Вести

17. 06. 2024.

Извор: www.slobodnaevropa.or

'Спашавам свој живот': Белоруски новинар у кућном притвору у Србији

За белоруског новинара, редитеља и опозиционог активисту Андреја Гњота (Андреy Хнyот), праг малог стана у београдском насељу Врачар је граница која се не прелази.

Са електронском наногицом, смештен у кућни притвор у нешто више од двадесет квадрата, чека правоснажну одлуку Србије о екстрадицији у Белорусију.

У тој држави је тридесет година на власти ауторитарни лидер Александар Лукашенко, оптужен за репресију над политичким неистомишљеницима.

"Од јутра до мрака радим на својој одбрани", изјавио је 42-годишњи Гњот у разговору за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Гњот је 30. октобра 2023. ухапшен на београдском аеродрому, по потерници Интерпола коју је за њим расписао званични Минск – због наводне утаје пореза.

У Србију је дошао са Тајланда, где је био у егзилу. А повод је, како истиче, био посао – односно заказано снимање.

У београдском Централном затвору је провео седам месеци, да би потом 5. јуна био пребачен у кућни притвор.

Ту га је 13. јуна и дочекала информација да је Виши суд у Београду донео првостепену одлуку да буде изручен Белорусији.

Гњот и његови адвокати најавили су жалбу.

Оптужбе за пореску превару у Белорусији, због којих се нашао на потерници, одбацује и сматра политички мотивисаним.

"Ово није прави кривични случај. Ово је смешно, глупост", тврди он.

Један је од хиљада грађана Белорусије који су учествовали у масовним демонстрацијама 2020, на којима је оспоравана победа Лукашенка на председничким изборима.

"Мучења, крв, ноћна мора", тако Гњот описује Лукашенков режим.

Док Запад не признаје Лукашенкову победу и уводи санкције његовом режиму, у белоруским затворима налази се више од 1.500 политичких затвореника.

Међу њима су новинари, активисти за људска права и политичари.

На ослобађање Гњота у Србији, 13. јуна позвала је Европска унија.

"Постоје довољно разлога да верујемо да је налог за хапшење мотивисан политичким разлозима и да би се суочио са политичком репресијом и лошим поступањем уколико би био изручен", наводи се у одговору портпарола Европске уније Петера Стана за РСЕ.

'Суд затворио очи на моје изјаве и доказе'

"Првих неколико секунди био сам у шоку", присећа се Гњот како је реаговао на првостепену одлуку да буде изручен властима у Минску.

Потом је, каже, почео да чита одлуку Вишег суда у Београду. Изнова.

"Судска одлука изгледа као да има два одвојена дела, који никакве везе немају једни са другим", истиче Гњот.

У образложењу одлуке суда, у коју је РСЕ имао увид, при почетку се наводе изјаве Гњота пред институцијама Србије.

У њима образлаже да страхује од репресије и тортуре белоруских власти уколико буде изручен.

У своју одбрану је, каже Гњот, приложио и више од 70 различитих докумената.

Међу њима су, тврди, извештаји организација за заштиту људских права о стању у Белорусији, петиције за његово ослобађање, међународне резолуције које критикују режим Александра Лукашенка.

"А други део судске одлуке нема везе са мојим доказима и аргументима. Тако је празан и формалан", описује.

Виши суд у Београду у првостепеном решењу наводи да су испуњене законске претпоставке за екстрадицију Гњота у Белорусију.

Позивају се на одредбе уговора о изручењу између Србије и Белорусије из 2019. године, као и на списе белоруских власти о Гњотовом случају које су достављене Србији.

У одлуци се додаје да Гњота правосудни органи Белорусије траже "ради вођења кривичног поступка због кривичног дела утаје пореза" у вредности од око 300.000 евра.

Белоруске власти, како се наводи у решењу Вишег суда у Београду, тврде да је Гњот уносио лажне податке у пореску пријаву, како би умањио порез, "што је нанело штету" Белорусији "у посебно великим износима".

Гњот те оптужбе назива "лажним", наводећи да је у питању "системски механизам гоњења" политичких противника од стране режима у Минску.

"Они (суд у Србији) кажу да је све што сам рекао моје мишљење, али то није моје лично мишљење, ту су и цитати из извештаја Специјалног известитеља Уједињених нација о репресији у Белорусији, правна документа. Они су само затворили очи на то. Као да се никада није десило", тврди Гњот.

Виши суд је већ једном, у децембру 2023, доносио првостепено решење о његовој екстрадицији у Белорусију.

Апелациони суд је у фебруару то решење вратио на поновно одлучивање због, како је наведено, непотпуно утврђеног чињеничног стања и битних повреда одредаба кривичног поступка.

И на последњу првостепену одлуку суда, Гњотови браниоци ће, како најављује, уложити жалбу.

Рад на одбрани 'од јутра до мрака'

Док очекује расплет свог случаја у кућном притвору, каже да се осећа добро.

"Али знате, све може бити добро и све може изгледати добро и нормално после затвора. Све. Када сте били у паклу, све што имате после ће бити боље од пакла", наглашава.

Дани су, каже, потпуно другачији него у затворској ћелији у којој је био од краја октобра до почетка јуна.

Власти Србије, по закону, поступајући по решењима о екстрадицији, могу да одреде притвор најдуже годину дана.

Док је Гњот у кућном притвору, чује се са породицом, а прима и посете у изнајмљеном стану којег је нашао уз помоћ адвоката.

Не одваја се од лаптопа и мобилног телефона.

"Разговарам са новинарима, организацијама за људска права, амбасадорима, политичким активистима. Спашавам свој живот", набраја.

У дану посете РСЕ, 14. јуна, Гњот је, како каже, први пут разговарао и са белоруском опозиционом лидерком Светланом Тихановском.

Она је у егзилу након председничких избора 2020. на којима је била противкандидаткиња Лукашенку.

Након његовог проглашења победе, покренут је талас опозиционих протеста против изборне крађе, који су насилно угушени.

Присталице опозиције из Белорусије Тихановску сматрају демократски изабраном председницом државе.

Тихановска се кандидовала уместо свог мужа, опозиционара Сергеја који је већ четири године у белоруском затвору и о чијем стању нема много званичних информација.

"Разговарали смо о неким људским стварима. Не о политици, не о мом случају. Већ о томе како се осећам, о мом здрављу. Разговарали смо као пријатељи. То ми је дало много енергије", преноси Гњот.

Док је био у затвору, Тихановској је упутио писмо.

"Написао сам јој да је видим као човека. Не као председницу, или чланицу државног апарата. Она је за мене пре свега човек. Јер када си председник, а ниси човек, ти си Лукашенко", наглашава он.

Тихановска је, наводи белоруски новинар и опозиционар, на његово писмо одговорила "личним залагањем за његов случај".

"И то је мени био најважнији одговор", истиче.

'Као дете које прави прве кораке'

Према правилима кућног притвора, Гњоту је дозвољено сат времена поподневне шетње.

"Тај сат проводим у супермаркету за храну, у апотеци, за неке таблете, витамине - за неке врло једноставне ствари. Знате, у нормалном животу никада не размишљате о томе, не обраћате пажњу на те свакодневне активности, узимате их здраво за готово", набраја.

"Али када сте у мојој ситуацији, ви сте као дете које покушава да направи први корак", наглашава Гњот.

У малој дневној соби, на полици пажњу привлачи уређај који је повезан са наногицом и који прати његово кретање.

Иако не постоје ограничења колико далеко може да оде од стана, време му одређује руту.

"Дакле, ако бих могао да стигнем у сат времена, могао бих отићи на Месец и назад. А овако се крећем можда 500 метара лево, 500 метара десно. И то је то. Упознаћу ово насеље врло добро", смеје се.

Када смо се у разговору вратили на затворске дане, Гњот нас је исправио.

На коментар да је у затвору провео седам месеци, био је одсечан – седам месеци и шест дана.

'Нисам имао никог да ме посети у затвору'

"То је изгледало као пакао. Али не зато што ме је неко малтретирао, кажњавао, исказивао непоштовање у затвору. Тога није било. Већ пакао, јер немате слободу уопште. Седите у ћелији као птица у кавезу", описује Гњот.

Боравио је, каже, у ћелији са још три затвореника. По одслужењу казне или премештају, његови су се "цимери", како их назива, мењали.

Осим сусрета са адвокатима, затворенике могу да посете чланови породице.

"Али немам никога у Београду, тако да ме нико није могао посетити. Прави криминалци одавде су могли да имају посете, а ја не", каже Гњот.

Показује картицу за телефонски аутомат коју је као "сувенир" понео из затвора. И даље је у целофану и није коришћена.

"Нисам је користио за затворски телефон. Затворски телефон не може да зове у Белорусију, не знам зашто, али не ради. Тако да нисам чуо глас својих родитеља и сестре за све то време", присећа се.

У београдски централни затвор стизала су му писма подршке пријатеља, али и бројних непознатих људи.

Сачувао их је, као и она која је он намеравао да пошаље кући у Белорусију.

Док се ослањао на писану реч подршке, Гњот истиче да се у затвору тешко споразумевао - јер су се енглески и руски лоше говорили, а белоруски никако.

"Разговарали смо на мешавини свих језика које знам. Белоруски, руски, енглески, мало српског и, да, и језик руку, ногу, гримасе. Било је компликовано, али и смешно", описује.

У "културној и социјалној изолацији", како карактерише време проведено у затвору, помогле су му – књиге.

Прочитао је, каже, петнаест издања на руском и енглеском. Добио их је на поклон и понео са собом.

"Све те књиге прочитао сам два пута. А једну књигу сам прочитао три пута – 'Мајстора и Маргариту' Михаила Булгакова", сећа се, показујући на полицу где су уредно сложене.

Наглашава да му је једна дала посебну инспирацију за борбу.

"То је књига шведског писца Фредерика Бакмана 'Ми против вас'. Након ње сам схватио да морам да се борим и да не смем да одустанем од борбе за своју слободу и свој живот. Написао сам и писмо писцу да му се захвалим на томе, и планирам да га пошаљем", наводи Гњот.

Истиче да му је једини проблем у затвору била неадекватна медицинска помоћ, јер је боловао од мигрене и проблема са левом ногом.

Како каже, после више неуспешних покушаја да добије рецепт за издавање неопходних медикамената, затворски лекари су му на крају прописали лекове.

Преглед у цивилној специјалистичкој болници, каже, није добио.

"То је једина озбиљна ствар на коју сви треба да обрате пажњу. Јер, чак и ако сте убица, велики криминалац, имате своје људско право на одговарајући медицински третман. Нико не може да вам то одузме", наглашава Гњот.

Како је изгледало хапшење?

Присећајући се момента хапшења на београдском аеродрому, Гњот у разговору за РСЕ истиче да није знао за Интерполову потерницу коју је Белорусија расписала за њим.

У Србију је стигао летом из Бангкока.

"Нисам глуп, свестан сам опасности која долази од (белоруске) диктатуре. Да сам знао да сам на Интерполовој црвеној листи или нешто слично, наравно да никада не бих ставио свој живот у тако велики ризик", наводи он.

Пре 30. октобра, када је ухапшен на аеродрому "Никола Тесла", Гњот је, како каже, био у Београду и раније.

Два месеца пре тога, снимао је рекламу у Србији.

"Након тог врло успешног пројекта рекао сам продуцентима и сниматељском тиму да је Србија сјајна земља за снимање и да се морамо вратити. Имали смо три опције за снимање – Грузију, Турску и Србију. Изгледа да сам изабрао погрешну", присећа се.

Србија је с Белорусијом годинама уназад неговала добре односе, који су се пре свега огледали у војној сарадњи и захвалности Минску због непризнавања Косова.

Председник Србије Александар Вучић је 2019. године Лукашенка описао као великог пријатеља Србије, а Србија се селективно усагласила са санкцијама ЕУ против Белорусије.

"Постојале су непроверене гласине међу људима (о ризику од доласка у Србију због контаката двеју власти). Али ја сам мислио да не треба да бринем о томе, јер сам после моје прве посете Србији помислио да изгледа као нормална европска земља", присећа се Гњот.

"Да чак и ако будем имао проблема, овај народ и овај систем могу да ми помогну. Да могу да тражим помоц́ јер сам у Европи", истиче Гњот.

'Уништили су ми живот'

За свој тренутни статус, новинар и опозиционар на првом месту оптужује међународну полицијску организацију Интерпол, која обухвата 195 земаља.

"Никада нисам очекивао да неко може да ме стави на црвену листу Интерпола због ове лажне оптужбе за порезе. То је стварно невероватно", наглашава.

Белоруске невладине организације и опозиција упозоравају да власти покрец́у лажне кривичне поступке по оптужбама за утају пореза и друге привредне преступе - јер међународне организације, попут Интерпола, не сарађују са Минском у случајевима захтева за хапшењем политичких дисидената који су побегли из земље.

Интерпол је раније за РСЕ одговорио да та организација пажљиво разматра све захтеве како би се спречиле злоупотребе.

А како се наводи у одлуци Вишег суда у Београду, потерница коју је против Гњота расписао Минск је пред ревизијом Генералног секретаријата Интерпола у Лиону.

"Али мој нормалан живот је сада уништен. Ко може да ми помогне у томе? Како могу да вратим свој живот?", пита се.

Гњот истиче да је разумео да је поступање по потерници стране земље бирократски процес, те да је зато било очекивано да га полиција у Београду задржи и испита.

Али, према његовим речима, очекивао је и више разумевања правосудних институција Србије – са каквом је претњом, како тврди, суочен у Минску.

На ослобађање Гњота позвало је и Независно удружење новинара Србије, апелујући на суд, али и на министарку правде Мају Поповић да га "спаси".

Страх од смрти у Белорусији

"Шта они могу да ураде са мном (у Белорусији) је и смртна казна. И не шалим се. Јер су донели много политичких закона да би притискали активисте", наглашава Гњот.

Белорусија је једина европска земља у којој је смртна казна и даље на снази.

Гњот истиче и да је за многе медије радио волонтерски - оне који су сада проглашени "екстремистичким организацијама".

Оптужбе за "екстремизам" државни органи користе као инструмент политичког притиска и прогона неистомишљеника.

Међу "екстремистичким организацијама" у Белорусији је и Радио Слободна Европа.

"Дакле, сваки новинар који ради или је имао чак и мали контакт или комуникацију са 'екстремистичком организацијом', постаје 'екстремиста'. Према томе, ја сам много пута проглашаван 'екстремистом'", наводи Гњот.

Гњот наглашава да белоруске власти против политичких неистомишљеника користе и члан закона о "дискредитацији" државе.

"На пример, ако кажем нешто о условима у нашим затворима, о мучењу, о смрти, ако кажем да је белоруски режим диктатура, то је дискредитација", набраја.

"Можете ли да замислите колико година затвора ја могу добити у Белорусији?", пита он.

Међународно друштво за људска права (ИГФМ) оценило је ситуацију у којој се налазе политички затвореници у Белорусији као "катастрофалну", а група за људска права Вјасна навела је да је најмање пет политичких затвореника умрло у затвору за мање од две године.

Преломни тренутак за напуштање Минска

"Безбедност, лична безбедност, је основни мотив што сам напустио Белорусију", указује Гњот.

Како каже, у Белорусији је морао да крије своје опозиционе активности.

"Користио сам чак и телефонски број који није био на моје име, само због безбедности. Када бих се враћао у град, никада нисам паркирао свој аутомобил близу зграде у којој сам живео", описује.

Каже да је преломни моменат био када су му у јуну 2021. у поштанском сандучету оставили позив да се јави истражитељима, "као сведок" у неком неименованом случају – без даљих информација о чему се ради.

Позвао је, каже, адвокате који су му саветовали исто.

"Обојица су ми рекли да хитно морам купити карту и отићи", присећа се.

Прва станица за Андреја Гњота била је Москва.

"Нисам могао нигде у Европску унију јер нисам имао шенгенску визу. То је велики проблем за Белорусе, скоро је немогуће добити је", тврди овај новинар и редитељ.

По почетку руске инвазије на Украјину у фебруару 2022, Гњот је, каже, схватио да не може остати ни у Москви.

Белоруски лидер Лукашенко савезник је Кремља у рату против суседне Украјине.

Гњот је опет спаковао кофере. Емигрирао је на Тајланд.

"Схватио да сам да је живот у мојој домовини уништен и да ту немам будућност, све док је Лукашенко самопрокламовани председник. Морао сам да оставим све што сам имао, моју прелепу кућу, посао, пријатеље, мајку и оца, све што сам изградио до своје 40. године. Цео живот", закључује Гњот.

Међународна подршка

Док проводи дане у кућном притвору у Србији, телефон не престаје да звони.

Поруке и мејлови непрестано стижу, са свих страна света.

Каже да полако стиче утисак о међународној пажњи коју је привукао његов случај.

Процес пред судом у Србији прате званичници Европске уније.

А поред подршке, како их зове, демократски изабраних лидера Белорусије у егзилу, Гњоту се јављају и међународна новинарска удружења и активисти за људска права.

"Наравно и моја спортска организација СОС-БY и белоруски спортисти покушавају да ми помогну и заиста ме подржавају. Данас су започели неку врсту акције 'кафа за Андреја Гњота'. Позивају људе да уплате донације", набраја Гњот.

Гњот каже да је био део опозиционог "Слободног удружења спортиста (СОС БY)" које је основано у августу 2020, након оспораваних председничких избора.

У отвореном писму, иза којег је стало више стотина спортиста и чланова спортске заједнице, удружење је тражило поништавање избора, Лукашенкову оставку и слободу за све који су ухапшени током масовних демонстрација.

Неколико истакнутих белоруских спортиста осуђено је на затворске казне од 10 до 15 дана због отворене подршке протестима.

Белоруска обавештајна служба је 2022. удружење означила као "есктремистичко".

Гњот каже и да нема безбедносних сметњи да му у посету у Београду дођу чланови породице.

"Али немамо новца, веома је скупо", истиче.

Родитељи су у Белорусији, а сестра је у Португалу.

Са сестром се, како каже, чуо након последње одлуке Вишег суда.

"Рекла ми је да жели одмах да дође код мене. А ја сам је питао - зашто? Рекла ми је - можда је ово последњи пут када могу да те видим. Рекао сам јој да не говори то. 'Морамо да се боримо и немој трошити 2000 евра на карте. Нема смисла. Скупо је', одговорио сам".

Између 200.000 и 500.000 Белоруса побегло је из своје домовине након гушења антирежимских протеста 2020. године.

Нови талас емиграције из Белорусије покренула је руска инвазија на Украјину, због страха од мобилизације и рата.

Готово 500 белоруских новинара тренутно живи у егзилу, док се 35 налази у режимским затворима, подаци су Репортера без граница.

Уједињене нације су у више наврата апеловале на тамошње власти ослободе политичке затворенике и да заштите њихова права.