Вести
17. 06. 2024.
ЕУ позива на ослобађање белоруског новинара Гњота у Србији
Европска унија позива на ослобађање белоруског новинара, редитеља и опозиционог активисте Андреја Гњота, који је у Србији у ризику од екстрадиције у Белорусију, саопштено је за Радио Слободна Европа (РСЕ) 14. јуна.
До реакције Брисела долази дан након што је објављено да је Виши суд у Београду донео решење о изручењу Гњота Белорусији. Званични Минск га тражи под оптужбама за наводну пореску утају, које овај новинар и опозициони активиста сматра политички мотивисаним.
Решење Вишег суда у Београду није правоснажно, а Гњотови браниоци најавили су жалбу. Он за то време борави у кућном притвору.
"Постоје довољно разлога да верујемо да је налог за хапшење господина Гњота мотивисан политичким разлозима и да би се суочио са политичком репресијом и лошим поступањем уколико би био изручен Белорусији", наводи се у одговору портпарола Европске уније Петера Стана за РСЕ.
ЕУ, како је саопштено, са забринутошћу прати овај случај.
"Очекујемо да ће случај господина Гњота бити пажљиво испитан у складу са међународним законима о људским правима и стандардима ЕУ, и настављамо да позивамо на његово ослобађање", закључује се у одговору.
Амбасада САД прати случај
Амбасада Сједињених Америчких Држава (САД) у Београду је за РСЕ саопштила да прати случај.
"Ово је судски поступак који је у току и Амбасада га помно прати", наводи се у писаном одговору.
На ослобађање Гњота је у Србији позвало Независно удружење новинара Србије (НУНС), апелујући на институције да пониште решење о његовој екстрадицији.
НУНС сматра да постоји бојазан да ће он бити изложен нехуманом поступању и мучењу у затвору у Белорусији, наводећи да су оптужбе против Гњота "крајње сумњиве".
"Апелујемо и на министарку правде Мају Поповић да, уколико Апелациони суд потврди решење о изручењу Гњота Белорусији, искористи своје законске могућности и спаси новинара", поручују из НУНС-а.
Како је РСЕ објавио 13. јуна, Виши суд у Београду је 31. маја донео првостепено решење о изручењу Гњота Белорусији, у коме је наведено да су се стекле законске претпоставке за екстрадицију, и у току је његово уручење странама у процесу.
Белоруске власти од Србије траже екстрадицију Гњота након што је 30. октобра 2023. ухапшен на аеродрому у Београду, по потерници Интерпола расписаној на захтев Минска због наводне утаје пореза.
Гњот је седам месеци био у притвору, а од 5. јуна одлуком Апелационог суда премештен је у кућни притвор.
Гњот је негирао оптужбе за утају пореза на основу којих га белоруске власти потражују од Србије.
"Ова кривична пријава политички је мотивисана. Неоснована је и лажна. Белоруски режим излаже суровој репресији свакога ко му се супротстави", изјавио је Гњот раније пред судом у Србији.
Виши суд је раније већ доносио одлуку о изручењу, које је Апелациони суд укинуо почетком марта.
Предмет је тада враћен на поновно одлучивање због, како је наведено, непотпуно утврђеног чињеничног стања и битних повреда одредаба кривичног поступка.
Гњот отишао из Белорусије као критичар режима
Гњот је 2020. отишао из Белорусије на Тајланд након што је критиковао белоруски режим и учествовао у протестима после председничких избора у Белорусији 2020. на којима је победу прогласио Алексадар Лукашенко који је на власти у тој земљи од 1994. године.
Гњот је пред судом рекао да власт Лукашенка жели да га казни због ангажмана против белоруског режима, првенствено јер је, како је рекао, један од оснивача невладине организације Слободно удружење спортиста Белорусије (СОС БY).
Удружење СОС БY основано је у августу 2020. после председничких избора у Белорусији које је међународна заједница окарактерисала као недемократске.
Та организација јавно је тражила поништавање избора, Лукашенкову оставку и ослобађање грађана ухапшених на демонстрацијама против режима.
Обавештајна служба Белорусије 2022. године означила је СОС БY као "есктремистичко" удружење, што Запад види као системски инструмент белоруских власти за прогон политичких неистомишљеника.
Западне државе, белоруска опозиција и невладине организације Лукашенка оптужују за брутално кршење људских права и репресију над политичким противницима.
Након спорних избора 2020. и насиља над опозиционим демонстрантима Европска унија увела је санкције белоруској власти.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.