Вести
19. 06. 2024.
Шокантно! Невероватно! Нећете веровати: Мале тајне кликбејт наслова
Шокантно! Невероватно! Нећете веровати! Док је са једне стране потпуно јасно зашто се у дигиталним медијима и дигиталном маркетингу обилато користе кликбејт (clickbate) наслови, са друге стране имамо конзументе оваквих вести који су углавном несвесни психолошких механизама који утичу на конзумирање овог безвредног садржаја.
Кликбејт термин се користи за описивање новинских наслова који су дизајнирани тако да привуку пажњу и подстакну читаоца да кликне на одређени садржај.
Постоји неколико психолошких механизама који приморавају читаоце да кликну на кликбејт наслов, чак иако су свесни да неће добити информацију коју су у тренутку прогласили неопходном.
Емоционална манипулација је основно средство које користе дизајнери кликбејт наслова. Емоције играју важну улогу у доношењу одлука и у складу са тим наслови су дизајнирани тако да застрашују, наљуте или изненаде читаоце.
Нпр. када би мој циљ био да уплашим читаоце Данас-а, наслов овог текста би гласио: „Кликбејт вам скраћује живот, а да то не знате! Сазнајте како да избегнете опасност кликбејта!“ Ако бих желела да наљутим читаоце, наслов би гласио: „Кликбејт је ваш највећи непријатељ, ево и зашто! Подмећу вам кликбејт и праве вас будалама!“, док би за изазивање емоције изненађења користила: „Невероватно! Психолошкиња открила тајну кликбејта!“
У сва три случаја служила бих се емоционалном манипулацијом са циљем да изазовем снажну емоцију која ће натерати читаоца да отвори линк.
Осим емоционалне манипулације, као важан фактор издваја се појам когнитивне дисонанце.
Појам когнитивне дисонанце је увео Фестинџер и односи се на емоционално стање нелагоде које настаје услед недоследности ставова или мисли.
Дакле, дизајнирањем кликбејт наслова читаоцу се намерно дају некомплетне или контрадикторне информације које у њему изазивају нелагоду и информацијски јаз, који могу бити разрешени једноставним кликом на наслов.
Као следећи фактор, страх од пропуштања (ФОМО) који се односи на снажан страх да други доживљавају интензивна и пријатна искуства из којих смо ми искључени. Овај страх је повезан и са прекомерном употребом друштвених мрежа.
У страху да ћемо бити социјално искључени ако не дођемо до значајних информација које су на само један клик од нас, ми кликћемо на наслове не бисмо ли први били упознати са ексклузивним вестима.
Постоји још доста механизама који стоје иза овог феномена, а у психотерапијском контексту су то свакако ирационална уверења, попут ниске фрустрационе толеранције и апсолутистичких захтева.
Међутим, много је значајније рећи зашто је важно за нас да се одупремо кликбејт наслову, иако је то некада заиста тешко. Наиме, чак и академски радови прибегавају коришћењу кликбејт наслова, како би постигли већу читаност.
Међутим, за разлику од академских радова који нуде вредност, поставља се питање коју вредност добијају читаоци портала када кликну на кликбејт вест?
Обичан читалац је стављен у позицију Скинерове мачке у кавезу, која упорно стиска полугу, али за разлику од ње читалац не долази до поткрепљења.
Поткрепљење добијају дизајнери кликбејта у виду кликова и плаћеног оглашавања.
Како бих избегла катастрофизирање, рећи ћу још само да читалац једино шта губи јесте време. Како бих подстакла катастрофизирање, додала бих чињеницу да је време ограничени ресурс.
Уз то, ево и поузданог предлога како да избегнете кликбејт наслове: Ограничите своју потребу за информисањем тако што ћете куповати новине у папирној форми и одредите своје време и место за информисање.
Ионако ништа битно нећете пропустити, а добићете структурисаније и ефикасније проведено време.
А, ако вас неки аутор изнервира, увек можете хемијском да му доцртате рогове или бркове, као у добра стара времена…
Ауторка је психолошкиња и оснивачица Центра за психолошку подршку, психотерапију и едукацију „Психо луденс“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.