Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
27. 11. 2009.
Телевизијске серије као оброк
Током 2008. просечан становник Србије је проводио 293 минута дневно гледајући телевизију, а очекује се да та бројка у 2009. буде за два до три одсто већа и да ће износити за неки минут мање од 300 минута, истиче за Данас Дарко Броћић, извршни директор AGB Nilsen Media Risrč, агенције за истраживање гледаности телевизије.
Он наводи да се истраживања, односно мерења гледаности ТВ програма од 2002. обављају свакодневно, 365 дана у години, а АГБ Нилсен је провајдер тих података.
Просечан дневни узорак је, како додаје Броћић, око 2.500 људи, који живе на територији Србије без Косова и стари су четири и више година.
- Ранг-листа најгледанијих емисија у овој години показује да су највећи рејтинг оствариле домаће серије, затим неколико утакмица фудбалске репрезентације. На ранг-листи најгледанијих појављује се и Други дневник РТС, затим један домаћи филм, ријалити шоу Фарма, емисија Звезде гранда и квизови - Тренутак истине и Слагалица - наводи Броћић.
Он објашњава да је профил просечног гледаоца релативно сличан профилу просечног становника Србије.
- Просечна старост просечног гледаоца телевизије је 47 година, односно нешто изнад просечне старости становника Србије. Дакле, старија популација нешто више гледа телевизију од средње и млађе генерације. Када је реч о полној структури, жене нешто више гледају телевизију од мушкараца - однос је 54 одсто према 46 одсто у корист жена - истиче Броћић.
Када се телевизијске навике домаће публике упореде са другим земљама, наш саговорник указује да није лако правити поређење због великог броја емисија домаће продукције, али нема превелике разлике када су у питању типови емисија који се највише гледају, јер се највише гледају разне врсте забавног програма.
Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука, каже за Данас да је око пет сати, колико просечан гледалац у Србији гледа телевизију, „застрашујући податак“, јер ако се томе дода број сати које утроши на спавање и на посао, друге активности, посебно креативне, сведене су на минимум, ако их уопште има.
Велики проблем је, како истиче наш саговорник, то што се такви подаци често односе на децу. - Ако је просек пет сати, то значи да неко проводи пред телевизором око два сата, али да има и оних који телевизију гледају и до десет сати - објашњава Вељановски.
Он наглашава да је значајно питање одговорности медија за садржаје које емитују, нарочито што се толико времена проводи пред телевизором, а све мање чита. - ТВ станице у Србији су врло неодговорне и не уважавају довољно своју едукативну обавезу. Постоје емисије образовног карактера на неким од ТВ канала, али то није довољно. Треба имати у виду да је та врста емисија скупа, јер то нису комерцијални садржаји и њихова гледаност није велика, па ни заинтересованост оглашивача - указује Вељановски.
Он напомиње да у неким европским земљама, у основним, а посебно у средњим школама, постоји предмет у којем млади уче како да конзумирају медије.
- Млади уче како да селективно прате медије, као и да пажљиво одаберу медијске садржаје, али и да их критички посматрају. На тај начин, млади се оспособљавају да препознају квалитет - наводи Вељановски.
Према његовим речима, у Србији нажалост доминира гледање лаких серија и спортских догађаја, односно праћење изразито лаких садржаја, чија је уметничка, креативна и едукативна вредност „врло проблематична“.
Ивана Тошовић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.