Вести
18. 06. 2024.
Марко Милосављевић: Дигитализација и економска одрживост медија на Западном Балкану
Дигитализација и платформизација у последње две деценије донеле су низ проблема медијима и новинарству широм света.
Брзи развој вештачке интелигенције (АИ), алгоритмизације и аутоматизације у традиционалним и друштвеним медијима али и у оглашавању, драстично је повећао питања одрживости медијских система у целини.
То важи и за Западни Балкан, али је ту ситуација, из много разлога, још тежа.Истраживања су одавно показала да је финансирање медија засновано на тржишту одрживо само у већим земљама (на пример, Lovenstein и Merill у истраживању из 1990).
Чак и земље са јаким БДП-ом, позитивним трендовима у приходима од оглашавања и технолошки напредном инфраструктуром суочавају се са важним тржишним ограничењима, као што су мале популације или језичке баријере, растуће неповерење публике или економска неизвесност.
На Западном Балкану, где већина наведених фактора озбиљно ограничава економски потенцијал (нових) медијских пројеката и предузетништва, чини се да је тржишни модел медија још мање одржив. Он, углавном, успева само у свеобухватним медијима као што су општи телевизијски канали са националним дометом, јаким инвестицијама и стабилним власништвом. Али, изгледа да ће медији који су искључиво на тржишту у наредним годинама све теже моћи да одрже ниво производње и запослености, и да ће и њима бити потребна финансијска подршка, било приватна или јавна, да би остали одрживи.
Што се тиче подршке која долази из приватног сектора, на Западном Балкану и у централној и источној Европи она је још увек веома оскудна. Регионални милионери често нису вољни да улажу у медије.
Можда нису свесни јавног интереса или, обрнуто, свесни су значаја и утицаја медија, али онда гледају и користе власништво над медијима као средство за остваривање личних пословних интереса и/или помоћ политичким пријатељима и савезницима. Филантропска улагања у медије као облик друштвене одговорности најбогатијих чланова друштва – што се често виђа у западној Европи или Сједињеним Државама – нису уобичајена у региону.
С друге стране, страни донатори нису баш заинтересовани за регион јер су неки делови већ ушли у ЕУ, а други су или у процесу приступања или се сматрају мање приоритетним од других делова источне Европе или света.
Истовремено, регион се не сматра довољно утицајним или престижним да би био релевантан за, на пример, индијске или кинеске милијардере који понекад улажу у медије у другим, "престижнијим" земљама, као што је Велика Британија, како би побољшали свој јавни профил.Интерес таквих инвеститора је углавном геополитички.
Последњих неколико година суочени смо са посебно снажним и релевантним приливом мађарских медијских инвестиција у Словенију, а све у вези са политичком позадином и везама са мађарским премијером Виктором Орбаном и његовим односом са словеначким премијером Јанезом Јаншом.
Политички подржане мађарске инвестиције у словеначку телевизију Нова24, часописе Демокрација и Скандал24 у 2018. години и куповина главне комерцијалне телевизије Планет ТВ (коју продаје државни и контролисани Телеком Словеније) 2020. године, су најрелевантнији примери политички мотивисаних медијских улагања.
Други политички интерес је наравно домаћи, од стране домаћих инвеститора који су политички повезани и мотивисани. Србија је пример таквог медијског система где је већина медија у рукама домаћих власника и где је већина ових власника политички повезана, у готово свим примерима са владајућом странком СНС и председником Александром Вучићем.
О томе сведоче бројна истраживања и анализе организација као што су Црта, БИРН и друге које се баве медијским слободама. Кроз улагања државних компанија као што је Телеком Србије, њихово присуство се сада шири и на читав регион Западног Балкана, укључујући Хрватску и Словенију, посебно кроз спортске пакете (као што је Арена), ширећи свој утицај у иностранству.
Истовремено, не постоји снажан подстицај за развој алтернативних модела финансирања, као што су добротворне фондације или конзорцијуми које оснивају сами заослени. Обећања о новој ери тржишне доминације и тржишне економије, која је требало да сруши политички патерналистички модел финансирања медија из 1980-их и раније, остала су неиспуњена.
Најпре економска криза 2008. године, праћена озбиљним дигиталним поремећајима и променама на тржишту, а потом и криза ковид-19 која је утицала и на приходе од продаје и оглашавања медија, показале су крхкост медијских тржишта на Западном Балкану, и нагласиле важну улогу држава и државног интервенционизма као једино могућег решења за одржавање релативно разноврсног медијског амбијента.
Повратак државе, што се посебно види и осећа у земљама као што су Србија и од недавно Словенија, међутим, веома озбиљно ограничава потенцијал медија у региону да постану барем приближно независни, и да се ослободе политичког притиска и политичког утицаја.
Државна интервенција ће вероватно помоћи да се одржи већи број медијских компанија у свакој земљи – међутим, то не мора нужно помоћи да се одржи независност, плурализам и разноликост погледа и садржаја у оним медијима који преживе. У том смислу, важна улога (партијске) политике у одржавању медијског екосистема остаје релевантна на исти начин као што је била на Западном Балкану пре више од 130 година.Након деценија дигитализације, већина медија широм Европе, а посебно на Западном Балкану, данас се суочава са ситуацијом у којој тржиште не омогућава нормалну одрживост медијских кућа.
Успон и развој платформи друштвених медија одузео им је већину прихода од оглашавања и истовремено уништио тираже штампаних медија. Стога није изненађујуће што чак и Савет Европе усваја "Добре праксе за одрживо финансирање информативних медија", коју је прошле године припремила Експертска група за јачање одрживости медија.
Међутим, значајна улога државе у усвајању адекватне медијске политике, субвенција и финансијске подршке ставља медије на Западном Балкану у посебно опасну и рањиву позицију у односу према владама. Тешко је бити јак чувар демократије када зависиш од мрвица са стола политичког господара.
(Текст се темељи на идејама и главним тачкама анализе представљене на конференцији немачког Аспен Института 2021. године.)
Проф. др. Марко Милосављевић, Факултет друштвених наука, Универзитет у Љубљани, Словенија
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.