Вести
02. 09. 2010.
Гиљотина медијских прописа до краја године
Наташа Вучковић-Лесендрић, помоћница министра културе задужена за медије, говори за Данас уочи јавне расправе о медијској стратегији
Разговор
Београд - Ако се препоруке из медијске студије прихвате на јавној расправи, биће потребно мењати већину медијских закона, тако да ћемо предложити да се уради гиљотина прописа у овој области, каже за Данас Наташа Вучковић-Лесендрић, помоћница министра културе задужена за медије.
Она објашњава да ће Министарство културе предложити и економску студију изводљивости, јер ће то подразумевати одређене трошкове и приходе.
- Велики сам оптимиста и очекујем да ћемо до краја октобра имати тај предлог, а да ћемо до краја године имати чисту ситуацију на медијској сцени - наглашава Вучковић-Лесендрић. Подсетимо, шест округлих столова, на којима ће се расправљати о препорукама европских експерата из медијске студије, а које организује ОЕБС, одржаће се од 2. септембра до 4. октобра, када ће бити представљен нацрт медијске стратегије.
Шта очекујете да ће бити прихваћено од препорука из медијске студије?
- Немам конкретна очекивања, само се надам да ће на јавну расправу сви представници медијске јавности доћи добро припремљени. Када је реч о примедбама, заиста немамо времена за монологе и субјективне доживљаје. Примедбе ће морати да буду конкретне и аргументоване. Очекује се око 100 учесника, представника репрезентативних удружења, и радује ме што се медијска удружења већ окупљају и расправљају о препорукама, тако да се надам да ће доћи спремни и обезбедити аргументацију за своје ставове. Међутим, добили смо допис у којем се тражи могућност одлагања расправе за октобар, што сматрам врло неозбиљним, јер је тај документ доступан јавности од 25. јуна. Немогуће је одложити сада када смо међународним експертима већ заказали.
л У јавности се већ води расправа о препорукама из медијске студије, па су се тако могле чути критике да ће се формирањем регионалних сервиса многи комерцијални емитери угасити, као и да ће се тиме практично укинути и Радио-телевизија Војводине. Како коментаришете оваква реаговања?
- Та примедба апсолутно не стоји. Напротив, позиција комерцијалних емитера ће бити далеко боља када се дефинишу обавезе тих регионалних јавних предузећа, што можда сада није случај. Када се буде тачно знао проценат образовног и информативног садржаја, минимални проценат реклама за регионалне сервисе и слично, биће лакше за комерцијалне емитере, јер се неће утркивати међусобно у неким комерцијалним садржајима. Када је реч о РТВ, удружења из Војводине су у саопштењу рекла да су експерти предложили гашење РТВ, док се у трећој реченици, ипак, каже да ће бити један од десетак регионалних сервиса. Ако буде један од десет регионалних сервиса, да ли то значи да треба да се Војводина фаворизује у односу на друге регионе. Јавни сервис Војводине је веома битан и управо своје искуство треба да подели са осталим јавним сервисима, у смислу неке обуке или слично.
л Колики је утицај Министарство културе имало на израду медијске студије? У јавности се могло чути да је првобитна верзија студије коригована на захтев Министарства.
- То апсолутно није тачно. Министарство културе је чак имало опцију да присуствује састанцима које су експерти имали са представницима медијске јавности, што смо одбили. Имали смо и могућност да водимо записнике са тих разговора, али нисмо ни то радили. Једно једино слово није промењено. То су њихово препоруке и за неке сматрам да су добре, док се са појединима лично не слажем. Оно што је најбоље за медијску сцену и што ће ући у стратегију, то је остало да се види у јавној расправи.
л О неусвајању закона о недозвољеној медијској концентрацији рекли сте недавно да се чека медијска студија, како би се видело шта европски експерти предлажу. Међутим, студија се не бави директно овим питањем. Како ће на крају то питање бити решено?
- Свуда у Европи се то решава у оквиру агенција за заштиту конкуренције. У Србији већ постоји таква агенција, поента је само применити то и на медије, јер су то такође привредна друштва. Већ је законом дефинисано да не може неко да има телевизију или радио станицу и неки штампани медиј. Нема потребе правити посебан закон и организовати посебну агенцију. Веома ми смета што се прича да је код нас крајње нетранспарентно власништво медија. То није тачно, јер се на сајту Агенције за привредне регистре могу видети оснивачи јавних гласила и ко са колико процената учествује у власништву. Можете рашчланити власништво до физичког лица. Међутим, очигледно је лакше рећи да је власништво нетранспарентно, јер то вероватно доноси одређене политичке поене, него одвојити 15 минута времена. Ко стварно стоји, међутим, иза тих власника, то заиста не можемо знати.
Антрфиле : Већина медија није оправдала помоћ Министарства
Стање у медијима у 2010. оцењује се као веома лоше, а Министарству културе су упућиване критике да ове године није обезбедила помоћ медијима. Шта Министарство може да учини и шта је учињено?Прошле године смо издвојили значајна средства да бисмо помогли медијима и велики део тих средстава још није оправдан, односно правдано је на неадекватне начине. Одобрили смо 125 пројеката и око 80 милиона динара, а добили смо свега неколико адекватних оправдања. Десет одсто њих нам је тражило и одлагање, јер касне са реализацијом пројекта. За медије смо урадили доста. Захваљујући пројекту које је Министарство културе радило одобрено је 3,3 милиона евра за помоћ медијима у Србији од Делегације Европске комисије. Да би наши медији добили та средства, ово министарство је морало да пише пројекат, аплицира код Европске комисије, правда тај пројекат да би се средства одобрила држави Србији и предати медијима. Тако да смо ми обезбедили за медије та средства, иако се то скоро не помиње. Обезбедили смо и средства и за израду медијске студије, као и средства којима ће се финансирати округли столови и ангажовати ОЕБС.
Б. Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.