Вести
27. 11. 2023.
Борбу против промоције насиља на ТВ закон препушта РЕМ-у, пред чијим очима су криминалци постали ТВ звезде
Забрана промоције насиља и криминала, према новом закону, више није општа обавеза електронских медија. О томе се сада стара РЕМ, који годинама жмури на насиље, порнографију и криминал на националним телевизијама
Према старом Закону о електронским медијима (ЗЕМ), телевизије нису смеле да приказују садржај „којим се подржавају наркоманија, насиље, криминално или друго недозвољено понашање“ или се злоупотребљава лаковерност публике.
Ова одредба избачена је из општих обавеза медија у изменама закона усвојеним прошлог месеца. Сада закон прописује да се Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) стара о томе да на дође до објављивања садржаја који промовише насиље, криминал итд.
Велики део јавности је, након масовних убистава у мају, управо поједине медије и РЕМ препознао као одговорне за промоцију насиља, упркос томе што је она била забрањена и тадашњим законом.
Министарство информисања и телекомуникација је тада, на захтеве владе да размотри оштрију регулацију промоције насиља у медијима, одговорило – изменама медијских закона. Бар је тако тврдило у одговорима на питање Цензоловке о томе шта је учинило поводом закључака Владе Србије после злочина у мају.
Измене закона, међутим, нису оставиле утисак да ће помоћи у тој борби са проблемом који је препознат као један од највећих у нашем друштву.
Осим одредбе да садржај неподесан за децу млађу од 12 година не сме да се емитује пре 9 увече, у новом закону се не виде промене у циљу боље заштите малолетника и заустављања промоције насиља.
Нови закон и промоција насиља и криминала
То што је из општих обавеза емитера избачена одредба која се тиче забране приказивања насилног, криминалног и другог недозвољеног понашања, као и забране злоупотребе лаковерности гледалаца, један је од највећих пропуста новог Закона о електронским медијима, каже за Цензоловку медијска експерткиња Маја Дивац.
Имајући у виду како су се телевизије односиле према својим законским обавезама и професионалним и етичким стандардима у претходној деценији, додатна релаксација општих обавеза у ЗЕМ-у може допринети снижавању квалитета програма и омогућити медијима да наставе са уређивачком политиком која не води рачуна о заштити људског достојанства и људских права, тврди Дивац.
Опште обавезе у закону, иначе, представљају општа начела којих медији морају да се придржавају у програму који емитују. Посебне обавезе обухватају конкретне области као што су програми за малолетнике, предизборну кампању, особе са инвалидитетом. И једне и друге су обавезне, али је у европској регулативи пракса да део посебних буде наглашено и у општим обавезама.
Нови закон, иако не у општим обавезама емитера, забрањује приказивање порнографије, сцена бруталног насиља и других садржаја који могу тешко да нашкоде развоју малолетника. Такође обавезује да се медијске услуге пружају на начин којим се поштују људска права, а нарочито достојанство личности.
„Забране програмских садржаја који могу тешко да нашкоде развоју малолетника и којима се нарушава достојанство личности су недвосмислене и односе се на све програме, укључујући и ријалитије”, каже адвокат и стручњак за медијско право Слободан Кремењак.
Он додаје да, у пракси, без обзира на то да ли је обавеза квалификована као општа или посебна, она остаје обавеза и ова промена не би требало да доведе до другачијег прага одговорности емитера за промоцију насиља или криминалног понашања.
Маја Дивац пак мисли да то што је ова „избачена” одредба касније дефинисана посебним члановима закона неће умањити штету због неквалитетног члана о општим обавезама емитера.
„Све кључне обавезе морају бити у једном члану”
У амандману на предлог новог ЗЕМ-а који је медијска експерткиња Маја Дивац писала у вези са овим чланом стоји да је од пресудног значаја да једини члан који набраја „опште обавезе пружалаца медијских услуга” – дакле, односи се на све електронске медије – садржи побројане кључне обавезе и професионалне стандраде које медији без изузетка морају да поштују:
„Набрајање свих кључних обавеза у једном члану закона (независно од тога да ли су ове обавезе касније детаљније разрађене у члановима закона који следе) може имати само позитиван ефекат на успешно спровођење самог закона и функционисање јавног медијског простора”, пише у амандману у који је Цензоловка имала увид.
„РЕМ се стара”. Обавеза емитера се не констатује
Маја Дивац наводи да су, у новом закону, све забране проблематичног садржаја и обавезе њиховог поштовања пребачене на РЕМ (формулацијама попут „Регулатор се стара”), док се „обавеза емитера уопште не констатује”.
С друге стране, Слободан Кремењак каже да се због неповерења у РЕМ креирала клима у којој се од закона захтева да све пропише и предвиди и ништа не препушта независној регулацији. Да тог неповерења нема, додаје, само померање одредбе о промоцији насиља и криминала из општих обавеза у посебне или пребацивање уређивања појединих одредби на подзаконске акте – не би било спорно.
Кремењак сматра да то што РЕМ последњих година не реагује на бројна кршења закона и проблематичан садржај на телевизијама, не сме да послужи као изговор да се од независне регулације електронских медија одустане. Напротив, то види као изазов да се унапреди рад РЕМ-а и да независна регулација постане делотворна у ономе што по закону јесте њена функција: у заштити интереса јавности, обезбеђивању плурализма, забрани дискриминације и заштити корисника услуга.
„Пропуштена прилика да се донесе квалитетан закон”
Као земља кандидаткиња за чланство у Европској унији, Србија је у обавези да поштује Директиву ЕУ АВМС, која се тиче регулације аудиовизуелних медијских услуга.
У новом члану ЗЕМ-а који се тиче општих обавеза емитера, према речима Маје Дивац, практично су се заобишле све обавезе емитера које у европској регулативи заузимају централно место, чиме пада у воду тврдња законописца да је нови ЗЕМ усклађен са поменутом ЕУ директивом.
Најважније обавезе ове директиве у контексту људских права, додаје, управо се тичу заштите малолетника, забране подстицања мржње и доступности програма за особе са инвалидитетом, а ништа од тога не налази се у општим обавезама емитера у новом закону.
„Овим је пропуштена још једна прилика да се донесе квалитетна регулатива која би увела ред у медијски простор Србије и која би била на добро целокупне популације тј. у јавном интересу, а која би притом била усклађена и са регулативом ЕУ”, истиче Дивац.
Закон за промоцију насиља предвиђа и прекршајну одговорност. Пријаве подноси РЕМ
Казнене одредбе које су предвиђале прекршајну одговорност у старом Закону о електронским медијима нису помињале став који се односи на забрану промоције криминала и насиља, каже Слободан Кремењак.
Таква одговорност је, додаје, била предвиђена само за повреде појединих посебних обавеза емитера, док је у случају повреде општих обавеза све било препуштено искључиво РЕМ-у „који је могао да зажмури на једно око”.
„Сада имамо другачију ситуацију, јер је и за повреду општих обавеза предвиђена прекршајна одговорност. Повреду обавезе пружалаца медијских услуга да не објављују садржаје који подржавају наркоманију, насиље, криминално или друго недозвољено понашање, као ни садржаје који злоупотребљавају лаковерност гледалаца или слушалаца, могуће је санкционисати и мерама које изриче сам РЕМ, али и прекршајним казнама које изриче суд”, каже Кремењак.
Ако процени да је медиј нечим прекршио закон, РЕМ је тај који покреће захтев за покретање прекршајног поступка, кривичну пријаву или неки други поступак пред надлежним органима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.