Вести
27. 06. 2024.
Како ојачати локалне медије и обновити информисање о раду општинских власти: Британско решење даје резултате
У Великој Британији је Би-Би-Си на себе преузео одговорност да финансира рад локалних новинара којима је основни, ако не и једини, задатак да прате рад локалних органа власти. Ти новинари нису запослени у Би-Би-Сију и не раде за британски јавни сервис, већ за нову агенцију. Пројекат се финансира из претплате
“Мораш да једеш поврће, здраво је.” Колико пута вам је мама или тетка то рекла? Е, тако нам је и са информисањем о раду локалних самоуправа – можда није баш увек узбудљиво и нема укус који се памти; актери су често анонимуси и у њиховом раду нема много ни драме ни гламура, али њихов рад јесте важан и то сви знамо. У локалним скупштинама општина одлучује се о многим свакодневним стварима које живот чине лакшим и бољим – о парковима, одношењу смећа, саобраћају, радном времену ресторана и кафића…
Извештавање о локалним органима власти некада је било важно задужење локалних новина и радио-станица или телевизија. У многим земљама, међутим, локалне новине данас једва опстају и често више немају скупштинске извештаче. Локални радио, бар онај комерцијални, изгубио је интерес за информативним програмом који иде даље од кратких, углавом агенцијских вести, а локалне телевизије су скупе и више су регионалног типа. Како онда очувати информисање о раду локалних власти?
Посебна редакција за истраживачко новинарство
Британија нуди могуће решење које није савршено – а које па јесте? – али даје резултате. У Британији је Би-Би-Си на себе преузео одговорност да финансира рад локалних новинара којима је основни, ако не и једини, задатак да прате рад локалних органа власти. Ти новинари нису запослени у Би-Би-Сију и не раде за британски јавни сервис, већ за нову агенцију којој приступ имају пре свега локалне новине, приватне радио и ТВ станице, али и сам Би-Би-Си.
У многим земљама локалне новине једва опстају и често немају скупштинске извештаче. Локални радио изгубио је интерес за информативним програмом који иде даље од кратких вести, а локалне ТВ су скупе. Како очувати информисање о раду локалних власти?
Пројекат покренут 2017. званично се зове Лоцал Демоцрацy Репортер Сервице (ЛДРС) и тренутно запошљава 165 новинара, од чега је највећи број у Шкотској, која иначе кубури са локалним радиом. Пројекат се финансира од обавезне претплате на ББЦ и годишње кошта неких осам милиона фунти.
Заинтересоване медијске куће се пријаве и добију приступ заједничкој платформи на коју новинари овог сервиса постављају свој материјал. Тренутно је у пројекту око 170 медијских организација које у збиру производе неких 1.000 издања, што новина, што портала, што радио станица. До краја прошле године, новинари запослени преко овог пројекта произвели су чак четврт милиона прилога и чланака.
У склопу пројекта постоји и посебна редакција за истраживачко новинарство која се највише бави анализама великих база података. Ова редакција ради и обуку локалних новинара како да у базама података проналазе занимљиве и важне приче.
Међу причама објављеним у склопу овог пројекта су неке заиста важне, о корупцији у локалним органима власти, на пример приликом доделе уговора за набавку заштитне опреме током пандемије. Зато они који подржавају пројекат често кажу да би без њега важне приче остале необјављене.
Сервис пуно значи и малим независним комерцијалним радио-станицама које велики играчи још нису преузели, јер им даје приступ важним локалним вестима, а нуди им и прилику да нешто зараде кроз конкурсе за обуку локалних новинара.
Да ли пројекат фаворизује велике медијске куће?
Ипак, пројекат није без критичара. У недавном извештају британског парламента о раду овог пројекта наводи се примедба да се ЛДРС не користи увек само за оно што би требало и да локалне редакције често од новинара запослених у ЛДРС-у траже да раде и друге новинарске задатке, а не само да прате рад локалних органа власти.
Далеко озбиљнија примедба, међутим, јесте она да сервис фаворизује велике новинске куће које сада за џабе добијају новинаре које су претходно отпустиле. О чему се ради?
У Британији, која ту није никакав изузетак, велике издавачке куће – њих свега неколико – држе огроман број локалних листова који одавно муку муче. Некада велике редакције тих дневних или недељних новина сада су сведене на свега пар људи по листу, па њихови новинари махом препакују агенцијске вести и објављују прес материјал који им достављају локалне институције, невладине организације и сл. Велики број њих одавно нема новинаре који прате локалну политику, јер су их отпустили. И сада им Би-Би-Си – односно сви ми претплатници – плаћа те новинаре.
Сервисом нису одушевљени ни неки ББЦ-јеви новинари који су ми се жалили да њихове колеге у ЛДРС сервису постављају материјал тако да прво буде доступан локалним новинама, па тек после Би-Би-Сијевим локалним радио-станицама.
Би-Би-Си се обавезао да ће финансирати овај сервис бар до следеће редовне ревизије свог оснивачког документа, што је још три године. Поједини медијски коментатори већ предлажу да се сервис прошири тако да обухвати и нове, ултралокалне грађанске медијске иницијативе, којих је све више али једва састављају крај с крајем.
Сви се иначе слажу да је извештавање о локалним темама у великој кризи, јер је локалних новинара и медија све мање, због чега су пројекти као овај ББЦ-јев веома важни. Али истовремено, не треба избегавати питање зашто је локалних медија и новинара све мање. Зар медији на комерцијалном тржишту не би гледали да публици пруже оно што та публика тражи? Или можда публика више не тражи локалне вести као раније? О томе, ускоро.
* Аутор је новинар и професор новинарства на Универзитету Напиер у Единбургу
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.