Вести
21. 10. 2024.
БИРН: Нови Закон о оглашавању не разматра проблем државног оглашавања
Нацрт Закона о оглашавању, о ком управо траје јавна расправа, није ни дотакао питање рекламирање државних институција и фирми, иако је државно оглашавање један од начина на које власти контролишу медије
Нацрт Закона о оглашавању донео је неке измене када је реч о рекламирању алкохолних и дуванских производа, као и покушај боље заштите деце и младих од кладионица, међутим, као ни закон који је тренутно на снази, ни нови није регулисао област политичког и државног оглашавања, наводи БИРН.
Медијска удружења и асоцијације, као и међународне институције и организације државно оглашавање годинама препознају као један од проблема по слободан рад медија у Србији, односно као један од начина на који држава контролише медије.
Медијска удружења сматрају да је нацртом Закона о оглашавању требало да се постави правни оквир за државно оглашавање и предлажу да се у Закон унесе читав низ чланова којима би се, између осталог, државни органи и предузећа обавезали да јавно објављују колико новца троше на оглашавање и коме га додељују. Они траже да држава и предузећа у њеном власништву новац додељују путем јавних набавки и по тржишним принципима.
Чланови радне групе који су учествовали у изради закона наводе да се Министарство трговине – под којим је рађена нова верзија закона – примарно бави потребама привреде и тржишта, не медија, пише БИРН.
Тржиште оглашавања у Србији агенција ИПСОС проценила је 2022. године на 240 милиона евра. Није познато колико тачно новца на годишњем нивоу државни органи и предузећа у којима држава има удела троше на рекламирање и друге врсте оглашавања.
Kада је 2016. године донет Закон о оглашавању, у њему је наведено само да се на политичко и државно оглашавање примењују иста правила као и за све друге врсте оглашавања
До сада су се локална јавна и комунална предузећа, како је БИРН раније објавио, најчешће одлучивала да уговоре са медијским кућама потписују директним уговарањем са подобним медијима, уместо расписивањам јавних набавки медијских услуга.
Зашто је медијима битно државно оглашавање?
Медијска удружења и међународне институције и организације годинама упозоравају да је државно оглашавање једна од форми утицаја државе на медије.
Тако је у извештају о напретку Србије још 2018. године, Европска комисија написала да Београд “треба да осигура да се неформални утицај на уређивачке политике” не врши кроз дистрибуцију новца за оглашавање, што се односило и на новац који на рекламирање троше јавне компаније.
Kанцеларија ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) и Венецијанска комисија су у извештају из 2022. навеле да приходи од институционалног оглашавања могу фаворизовати провладине или кажњавати независне медије.
У извештају који је у мају ове године објавила известитељка Уједињених нација за промоцију и заштиту права на слободу мишљења и изражавања наводи се да је финансијска одрживост медија – посебно независних и критичних – угрожена, због тога што се државно оглашавање све више усмерава ка медијима који су наклоњени власти.
Медијска удружења траже транспарентно оглашавање
Осам медијских и грађанских удружења и организација – ЦРТА, Независно удружење новинара Србије (НУНС), Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија, Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“, Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Славко Ћурувија Фондација и Пословно удружење асоцијације локалних независних медија Локал прес – послали су низ коментара на нацрт Закона, у које је БИРН имао увид.
Они траже да се у новом Закону о оглашавању дефинише појам државног оглашавања; да се одреде и пропишу критеријуми за расподелу средстава за оглашавање; да се пропише забрана државног оглашавања у медијима који крше законе и стандард професионалне етике и да се, по угледу на Европски закон о слободи медија, пропишу правила о мерењу публике.
Неке од тражених мера су да и државни органи и предузећа јавно објављују податке о укупном буџету за оглашавање и услове и критеријуме за одабир медија код који ће се оглашавати, као и да податке о додељеном новцу достављају Регистру медија који води Агенција за привредне регистре.
Снежана Милошевић, генерална секретарка Удружења локалних медија Локал прес, каже за БИРН да је веома важно законски регулисати државно оглашавање и обавезати државу да транспарентно приказује колико новца даје кроз овај механизам.
„Државно оглашавање се показало као изузетно добар механизам за усмеравање финансијских средстава у продржавне медије и то је једноставно нешто чега ће се државни органи тешко одрећи”, каже Милошевић.
Медијске организације, такође, траже да се у Закон о оглашавању унесу и одредбе којима се држава обавезује да новац за оглашавање додељује у поступку јавне набавке, према објективним критеријумима, са циљем да „жељена информација доспе до прималаца којима је порука намењена, уз што рационалније коришћење јавних средстава”.
Једна од мера коју медијска удружења траже да пропише нови Закон о оглашавању је и да се размотри могућност увођење обавезе да се део годишњих буџета предвиђених за оглашавање усмерава ка регионалним и локалним медијима према јасно утврђеним критеријумима.
„Управо то државно оглашавање – које сада даје широке могућности за злоупотребе – локални медији виде као могући модел који би омогућио одрживост и развој локалних медија. Ако би се уредило, државно оглашавање требало би томе и да буде намењено. Једино на тај начин ми можемо да развијамо локалне медије”, рекла је Милошевић.
Медији нису били укључени у израду Закона о оглашавању
У састав радне групе за израду новог нацрта Закона о оглашавању, није ушао нико из медија.
„Министарство спољне и унутрашње трговине се нажалост оглушило о важну чињеницу да је Закон о оглашавању и реклами медијски закон и одлучило да у Радној групи за његову израду не буде представника медијских удружења који окупљају приватне медије.
„Медијском стратегијом, а то је документ Владе Србије, поред осталог, предвиђено је да посебну пажњу треба посветити транспарентном оглашавању органа јавне власти и привредних друштава која су претежно у државном власништву и за ту активност је неопходно учешће и консултација код израде закона са медијским удружењима која окупљају приватне медије. Одлука да се закон доноси без учешћа медијске заједнице на коју се итекако односи је погрешна и неодржива”, каже за БИРН Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС).
Медијска стратегија, усвојена 2020. године, предвидела је мере које би требало да се спроведу како би се смањио утицај државе на медијско тржиште. У Стратегији коју је усвојила Влада Србије наводи се и да је спровођење тих мера обавеза Министарства културе и информисања, Министарства финансија, Министарства спољне и унутрашње трговине и Министарства привреде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.