Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
23. 01. 2012.
„Страс' божји“
Одговор колумнисте Данаса генералном директору РТС-а
Пошто се о чланку „РТС и тако..“ текстом „Реторичар као Петар Пан“ јавио „реагенс“ (онај што реагује - види: Речник Милашина) Александар Тијанић, походила ме „страс' божји“ милина.
Весео што се неко за кога се верује да је медијски Амон Ра и (уз Игора Мандића) колумниста бр. 1 бивше Југе, осврнуо на сиротог мене и скромна ми настојања, „вакелу“ паметнијег и искуснијег, случајно директора РТС, желео сам да исечем из новина, урамим и обесим као мајсторско писмо на зид радне собе.
Но, у том рендген-снимку који је направио уважени, поткрали су се која материјална грешка и овлаш закључак, несвојствени уму који „све види, све чује и све зна“. Зато отписујем.
За први „аксиом“, реагенс има право. Као „шта може“ гледалац Јавног сервиса, у мноштву сам, који види да је програм РТС (скоро па) најгори „од проналаска катодне цеви“.
То и Он сам може сазнати ако икад успе да погледа даље од себе и зађе међ сиромашан, обичан пук, што би да га шарено сокоћало (које претплаћа) не унижава толико.
Други „аксиом“, пак, психолошка је пројекција уваженог. Програм и директор РТС су неупоредиве категорије. На програму каткад буде и нека премијера.
Опет, директор је паметнији, виспренији, дакле, бољи је нпр. од серије „Бела лађа“. Те ми је жао што сам му нехатно а тренутно пренуо давно парализовани самокритички нерв.
Бајке које уважени помиње писали су Андерсен и Браћа Грим. Но, није замерити ако се у читању негде забројао. Чак и ако се није дорекао, остављајући на пола опус сестара Бронте.
Нисам уцвељен и не намеравам да се самоубијем због квалитета програма РТС, иако би ме обрадовало кад би уредници после 100. репризирања „Срећних људи“ нашли и пустили давно затурену ролну с „Караваном“ Милана Ковачевића.
Моје случајно радно место небитно је за мој гледалачки укус и право на став исто онолико колико је школска спрема небитна за место директора Сервиса и право на реаговање. Колумну иначе увек пишем „после пола пет“. И
не верујем да после Кобе и Крцуна, има још живих којима радно време траје непрекидно 24 часа дневно.
Са уваженим нисам ни у каквом судском спору. Ако је лаф, потврдиће.
Треба само да у тефтеру преброји оне који га туже и оне које он тужи.
А спреман сам, ако ме позове на суд, да позив примим лично, уредно се одазовем и да све признам.
Мада, не могу се отети утиску да реаговање ипак није писао Он, него неко с много мање памети и много више потребе да буде Александар Тијанић.
Дејан А. Милић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.