни и Виши суд у Пожаревцу.

Основни суд у Пожаревцу има функционални веб-сајт. Најновија вест је из 2023. године и тиче се конкурса за судијског приправника. Основни суд има портпароле. У последњих годину дана није одржана ниједна конференција за штампу која се тиче судских поступака. Информатор о раду суда редовно се ажурира.

Виши суд у Пожаревцу такође има функционални веб-сајт.

На сајту Вишег суда последња вест је из јануара 2024. године и тиче се структуре запослених и ангажованих лица у Вишем суду, а претходна се тиче обележавања 200 година од оснивања првог нахијског суда у Србији.

Када је у питању организовање конференција за штампу, председник Вишег суда Драган Вучићевић за Боом93 каже да су се оне организовале у време када је било “интересантних”, предмета за читаоце, слушаоце итд.

“На нашу срећу ми у последњих неколико година немамо таквих предмета. Последње је било убиство детета у Мајиловцу. Након тога није било неких предмета који би интересовали, привукли већу пажњу јавности. Тако да у случају потребе, ако би било неког случаја који би изазвао већу пажњу јавности, сигурно је да би се одржала конференција за медије јер то је најефикаснији начин да се дају праве информације слушаоцима или читаоцима и да медији стекну праву представу о неком критичном догађају”, каже Вучићевић.

Исти је разлог због кога на сајту нема саопштења о току судских поступака.

Виши суд у Пожаревцу, према речима председника суда, има два портпарола који су задужени за контакте са медијима, и то једног портпарола за област кривичног права и другог за област грађанског права. Њихова имена, презимена и бројеви телефона наведени су на сајту суда.

Што се тиче Информатора о раду Вишег суда, на самом сајту последњи Информатор је из 2022. године. Међутим, председник суда наводи да се Информатор редовно ажурира.

“Године 2022. измењен је Закон о информацијама од јавног значаја, и тада смо добили упутство да наш Информатор водимо на порталу повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Ми информатор и даље водимо, али сада не као посебан информатор Вишег суда, већ на порталу повереника, где су информатори свих других државних институција”, наводи Вучићевић.

Председник суда наводи да транспарентност у свом раду Виши суд обезбеђује применом закона.

“Сва суђења су јавна. Сви заинтересовани могу да дођу и да слушају. То и јесте било некад интересантно пре него што је почела ера ове савремене технологије задњих 7-8 година. Раније је један број заинтересованих грађана долазио у судницу и слушао суђења”, каже Вучићевић

Наводи да се на сајту налазе сви подаци о суду, о организацији суда, о судијама, о радницима и финансијском пословању.

“Странке имају могућност да улазе електронски у своје предмете и да их прегледају. Сви предмети и сви поднесци се сада скенирају пре формирања предмета, тако да странка од куће може, кад укуца број свог предмета, да уђе у предмет и да прегледа да ли је стигло неко вештачење и сл.”, рекао је Вучићевић.

Захтев за приступ информацијама од јавног значаја

Уставом Републике Србије и Законом о приступу информацијама од јавног значаја, сваки грађанин има право да путем захтева од судова тражи информације које су му потребне.

Ипак, међу анкетиранима, само је 11 испитаника (19%) навело да је на овај начин захтевало одређене информације од судова. Од њих 11, четворо није добило тражене информације (36.36%).

У анкети навели су шта је било образложење:

“Наводно немам права на увид у те списе…”

“Нису дали конкрерно објасњење. Све се свело на то: ‘Тако је судија одлуцио’”.

“’Предмет није код нас, на вештачењу је.’ Али то не може трајати 3 месеца!”

“Увијено завијено, поплава крива за нестанак докумената”.

Информисање медија о судству и судским процесима

Друштво судија Србије и Биро за друштвена истраживања (Бироди) спровели су анализу ставова грађана о судству, прво истраживање оваквог типа у Србији, у којем је учествовало 1000 испитаника.

Како је приликом представљања резултата рекао извршни директор БИРОДИ Зоран Гавриловић,  грађани се о судству највише информишу преко средстава јавне информисаности, односно медија, пренела је агенција Бета.

Навео је и да се кроз медије не шаље објективна слика о стању у судству. Како преноси ФоНет, према његовим речима, медији Јунајтед групе извештавају превише критички, као и већина недељника, док Радио-телевизија Србије извештава неадекватно, а Пинк телевизија и медији блиски власти о судству извештавају попуно необјективно.

У анкети коју је спровео Боом93, чак 89.7%  анкетираних сматра да локални медији грађане не информишу довољно о раду судова и случајевима који су изазвали већу пажњу јавности.

У анкети су могли да наведу случај који је изазвао већу пажњу јавности, а није довољно или није уопште медијски пропраћен. Ово су неки од одговора:

“Дечко који је 2022. године на уласку у Велико Градиште мртав пијан са пробном возачком дозволом увече прегазио дечка на мотору и за то је добио неку условну казну или кућни притвор јер је отац потплатио ко зна кога све. Ту није било правде.”

“Има их безброј од привредних криминалаца, до дилера дроге и осталих…”

“Има их много који се заташкавају зарад владајуће гарнитуре”

“Многи случајеви везани за сукоб између странака и града, државе.”

“Нестанак агрегата са водоизворишта”

“Процес око издавања локала Водоводу од стране јавног извршитеља”,

“Смрт детета у хранитељској породици, полицијска бруталност над грађанима у Позаревцу и Великом Градишту итд…”

“Шта се десило са женом која је штрајковала испред суда због спора око некретнине.”

“Ујед питбула пре 25 година. Настрадало је дете од 9 година, једва остало живо. Седам година је трајао процес у коме је све било јасно, а окривљена није ни дана одговарала.”

Један испитаник навео је шта сматра проблематичним у информисању медија о судским процесима:

“Па све што медији објаве је само почетак неког поступка, тј. када неког ухапсе, али никада нисам видео да је неко објавио како је неко суђење текло, или, и ако је објављено да се завршило неко суђење, никада нико није објаснио зашто су за крађе које су се дешавале уназад 30 година сви ослобођени. Ниједан медиј никада није написао зашто су ослобођени и на који начин и зађто је судија донео такву пресуду.”

Однос судова и медија

Радославка Жигић, новинарка Инсајдера, која је своју професионалну каријеру започела у Пожаревцу, за Боом 93 наводи да је из пожаревачких судова извештавала пре 20 година.

 

“У питању су били процеси против Марка Милошевића и његове групе сарадника и поступци за накнаду штете које су покретали чланови Отпора. Сви процеси су били јавни и било их је могуће пратити. У то време, правосуђе је било прилично затворено за јавност, али је велика медијска пажња била посвећена тим конкретним поступцима, па је правосуђе било отворено. Сва сведочења и изрицања пресуда смо као новинари пратили”, рекла је Жигић.

Како каже, тренутно је правосуђе прилично затворено за поступке од јавног значаја, док се, с друге стране, свакодневно издају саопштења за јавност о процесима који нису од јавног значаја, чиме се ствара привид отворености институција.

“Пример за то је једноипомесечно ћутање тужилаштва у Зајечару/Бору у вези са тужилачком истрагом о нестанку двогодишње Данке Илић. Уместо да јавност добије информације које не би реметиле тужилачку истрагу, медији нагађају, а полиција саопштава неутемељене тврдње. Да не буде забуне, пошто је овде реч о судовима, ни судија за претходни поступак се у том случају није оглашавао”, каже Жигић.

Бранко Чечен, некадашњи директор Центра за истраживачко новинарство наводи да с једне стране, судије осећају страшан медијски притисак када суде и врло га тешко трпе, а у исто време трпе политичке притиске, што се догађа зато што, како каже, судови нису сасвим независни.

“Судови се налазе између чекића и наковња. Пошто не могу према властима да реагују ни на који начин некажњено, онда реагују према медијима. Чини ми се да, без обзира колико су лоши медији у Србији, а страшно су лоши, ван тих случајева који су страшно занимљиви таблоидима, као што су веома сензационална убиства или отмица Данке Илић итд. случајеви за које таблоиди нису заинтересовани, нису лоше медијски представљени, али су судије опет јако осетљиве на то”, каже Чечен.

Када је у питању спремност судова да дају информације, Радославка Жигић не мисли да је у мањим местима теже доћи до информација везаних за рад судова и тужилаштава, већ да је тренд привида комуникације са јавношћу присутан свуда.

Бранко Чечен сматра да је локалним новинарима увек много теже него новинарима националних медија.

“Локални судови и њихова транспарентност, а сада говорим и о транспарентности, рецимо, рада полиције и рада локалне самоуправе итд., најчешће доста зависе од тога ко је заправо на врху те пирамиде, и то се разликује од места до места. Али укупна транспарентност рада судова је у мањим местима битно мања него у Београду. За то постоје јако добри разлози, зато што је непосредна контрола над појединкама и појединцима, које чине један суд много лакша, много интензивнија и много снажнија у мањим срединама, него што је то у Београду, где у тренутку када изађете с посла нестанете у маси од 1,8 милиона људи”, наводи Чечен.

Председник Вишег суда Драган Вучићевић задовољан је сарадњом са локалним медијима и наводи да није било извештавања које би стварало притисак на судије.

Сматра да се сарадњом судова и медија може повећати поверење грађана у судство.

“Поверење грађана у судство би могло да се побољша на тај начин што би медији објављивали и позитивне информације, афирмативне текстове у вези судова, а не само негативне. Међутим, негативни текстови продају новине, привлаче слушаоце, а позитивни не”, каже Вучићевић.

 

Оно што истиче јесте и да је важно да се новинари информишу о начину рада институције у коју иду, као и о поступцима, јер се често ненамерно или из неког другог мотива дају полуистините информације које стварају негативно мишљење слушалаца или читалаца према судовима.

“Када се у дневним новинама објави податак да је дилер добио условну осуду, ви ћете свакако негативно да реагујете и да кажете да је тај судија био подмићен и да се питате шта то ради наше судство. Код вас ће се појавити негативно осећање и однос према суду. С друге стране, по закону ниједан дилер не може да добије условну осуду, јер је таква могућност законом искључена. Када прочитате текст, видите да је условну осуду добио наркоман који је ухваћен са дрогом у руци”, наводи председник суда као пример.

Новинари неретко греше у терминологији.

“Често смо у ситуацији да чујемо, када слушамо извештај неког новинара, да је тужилац притворио окривљеног. Тужилац не може да одреди притвор. То може само суд. Или чујемо коментар, на пример, да је суд пропустио да покрене кривични поступак против неког лица. Суд не може да покреће кривични поступак, он суди, а тужилац подноси оптужни акт и покреће кривични поступак. Тако да су то ствари које могу да изазову негативну реакцију и неповерење грађана према суду, а последице су, на пример, недовољне информисаности онога ко преноси информацију о начину функционисања државних органа, пре свега  судова, тужилаштва и полиције”, каже Вучићевић.

Бранко Чечен сматра да је извештавање о судству постало много лошије због лоше материјалне ситуације у медијима, која је изазвала то да више нема новинара који су специјализовани само за одређене области.

“Ми сад имамо универзалне војнике који ће да пуцају из свих оружја и да се баве свим темама и пре подне оду на митинг, по подне на суђење, а касније на фестивал цвећа на главном тргу и све ће они то да раде, а заправо ни о чему не знају довољно. Када је било новца, имали смо ресорне новинаре који се годинама баве, на пример, судом, па онда знају како се то ради, имају контакте, имају изворе итд. Сада то не постоји”, објашњава Чечен.

Како даље наводи, када новинари покушају да надокнаде то што не могу тако дубоко да зађу у рад судова, када покушају да превазиђу то што судови одбијају да дају информације, онда сви реагују врло негативно на рад новинара.

“То не значи да новинари не греше. Новинари често греше. Међутим, јасно се деле ти медији на две групе. Мислим да је претпоставка невиности и кршење претпоставке невиности јасна црта. Постоје новинари који ће да прекрше ту претпоставку само за кликове и пажњу, или да обаве посао за некога ко ће после да им, региструје ауто запосли дете итд., а имате ове друге које ће прекршити претпоставку невиности зато што су сигурни да је неко крив и зато што за то имају можда чак и доказе. Када се против тога неко буни, то је неко коме заиста није стало до правде, него му је стало само до сопствене репутације, а када се буни против отвореног кршења претпоставке невиности без икаквих увида и сазнања, то је онда нешто у чему су судови у праву”, каже Чечен.

Радославка Жигић наводи да су медији онакви какво је друштво – “недовољно компетентни и недоследни у праћењу важних поступака, у јурњави за „кликабилним“ информацијама”. Сензационализам истиче као кључни проблем, а незнање наводи као споредни.

Могућност грађана да се информишу о раду судова значајна је из више разлога. Наиме, информисаност о раду државних институција један је од темеља демократског друштва. Када је рад судова транспарентан, а грађани информисани о судским поступцима и пресудама, јача се поверење грађана у институције и смањује могућност корупције и злоупотребе положаја. Такође, то доприноси бољем разумевању функционисања правног система. Стога је важно да судови као органи раде на унапређењу транспарентности и комуникације са грађанима и медијима.

Када је извештавање о судским процесима у питању, неопходно је да медијски радници буду за то обучени – упознати са радом институција, терминологијом и сл., непрестано водећи рачуна о објективности свог извештавања.

Други део анализе анкете коју је спровео Боом93, који се тиче ставова грађана о судству, очекујте на нашем порталу следеће недеље.