Вести
03. 06. 2024.
Шта ће донети дугоочекивани избор новог Савета РЕМ-а?
Нови чланови Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) требало би да буду изабрани до 4. новембра. Тај рок одређен је договором, који је прошле године постигнут између представника новинарских и медијских удружења, тадашње премијерке Ане Брнабић и представника Министарства информисања и телекомуникација, уз посредовање ОЕБС-а, Делегације ЕУ у Србији и Амбасаде Норвешке.
Није извесно да ли ће промене у саставу Савета означити и нову фазу у раду РЕМ-а, односно водити деполитизацији овог тела, које стручњаци за медије често наводе као пример пристрасности и неиспуњавања законских обавеза, пише EWB.
Према новом Закону о електронским медијима, Савет РЕМ-а има девет чланова који се бирају “из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Регулатора”. Чланове Савета бира Народна скупштина, на предлог овлашћених предлача. Мандат чланова Савета траје шест година и они не могу поново да буду изабрани на исту функцију.
Могућност да предлажу по два члана Савета имају: заштитник грађана, повереник за равноправност, повереник за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности; универзитети акредитовани у Републици Србији; удружења издавача електронских медија у Републици Србији чији чланови имају најмање 30 дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива; удружења новинара у Републици Србији, од којих свако удружење има најмање 300 чланова са плаћеном чланарином, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива; удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Републици Србији, ако су регистрована најмање три године пре расписивања јавног позива; удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године; удружења чији су циљеви заштита деце, ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године; национални савети националних мањина; цркве и верске заједнице.
Саша Мирковић, директор пројеката Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), каже за Еуропеан Wестерн Балканс да је прерано говорити о евентуалним променама у раду овог тела након избора новог Савета РЕМ-а, “пошто још увек не знамо како ће од новембра изгледати његов састав”.
“Нови критеријуми не могу да спрече могућа непријатна изненађења у оквиру будућих персоналних решења у Савету регулатора. Уосталом, обратите пажњу како изгледају састави нових девет комисија за пројектно суфинансирање Министарства информисања и телекомуникација заснованих на новом Закону о јавном информисању и медијима и правилнику поменутог министарства”, истиче Мирковић, који је био члан Радне групе за израду Нацрта закона о јавном информисању и медијима, у име АНЕМ-а.
Упитан хоће ли се РЕМ, коначно, “пробудити из зимског сна”, Саша Мирковић указује: “Мислим да ће зимски сан трајати све до смене постојећег и избора новог сазива по основу одредби Закона о електронским медијима. Плашим се да ни нови сазив неће донети промену ако и надаље не буде било политичке воље за имплементацију закона. Зимски сан Регулатора недавно је накратко прекинут током јавне расправе о чак 15 подзаконских аката од којих нека усвојена решења представљају видљив корак уназад. То је уједно била и једина јавно видљива активност нове директорке РЕМ-а од њеног именовања крајем прошле године”.
Подсетимо, Регулаторно тело за електронске медије замишљено је као “функционално и финансијски независно од државних органа и организација, пружалаца медијских услуга и оператора”.
На “листи” задатака РЕМ-а налазе се обавезе спровођења контроле и надзора над радом пружалаца медијских услуга, издавање дозвола за националне фреквенције телевизијама, старање о доследној примени медијских закона, изрицање мера пружаоцима медијских услуга, анализа медијског тржишта, како би се дао допринос “очувању, заштити и развоју слободе мишљења и изражавања, и слободног протока информација”.
Крајем децембра 2023. чланови Савета РЕМ-а изабрали су за директорку тог тела Рајку Галић Ћертић. Функција директора уведена је на основу новог Закона о електронским медијима, који је ступио на снагу два месеца раније. Директорка одлучује о правима, обавезама и одговорностима запослених у РЕМ-у, припрема и спроводи одлуке Савета и ради друге послове одређене законом и Статутом.
Годинама уназад стручњаци за медије упозоравају да РЕМ да не испуњава своје обавезе, укључујући оне које се односе на регулисање изборне комуникације у електронским медијима током изборних кампања, што подразумева и могућност изрицања санкцијама онима који крше своје законске обавезе.
Пасивност РЕМ-а приметили су ОДИХР и друге организације које су посматрале парламентарне, покрајинске и локалне изборе у Србији у децембру 2023. Између осталог, РЕМ никада није објавио извештај о надзору комерцијалних телевизија са националном фреквенцијом – Пинка, Хепија, Прве и Б92 током изборне кампање.
Говорећи о раду Регулаторног тела за електронске медије, Слободан Цвејић, професор на Филозофском факултету у Београду и народни посланик и потпредседник странке Србија центар наводи за Еуропеан Wестерн Балканс: “У новембру 2024. године биће промењен састав Савета РЕМ-а, у складу са недавном изменом сета медијских закона. Ова околност не би требало да ствара илузију код грађана, медијских посленика и политичара да ће доћи до значајне измене у раду овог тела”.
“Иако по новом закону политичке организације и институције имају мању улогу у избору чланова савета РЕМ-а, сведоци смо тоталне политике СНС и Александра Вучића која подразумева пенетрацију у различите друштвене институције и организације, удружења и неформалне групе, као и политизацију готово свих аспеката друштвеног живота. Због тога не треба имати сумњу да ће Вучићев режим имати дискретну контролу над процесом избора чланова Савета РЕМ-а и притисцима постићи његов састав који омогућује континуитет послушничке политике у овом телу и самим тим његову продужену дисфункционалност и урушавање”, сматра Слободан Цвејић, који је крајем 2020. поднео оставку на место члана Савета РЕМ-а због, како је објаснио за Н1, начина на који је Оливера Зекић изабрана за председницу Савета РЕМ-а.
Према Цвејићевом мишљењу, главни ослонац у даљем раду “таквог РЕМ-а ће бити поновно изабрана директорка овог тела која већ годинама заправо представља његову сиву еминенцију”.
“Главни ослонац у даљем раду таквог РЕМ-а ће бити поновно изабрана директорка овог тела која већ годинама заправо представља његову сиву еминенцију. Неформалним умрежавањем са центром политичке моћи и претерано слободним тумачењем релевантног законодавства она већ годинама подупире фасаду Регулаторног тела за електронске медије иза које, што се тиче спровођења овлашћења овог важног тела, стоји једно велико ништа. Све у свему, оно што можемо да очекујемо од РЕМ-а након промене састава његовог савета је такође једно велико ништа: рутинско обављање редовних административних послова, скривање од стварних проблема у сектору електронских медија и несувисла објашњења и квази-правна тумачења када су истерани пред светло јавности”, закључује Слободан Цвејић.
Зоран Гавриловић, социолог и извршни директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) оцењује за наш портал да законски оквир даје могућност да добијемо бољи састав Савета РЕМ-а, “али то није гаранција”.
Значај РЕМ-а за ову власт је велики да би га препустила без борбе. Значајан део одговорности ће бити и на самим законским предлагачима у каквој процедури, односно поступку ће изабрати кандидате за чланове Савета РЕМ-а. Закон је ту остао недовољно прецизан и оставио могућност да предлагачи у нетранспарентној процедури без јасних критеријума предложе кандидате за РЕМ. На потезу је јавност која треба процесу избора чланова Савета РЕМ-а да поклони дужну пажњу, не мању од оне која се тиче актуелних локалних избора”, констатује Гавриловић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.