Вести

18. 06. 2024.

Аутор: ЕФЈ/НУНС Извор: НУНС

Европски закон о слободи медија (ЕМФА): Шта то значи за новинаре?

Европски закон о слободи медија (ЕМФА) ступио је на снагу 7. маја 2024. Нова правила ће се у потпуности примењивати на националном нивоу у свакој држави чланици ЕУ од 8. августа 2025. године.

Речено је да је ово историјски акт јер је Европски закон о слободи медија, под називом „ЕМФА“, први европски пропис који се бави свим медијима. Европска федерација новинара (ЕФЈ), заједно са другим групама за слободу медија, Европском радиодифузном унијом (ЕБУ) и организацијама цивилног друштва, напорно је радила више од две године да постигне амбициозан чин. Чин отпоран на будућност против растућих напада на новинарство, новинаре и медијске раднике, против заробљавања медија, сукоба интереса и за транспарентност медијског власништва, државног оглашавања и заштите уређивачке независности новинара.

Иако коначни акт није толико амбициозан као што се заговара и неким одредбама можда недостаје правна сигурност и јасноћа, ЕМФА је веома важно ново европско законодавство. Са својом високом симболичком вредношћу за новинаре и медије у ЕУ, може допринети заштити новинара и медија од непримереног политичког и економског утицаја.

Сада је кључно да се подигне свест о ЕМФА, његовим циљевима и новим обавезама на националном нивоу како би се осигурало да се ова револуционарна уредба може у потпуности реализовати. Да би имплементација и спровођење били што ефикаснији, важна је транспарентна и инклузивна сарадња Европске комисије, држава чланица и новог Европског одбора за медијске услуге (ЕМБС), који ће заменити Европску регулаторну групу за аудиовизуелне медијске услуге (ЕРГА) . У том смислу, биће од суштинског значаја да национални актери, укључујући новинарске организације, имају правну експертизу, ресурсе и вољу да на најамбициознији начин имплементирају минималне стандарде које је поставио ЕМФА. Члан 1.3 ЕМФА каже, и важно је запамтити, да државе чланице могу усвојити детаљнија или строжа правила за заштиту слободе и плурализма медија у многим областима обухвац́еним уредбом, укључујући она која су наведена у наставку.

Увод Ренате Шредер, директора ЕФЈ.

Европска федерација новинара (ЕФЈ) питала је неке стручњаке, са којима блиско сарађује, шта је важно узети у обзир када је у питању заштита извора и заштита од шпијунског софтвера (члан 4); независност и финансијска одрживост јавних медија (члан 5); и транспарентност власништва над медијима.

На основу гаранција текста, како ће новинари од сада моћи да штите своје изворе?

Заштита и поверљивост извора кључна је тема за слободу и безбедност новинара, тим више што је ово право озбиљно ограничено у неким државама чланицама ЕУ. Члан 4 ЕМФА наводи да је државама чланицама забрањено да користе било који метод, као што су притвор, санкције, претреси канцеларије, инсталирање инвазивног софтвера за надзор на опреми новинара, или друге мере принуде против новинара и медијских провајдера да открију своје изворе или поверљиве преписке. Мешање у заштиту новинарских извора (ЗНИ) може бити оправдано само под веома строгим условима, унапред испитаним од стране судских или других независних органа.

ЕМФА поставља минимални оквир за заштиту новинарских извора (ЗНИ, што значи да земље чланице ЕУ могу и треба да предузму даље кораке да заштите новинарске изворе. ЕМФА уводи нове механизме прац́ења и евалуације како би осигурала поштовање Стандарда ЕМФА који се односе на ЗНИ. Ови стандарди су засновани на члану 10. Европске конвенције о људским правима (ЕЧР) и члану 11. Повеље о основним правима, као и релевантној судској пракси Европског суда за људска права (ЕЦтХР) која гарантује чврсту заштиту новинарских извора.

ЕМФА гарантује ефикасну судску заштиту у случају било каквог мешања у ЗНИ или поверљиву комуникацију. Државе чланице ће такође поверити независном органу или телу са релевантном стручношћу да помогну оним лицима која се позивају на своје ЗНИ. Тамо где такав орган или тело не постоји, та лица могу тражити помоћ од саморегулаторног тела или механизма.

Ову експертизу је пружио Дирк Вурхуф, професор ем. Универзитет у Генту / Центар за људска права и Правна људска академија.

У којој мери ЕМФА обезбеђује независност јавних медија (ЈС)?

Мисија јавних сервиса (ЈС) је да информише, образује и забавља све и свуда. Будући да их финансира и контролише јавност, ЈС су ту за добробит друштва у целини. Са пролиферацијом дезинформација и говора мржње у данашњем високо дигитализованом свету, ЈС као независни извор вести и информација од поверења никада није био важнији. Међутим, да би ЈС био у стању да заиста испуни своју важну друштвену, културну и демократску улогу, мора бити независан од било каквог политичког утицаја, укључујући финансијске притиске. Док су неке земље у прошлости оклевале да примењују међународне стандарде у том погледу, попут оних које је успоставио Савет Европе, ЕУ је сада увела обавезујуц́е мере заштите које ц́е ЈС заштитити од непримереног политичког и економског утицаја. Иако државе чланице остају одговорне за дефинисање обима и детаљне организације својих ЈС-а, ЕМФА захтева од влада да успоставе оквир који обезбеђује уређивачку и функционалну независност ЈС-а.

Да би се спречила политизација управљачких структура ЈС-а, на пример, ЕМФА захтева од држава чланица да обезбеде да „процедуре за именовање и разрешење шефа управе или чланова управног одбора (…) имају за циљ да гарантују независност [медија јавног сервиса].“ ЕМФА у том погледу предвиђа да се именовање шефа управе или чланова управног одбора мора вршити на основу јасних критеријума који су унапред утврђени. Само ванредне околности, које такође треба унапред јасно дефинисати, могу довести до њиховог разрешења пре истека мандата.

Важно је да се ЕМФА бави ризицима који произилазе из недовољног финансирања ЈС-а. Од држава чланица се захтева да успоставе процедуре које гарантују адекватно, одрживо и предвидљиво финансирање како би медији јавног сервиса могли да испуне своје надлежности и били способни да иновирају и даље се развијају.

Ову експертизу је обезбедио Томас Бергман, виши саветник за политику ЕУ, Европска радиодифузна унија (ЕБУ).

Која су новости у погледу транспарентности власништва над медијима?

Транспарентност у власништву над медијима је кључна за информисање јавности о могуц́ем политичком мешању и омогућавање регулаторима да спрече да власништво над медијима буде претерано концентрисано у рукама премало власника, што резултира сметњом демократској дебати.

Међутим, ЕМФА није успела да обезбеди снажне мере заштите у погледу транспарентности у власништву медија. Регулатива захтева да се објаве име и контакт подаци директних и индиректних власника који имају могућност да утичу на пословање и доношење одлука. Такође је потребно објављивање њихових имена као стварних власника и укупног износа државног оглашавања примљеног сваке године. Стручњаци за слободу медија су се у великој мери сложили да ЕМФА није довољно чврст у том погледу, што оставља простор за скривање власничке структуре од јавности и могућег економског или политичког утицаја.

Европски парламент је раније препоручио широко откривање информација о политичкој припадности и другим стварним власницима медијских предузећа како би се подстакла одговорност и транспарентност. У поређењу са ЕП верзијом, коначна верзија ЕМФА показује значајну регресију.

Национални регулаторни органи или друга надлежна тела треба да развију базе података о власништву над медијима које садрже ажурне и лако доступне информације о стварним власницима са ограниченим скуповима података. Штавише, Комисија би требало да обезбеди смернице за омогућавање приступа информацијама о власничкој структури пружалаца медијских услуга и успостављање базе података о власништву над медијима на нивоу ЕУ. ЕМФА је пропустила прилику да уведе строге захтеве за транспарентност, али снажна правила за имплементацију подржана правилном применом могу да створе значајну транспарентност стварног власништва над медијима широм ЕУ.

Ову експертизу је обезбедила Ева Симон, виши службеник за заступање у Унији за грађанске слободе за Европу.

На који начин ц́е мере о уређивачкој независности понудити новинарима вец́у слободу у свакодневном раду?

Члан 6 који се бави обавезама пружалаца медијских услуга, а посебно уређивачком независношћу, по нашем мишљењу, није довољно јак. Прво, у питању су само медијске организације које пружају вести и актуелности, а формулација није прецизна. Каже „они ће предузети мере које сматрају одговарајућим у циљу гарантовања независности уређивачких одлука“. Друго, текст говори о „уредничким одлукама“, али није јасно на ком нивоу. У неким земљама то може бити корисно средство за спровођење уредничког статута или смерница.

Препорука Комисије (ЕУ) 2022/1634 од 16. септембра 2022. о интерним гаранцијама за уређивачку независност и транспарентност власништва у медијском сектору је користан каталог најбоље праксе који треба да помогне да се медији мотивишу да успоставе саморегулаторна тела и уређивачке статуте, омбудсмане итд. Али нема обавезе.

Чланак такође захтева од пружалаца медијских услуга да „обезбеде откривање сваког стварног или потенцијалног сукоба интереса који може утицати на пружање вести и садржаја о актуелним догађајима. Опет говори само о откривању и не забрањује такав сукоб интереса.

Позитивно у рециталима је чињеница да се каже: „Уређивачка независност је посебно важна за пружаоце медијских услуга који пружају вести и актуелне догађаје с обзиром на њихову друштвену улогу као јавног добра“.

Ову експертизу је обезбедила Ренате Шрeдер, директорка ЕФЈ.