Вести
30. 05. 2024.
Судија тужила КРИК: Тражи затвор за новинаре и забрану рада
Судија Апелационог суда у Београду Душанка Ђорђевић поднела је чак две тужбе против КРИК-а због базе података „Просуди ко суди“ у оквиру које су новинари КРИК-а истраживали рад правосуђа, између осталог и њен рад. Тужбама које је поднела заједно са супругом осим новчане одштете, тражи и двогодишњу забрану рада новинарима и по 10 месеци затвора – због наводне повреде права на приватност.
У тужби судија Ђорђевић – позната по томе што је била чланица већа које је ослободило оптужене за убиство Славка Ћурувије – тврди да јој новинари КРИК-а „цртају мету” и помажу криминалцима да је пронађу. КРИК сматра да је ово до сада незабележен притисак на рад медија и да представља покушај да се новинарима забрани да извештавају о раду и интегритету судија.
Судија Душанка Ђорђевић и њен супруг адвокат Александар поднели су парничну и кривичну тужбу против новинарке КРИК-а Бојане Павловић и уредника Стевана Дојчиновића. Првом траже одштету од 760 хиљада динара, а другом да Павловић и Дојчиновић добију по 10 месеци затвора и две године забране обављања новинарског позива.
Тужбе су поднели због њеног профила објављеног у бази о судијама „Просуди ко суди”, а коју је КРИК покренуо крајем 2020. године с циљем повећања транспарентности судства у Србији. База је настала управо из потребе да се грађани упознају са радом правосуђа, а у њој није објављено било шта што би могло да угрози безбедност судија.
Упркос томе, судија Ђорђевић у тужбама тврди да су јој новинари повредили приватност тиме што су објавили њено име и функцију у Апелационом суду у Београду, као и колико некретнина са супругом поседује. Она чак тврди да су је новинари КРИК-а довели у опасност и да помажу криминалцима да је пронађу.
„Окривљени оваквим, по нашем закону забрањеним објављивањем података, позивају на јавни линч управо оних судија који се свакодневно боре да припаднике организованог криминала склоне из нашег друштва, а уједно и да их означе и нацртају на њих и њихове породице мете како би их припадници организованог криминала јасно и лако идентификовали и пронашли“, пише у тужби.
За новинаре КРИК-а се тврди и да раде „под наводним племенитим циљем борбе против криминала” и то у „нерегистрованом” медију – иако је, како се истиче у тексту, портал КРИК регистрован у складу са законом.
„Ово је можда и највећи притисак на КРИК до сада, али ове тужбе индиректно угрожавају и све друге медије у Србији. Нас тужи високопозиционирана судија и тврди да нисмо смели ни име да јој објавимо, дакле ми смо сада стављени у позицију да на суду бранимо не само наш рад, већ и законско право новинара да пишу о онима који врше власт”, каже уредник КРИК-а Дојчиновић.
„Грађани морају да буду свесни да ће се на овим суђењима заправо одлучивати да ли ће новинарима у Србији бити дозвољено да уопште спомињу судије, а камоли да ли ће смети да критикују или анализирају њихов рад. Зато ове тужбе видимо као директно гушење слободе медија, јер је праћење рада и имовине функционера један од основних новинарских задатака”, објаснио је Дојчиновић.
Девет некрентина судије и супруга
У профилу судије Душанке Ђорђевић који се налази у КРИК-овој бази наведени су подаци о њеном напредовању у правосуђу, описани су кључни предмети у којима је судила, као и информације о броју некретнина које са супругом поседује – пет станова, две гараже, пословни простор у Београду, као и земљиште надомак Бајине Баште. КРИК ни за једну од ових некретнина није навео адресу, чиме није угрозио безбедност судије и њеног супруга.
Пре објављивања њеног профила у бази података, новинари КРИК-а су контактирали судију Ђорђевић и дали јој прилику да детаљно одговори на та открића и објасни како су она и супруг стекли имовину. Она је то одбила и у писаном одговору навела да новинари немају право да се тиме баве и да је то кривично дело.
За судију Ђорђевић појављивање у КРИК-овој бази свакако није први додир са јавношћу.
Она је 2005. године постала судија Четвртог општинског суда. У овом суду била је и портпаролка, те су комуникација са новинарима и појављивање у медијима били део њеног свакодневног посла. Ђорђевић је 2010. напредовала у Виши суд у Београду.
Те године се нашла под пажњом медија због несвакидашњег случаја: удала се за адвоката који је заступао оптуженог у поступку у ком је она требало да суди.
Њен садашњи супруг Александар Ђорђевић тада је бранио младића оптуженог да је аутомобилом усмртио полицајца и побегао. Судија и адвокат венчали су се десетак дана пред почетак суђења.
Ђорђевић је због тога тражила да буде изузета из предмета, што се и десило. Породица убијеног и њихов адвокат, међутим, тврдили су да је судија намерно одуговлачила поступак и да је, у време када је заказала суђење, већ знала да ће се удати за адвоката, али их о томе није обавестила.
Ђорђевић је постала судија Апелационог суда у Београду 2020. године. Ту суди у Посебном одељењу за организовани криминал.
Позната је по томе што је била чланица већа које је ослободило оптужене за убиство новинара Славка Ћурувије. Била је и чланица већа које је 2021. укинуло осуђујућу пресуду бившем председнику Гроцке Драгољубу Симоновићу за паљење куће новинара Милана Јовановића.
Недавно је са колегама из Апелационог суда потврдила ослобађајућу пресуду Звездану Терзићу, генералном директору Фудбалског клуба Црвена звезда, који је био оптужен да је незаконито присвајао новац од продаје фудбалера.
Била је чланица већа које је у јануару прошле године потврдило ослобађајућу пресуду бившем министру за заштиту животне средине Оливеру Дулићу, коме се судило да је омогућио да словеначка фирма „Нуба инвест“ добије одређене дозволе у министарству које је водио.
Једна је од судија које су у пролеће 2022. повећале казну некадашњем члану земунског клана Александру Здравковићу за покушај убиства бизнисмена Милана Бека, са девет на 13 година затвора.
Судијин супруг радио је у полицији. Данас, сем што се бави адвокатуром, власник је неколико компанија које се баве наплатом потраживања. Поред овога, Влада Србије га је именовала за члана надзорног одбора Истраживачко-развојног института Кирило Савић, у периоду од јула 2013. до маја 2014. Ђорђевића је последњих година ангажовао и Фонд за развој којим управља Управа за трезор Министарства финансија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.