Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Брајовић: УНС ће бити активнији у праћењу реализације треће резолуције о убијеним и несталим новинарима на Косову
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

19. 06. 2024.

Извор: Медија центар Чаглавица

Брајовић: УНС ће бити активнији у праћењу реализације треће резолуције о убијеним и несталим новинарима на Косову

Генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић рекао је у емисији Слободно српски да је веома важно што је Скупштина Европске федерације новинара крајем прошлог месеца у Приштини усвојила резолуцију о формирању Међународне комисије за истрагу убистава и киднаповања новинара на Косову од 1998. до 2005. године.

Брајовић је нагласио да, иако су сличне резолуције већ усвојене 2018. и 2021. у Лисабону и Загребу, није било напретка у њиховој реализацији.

“То је био један од разлога да ми тражимо трећу резолуцију, да подсетимо да ми од тога не одустајемо. Резолуције, не обавезују онога на кога ви апелујете да нешто уради, али у сваком случају подсећају све факторе који су битни да треба да раде свој посао”.

Додао је да ће Удружење новинара Србије бити активније у праћењу реализације ове треће резолуције о убијеним и несталим новинарима на Косову.

“Сада имамо много разлога, за све оно што се дешавало у последњих пет година, усвајање две резолуције и непоступање по њима, да тражимо да се формира комисија и да разговарамо са свим актерима. Дакле, и са ЕУЛЕКС-ом и са УНМИК-ом и да почну неке своје архиве да претресају, да обавештавају тужилаштво, и да координирамо тај посао, колико год можемо. Узели смо у овој последњој резолуцији и пример Комисије за истраживање убистава новинара која је формирана у Београду и коју и даље води Веран Матић, која је дала резултат. Она је дала резултат који је мало ко очекивао, а то је било подизање оптужнице за убиство Славка Ћурувије. Нажалост ми правосудни епилог тога немамо, али је резултат рада те Комисије подизање оптужнице иза које апсолутно стоје новинари у Србији”.

Према тексту резолуције, у рад Комисије за истраживање убистава и киднаповања новинара на Косову требало би да се укључе представници УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а, новинарских удружења, судије и тужиоци из Београда и Приштине. Брајовић је истакао да због политичких напетости између Београда и Приштине може бити тешко постићи ближу сарадњу српских и косовских тужилаштава, али очекује да ће се то решити кроз дијалог.

“Између Београда и Приштине следи дијалог, пре или касније. У оквиру тог дијалога, потребно је формирање Заједнице српских општина и међу осталим питањима које треба решавати кроз дијалог је свакако и ово питање. Ми ћемо га кандидовати, и мислим да је оно јако важно за тај дијалог. Да би око нечега где смо ми већ доста прикупили материјала, где ми имамо доста чињеница, могла тужилаштва да сарађују уз добре услуге УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а, који би могли ту да посредују и да стварају неку атмосферу поверења између Београда и Приштине, када је реч о убијеним и несталим новинарима”.

Говорећи о извештавању београдских медија о дешавањима на Косову, Брајовић је приметио да се највише пажње посвећује екцесима и инцидентима, а мало другим животним питањима. 

“Многе ствари ја овде сазнајем када дођем физички. Приметим неку дивљу градњу, приметим читава нова насеља која никну. То је лоша уређивачка оријентација, то је лоша процена значаја онога што се негде дешава за јавност у Србији. С друге стране, ви истовремено имате те политичке инциденте који се високо користе, високо експлоатишу и вероватно одговарају политичким елитама, али то не значи да одговарају грађанима”.

Брајовић сматра да ни извештавање београдских медија о раду и проблемима Срба на Косову није ништа боље.

“Овде је та црно-бела слика, Срби су жртве ови, други су агресори. Мислим да тај живот мора да има више димензија и нијанси као што је и реално има. Срби наравно из свега овога што се дешавало последњих месеци јесу жртве, али они требају да имају и права да говоре, да ли су довољно заштићени од своје државе и како су заштићени од своје државе. То је нешто што треба да чујемо управо од њих. Да би их чули, морамо да их ослободимо, и њих и медије да је у њима то могуће рећи, а да то може да прође без икаквих последица. И то је оно што у ствари посао медија, да омогуће, да створе атмосферу да људи верују њима и да у њима могу да говоре о својим проблемима и да их ти после медији штите да немају последица од онога што су говорили. Не могу медији да их безгранично штите, али увек могу да их позиву и питају да ли су имали неке проблем због нечега што су рекли, или да се они њима сами јаве и да кажу да су имали проблеме или да нису”, рекао је Брајовић гостујући у емисији Слободно српски.

 

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси