Вести
03. 06. 2024.
Представљен Приручник за извештавање о особама са хендикепом и упућен позив новинарима да се укључе у Мрежу новинара за инклузију
Потребна је боља едукација новинара, као и подизање свести јавности о проблемима са којима се сусрећу особе у ризику од социјалне искључености, поручено је данас на представљању Приручника за извештавање о особама са хендикепом.
Овај Приручник заједничко је дело Академске инклузивне асоцијације и Удружења новинара Србије (УНС), а аутрока самог Приручника је новинарка ФоНета Катарина Томовић.
Поред њега, на данашњој конференцији за медије представљена је и Мрежа новинара за инклузију.
Председник Друштва новинара Војводине Предрага Рава поручио је да је ово неформална Мрежа, као и Приручник.
Додао је да они нису обавезујући за новинаре, али да су добри да се усаврше у том погледу.
Идеја је, према његовим речима, да заједно имамо бољи и садржајни програм везан за ове теме.
„Једва чекамо да ту дођу и неки млади људи и пронађу ту свој простор за рад“, нагласио је Рава.
Према речима извршног директора Академске инклузивне асоцијације (АИА) Милана Јанковића не постоји никакав посебан критеријум да се буде члан Мреже новинара за инклузију, осим добре намере и жеље да се подиже свест о свим групама које су у ризику од социјалне искључености.
Јанковић је рекао да су приметили као проблем однос новинара према особама са хендикепом.
„Од деперсонализације до дехуманизације, посебно када се јури за сензацијом и хероизацијом тамо где она не постоји“, указао је он.
Међутим, према његовим речима, директнији повод за ово били су они новинари који имају добру намеру.
Јанковић је појаснио да велики број новинара није имао прилику да се информише на који начин да своју добру намеру и добру причу, на прави начин поделе са јавношћу.
Он је нагласио да су медији моћан инструмент.
„Они имају функцију неформалног едукатора, некада имају и већи утицај у друштву од формалног образовања“, поручио је Јанковић.
Због тога, сматра они, медији могу да шире причу на позитиван начин.
Јанковић је указао и на то да постоји значајан број особа са хендикепом, којима тренутна ситуација одговара.
„Тренутно смо сведоци да организације које немају баш позитиван утицај на положај особа са хендикепом, као награду за послушност су добили Радну групу за писање закона, који ће ту групу да стави изнад закона и осталих особа са хендикепом“, упозорио је он.
Ауторка Приручника и новинарка ФоНета Катарина Томовић указала је да новинари, углавном из нехата, односно незнања, праве грешке јер нису едуковани по том питању.
Посебно је нагласила проблеме приликом саме припреме разговора новинара са особом са хендикепом.
„Новинари, као и већина суграђана, не знају како да се поставе у тој ситуацији. Постоји неки страх у комуникацији који представља баријеру између новинара и саговорника“, објаснила је Томовић.
Проблем је, према њеним речима, и то што већина новинарских реакција нису приступачне.
Томовић је казала да особе са хендикепом не треба сажаљевати нити хероизовати.
„Особе са хендикепом се углавном представљају кроз тужну музику, па их стављамо у неки положај сажаљевања, а они себе не доживљавају на тај начин“, поручила је она.
Код визеулног извештавања, како је додала, у фокус се стављају недостаци, па док особа прича, у фокусу буду њена колица, штаке…
„У свему томе заборављамо да је тај неко са ким разговарамо човек“, нагласила је Томовић.
Асистенткиња на Факултету политичких наука (ФПН) Кристина Милић указала је на проблем да ових тема нема у образовном систему.
„На нивоу формалног образовања немамо простора, односно нигде, ни на једном предмету током школовања није посвећена пажња овој теми“, упоорила је она.
Милић је поручила да треба учити младе да буду свесни грађани, да се фокусирају на инклузију, али да нажалост нисмо нашли простора за то.
„Радује ме што постоје могућности да се кроз неформални рад и образовање подигне свест о овој теми“, казала је она.
Она је подсетила на проблем тога што су медији под утицајем комерцијализације на глобалном нивоу, док су код нас многи медији и под утицајем сеназионализма.
„Овај Приручник треба разумети као продужетак Кодекса новинара Србије. То је велики корак за све младе новинаре, јер је на њима будућност и кроз рад са њима можемо допринети инклузији у нашем друштву“, закључила је Милић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.