Вести
22. 10. 2024.
Матић: Први пут више претњи добијају новинарке, већином путем интернета – пуно некажњивости
У првих девет месеци ове године, по евиденцији Врховног јавног тужилаштва, формирана су 44 предмета у вези са претњама и нападима на 38 новинара. Од тога је 17 новинара и 22 новинарке, које су посебно угрожене претњама путем интернета. У исто време, Фридом хаус каже да је Србија слободна земља на интернету.
Извршни директор АНЕМ и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић каже да су те бројке уобичајене за првих девет месеци ове године, али, према његовим речима, ове године се први пут догађа да су 56 одсто од тога претње новинаркама.
„До сада је увек био мањи проценат од 50 одсто, а оно што је у ствари драматично је да је у у оним претњама које су путем интернета упућене, 70 одсто претњи управо упућених новинаркама, и то је аномалија ове године. Мислим да се то показује први пут у статистици, али да је и до сада била таква ситуација, дакле да није ово нешто што је незабележено и ново, положај жена у нашем друштву је заиста дискриминаторан, број случајева насиља према женама, фемицида, говори о подређеном положају жена“, рекао је Матић.
Додао је да ни новинарке не могу бити у нешто другачијој позицији.
„Један је део претњи које добијају као новинарке, други део је подређен положај у редакцијама, дакле потплаћеност, веома често дисриминација по родном основу… тако да мислим да је ова садашња ситуација врло узнемирујућа у смислу да је потребно да отворено, много више говоримо о положају новинарки, него што је то до сада био случај, јер ће се само наставити овакав тренд“, оценио је Матић.
Истакао је да су новинарке изложене бруталнијим претњама него новинари, навевши као пример претње које је добила новинарка и извршна директорка Независног друштва новинара Војводине Ана Лалић Хегедиш.
Казао је и да је додатно проблематично то што „има јако пуно некажњивости“.
Мила Бајић из Share фондације се слаже да постоји разлика у претњама новинаркама и новинарима, што сматра да је „устаљено у патријархалној пракси и окружењу у којем живимо у том аналогном свету који се у суштини само пребацује на дигитални простор“.
Наводи да то није код нас довољно истраживано и да је тек у последњих десетак година почело да се мало контретније гледа на то као једну додатну димензију дискриминације.
„То није нови тренд, него је то нешто што је сад почело мало више да се примећује“, каже.
Додаје да ми ни у једној сфери немамо баш добре механизме превенције, „тако да сама чињеница да је интернет много и широко доступан и лакше се шире те информације, лакше се шире те претње, лакше се шире увреде, постоји тај одређени степен десензитивизације на такве поруке и онда самим тим имамо истраживања која указују на то да јако велики број новинарки, не само код нас, него генерално, не пријављује такве врсте претњи и увреда, зато што не сматрају да било шта може да буде урађено по том питању“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.