Вести
07. 08. 2024.
Бранко М. Жујовић – Решење повереника за информације од јавног значаја буди умерену наду
Одлука повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности да поништи акт председника Општине Апатин, који ми није омогућио приступ информацијама које су несумњиво од јавног значаја, могла би да буде кључни обрт у мом истраживању злоупотреба медијских конкурса.
Повереник је почетком прошлог месеца наложио председнику Општине Апатин да ми без одлагања, најкасније за пет дана, достави тражене информације о пројекту „Екологија Апатина“ за који је фирма „Видео креатива тим“ добила 900.000 динара на конкурсу спроведеном 2021. године, као и документацију којом је власник те фирме, Милан Швељо, правдао средства добијена на том конкурсу.
Уколико решење повереника буде спроведено, а лично нисам оптимиста да ће се то заиста догодити из више разлога, а један од њих је што до данас нисам добио никакву документацију, могли бисмо да дођемо до кључних информација у вези са правдањем папрено плаћених медијских пројеката и то не само у Општини Апатин.
Град Суботица и још неки градови и општине у Бачкој такође ми нису доставили документацију којом су правдани пројекти. Решење Повереника за информације од јавног значаја могло би да буде добра основа за покретање поступака против ових одлука, како бисмо једног дана ипак добили целовиту слику.
Нажалост, Више јавно тужилаштво у Новом Саду није одржало реч да ће проверити све наводе из мог истраживања злоупотреба медијских конкурса у Бачкој, спроведено 2022. године, укључујући и очигледно недостављање информација и докумената.
Испоставило се да је тужилаштво наложило полицији проверу злоупотреба само у Општини Оџаци, па је испало да очигледне злоупотребе, споља формално огрнуте прописима, на пример папрена наплата садржаја преписаних са „Википедије“ и друге ноторне злоупотребе, могу лако да прођу и остану некажњене.
Новац који је држава издвајала за суфинансирање медијских садржаја брутално је опљачкан и то је више него очигледно. Институције државе, органи покрајине и локалних самоуправа неће моћи све време ту пљачку да правдају формалним ралозима.
На пример, када сам, иначе веома коректној и уљудној инспекторки, која је узимала моју изјаву, навео пример прескупо наплаћених прилога, притом врло кратких, чији су садржаји дословно преписани са „Википедије“ и из једне научне публикације, одговорила ми је да она не може да процењује вредност медијских садржаја.
Био сам пренержен таквим службеним ставом наше полиције.
Да ли то значи да ја сутра не бих био кажњен, уколико бих неовлашћено прештампао „Борбу петлова“ Паје Јовановића и ту штампану копију уновчио за неколико стотина хиљада динара на неком ликовном конкурсу који финансира држава?
Најновији класични пример формалне покривалице злоупотреба ових дана је дошао из Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама који дрско тврди да „нема сазнања“ о очигледном сукобу интереса у ком се нашла Биљана Ратковић Његован, на шта је указао Предраг Рава.
Биљана Ратковић Његован је на предлог Друштва новинара Војводине, чији је члан, изабрана у састав комисије која је задрузи „Медијакулт“ доделила 4.950.000 динара за подкаст који треба да буде емитован на порталу чији је издавач Друштво новинара Војводине.
То је срамота и то би требало да буде незамисливо, а није.
Медијски конкурси запали су ове године у ћорскокак. Они су потпуно обесмишљени. До ове године, макар споља, деловало је да постоји извесна нада да ће ствари бити делом уређене, а очигледна пљачка макар сведена у мање оквире.
Видећи да је држава спремна да жмури и прихвати формално-правне покривалице, актери пљачке су се само још боље уподобили новој ситуацији и новим могућностима, а износ који држава издваја за суфинансирање медијских садржаја је притом преполовљен. Новац се сада очигледно извлачи другим, такође „законитим“ каналима и то постаје наша нова „нормалност“.
Нажалост, осим спорадичних гласова који покушавају да укажу на погубну суштину пљачке медијских конкурса, не постоји новинарски фронт борбе за заштиту професионалних интереса.
Сада се суочавамо са почетком метастазе медијских конкурса, која се огледа и у драстичном смањењу новца који држава издваја за суфинансирање медијских пројеката, а да поменутог организованог професионалног одговора нема ни на видику, нити га у садашњим околностима уопште може бити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.