Вести
24. 06. 2024.
„Забијање главе у песак“ или презасићеност садржајем: Зашто све већи број људи све чешће избегава да прати вести?
Недавно истраживање Ројтерсовог Института је показало да све већи број људи широм света избегава да прати вести, описујући их као досадне и депресивне. Узрок овоме, како кажу наши саговорници, може бити опадање квалитета медијског садржаја, презасићеност истим, али и одбрана од лоших вести.
Четворо од десет људи или 39 одсто светског становништва труди се да избегава вести, кажу подаци најновијег истраживања Института Ројтерс.
Ове бројке знатно су веће у поређењу са оним из 2017. године, кад је 29 одсто људи рекло да се труди да не прати медије.
Професорка Факултета политичких наука, Александра Крстић каже како ово истраживање показује да се ради о презесићењу медијским садржајем.
„На светском нивоу има превише вести и људи су свакодневно изложени најразличитијим врстама информација, и једноставно не желе да читају ту количину садржаја која им се свакодневно сервира“, наглашава Крстић.
Каже да постоје и медији који на дневном нивоу избаце између 300 и 400 различитих наслова.
„Онда се запитате како то публика па чак и верни читаоци неког медија могу да стигну да испрате поред свега онога што им се свакодневно дешава“, каже Крстић.
Истиче да ово Ројтерсово истраживање шаље поруку традиционалним медијима, али и свим осталим платформама које производе медијски садржај. Порука гласи да треба више обратити пажњу на квалитет него на квантитет.
„Публика је у тој анкети рекла да би волела да чита текстове који им пружају одређени контекст, који тумаче и објашњавају догађаје и помажу им да се снађу у свакодневном животу и мору најразличитијих информација“, прича Крстић.
Према њеном мишљењу не треба више да говоримо о новинарима као онима који само информишу јавност, већ они треба да тумаче стварност и да је сагледавају у аналитичком смислу.
„То се не односи само на вести које се пласирају када је реч о кризама, ратовима, поплавама и неким великим страшним догађајима, већ и у свакоднедним ситуацијама о којима као грађанин желите да будете информисани“, наглашава Крстић.
Новинар Недим Сејдиновић такође сматра да је разлог за слабо праћење вести начин на који се оне сервирају и сам квалитет текстова и медјског садржаја уопште.
Он каже да су оптимисти веровали да би нове технологије требало да буду одличан механизам који може да учини да грађани широм света буду боље обавештени и да на основу квалитетних информација могу да доносе важне одлуке.
Међутим, како каже, испоставило се да није тако.
„Испоставило се да је интернет истовремено веома подесан простор за злоупотребе и манипулације сваке врсте. И чини се да су управо манипуланти, утилитарни произвођачи и промотери лажних вести, продавци магле, продавци ретроградних идеологија успели у много већој мери да искористе овај простор – од оних са добрим намерама и идејама“, каже Сејдиновић.
Он ово назива стравичном какофонијом од које људи покушавају да побегну у „унутрашње азиле“.
„Људи се затварају у своје дисперзивне светове из страха од спољнег света и његове ружноће, што је управо сан аутократа и диктатора“, наводи Сејдиновић.
Професорка на Одељењу за психологију Филозофског факултета Тамара Дажамоња Игњатовић сматра да то што људи избегавају да прате вести представља одређену врсту психолошког одбрамбеног механизма.
„То јесте одбрамбени механизам, људи се штите од лоших вести, углавном ако прате вести оне најчешће нису добре. Воде се тиме да ако не знају за нешто, то онда практично не постоји. На тај начин се штите, али то је попут забијања главе у песак“, каже Џамоња Игњатовић.
Објашњава да се овај механизам одбране примењује кад се људи осећају беспомоћно и не могу да утичу на то колико ће вести да буду лоше.
„Ако ништа не можете да промените ви онда забијате главу у песак, то није добра стратегија, али је разумљива са становишта психолошке одбране“, каже Џамоња Игњатовић.
Потпредседник Удружења новинара Србије Слободан Ћирић је, коментаришући резултате истраживања Ројтерсовог Института, цитирао једну црнохуморну дефиницију вести која каже да је „Вест само оно што неко зели да сакрије, све остало је реклама“.
„Најчешће то што се жели сакрити није баш добро… Мислим да људи широм света, свесни све неизвесније (читај нуклеарно-заразно-стакленобаштанске…) будућности, свесно желе да на сваки могући начин избегну то што неко хоће да сакрије. Бојим се да та наизглед делотворна несазнавања могу постати врло болна када дођу као отрежњење! Вести су део наших живота, не можемо без њих, свиђале нам се или не“, каже Ћирић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.