УНС вести
28. 02. 2023.
Извештај Савета за штампу: Кодекс је највише кршио Српски телеграф, а најмање Данас
Савет за штампу је у претходна четири месеца утврдио мање прекршаја Кодекса новинара Србије у односу на период који је прошлог пута анализиран, рекла је чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза на данашњој трибини „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“, одржаној у Прес центру УНС-а. Према представљеним резултатима, Кодекс је од октобра прошле до јануара ове године највише кршио Српски телеграф, а најмање Данас.
Највеће побољшање је, према представљеним резултатима, примећено код Курира, који је готово преполовио прекршаје у односу на претходно истраживање. Тада је Савет за штампу утврдио да је Курир Кодекс прекршио 137 пута, док је у садашњем мониторингу забележио 72 прекршаја.
Скроза је рекла да је на свеукупно смањење прекршаја, поред побољшања Курира, утицао и нестанак штампаног издања Објектива са медијске сцене. Овај дневни лист био је један од медија који су највише кршили Кодес, додала је.
Четврто поглавље Кодекса, одговорност новинара, највише је пута прекршено, рекла је Скроза. У питању је поглавље које подразумева поштовање претпоставке невиности, културе и етике јавне речи, као и избегавање политичке или комерцијалне пропаганде. Према резултатима мониторинга, кршење тачака овог поглавља чини готово половину укупног броја утврђених преступа.
Као и претходних пута, навела је Скроза, најмање је поштована претпоставка невиности.
„Најчешће медији не објаве име осумњичене особе, али открију све остало што би упућивало на њен идентитет. У посматраном периоду је најдрастичнији пример убиство у Миријеву. То је случај у којем је осумњичени из медија сазнао да је осумњичен. Он је давао изјаве медијима, када су они већ имали информације да је званично осумњичен. Говорио је под пуним именом и презименом, а објављена је и његова фотографија“, рекла је.
Непоштовање етике и културе јавне речи, додала је Скроза, такође је радикализовано. У рубрикама Забава поједини медији до детаља преносе догађаје из ријалитија, најчешће користећи непримерене изразе у насловима. Забрињавајуће је, како је рекла, што се непоштовање културе јавног говора пренело и на спортске рубрике.
Изношење узнемирујућих информација је, како је рекла, добило нову димензију након испитивања сведока сарадника Вељка Беливука. Границе Кодекса, према речима Скрозе, превазилази и ријалити.
Савет за штампу, истакла је, никада није ни слутио да ће дете бити део ријалити шоу програма. Још мање је, како додаје, разматрана могућност да идентитет тог детета буде без проблема откривен не само на телевизији већ и у штампаним медијима.
„У ријалитију је дете зачето, рођено и тамо расте. И даље сам потпуно фасцинирана чињеницом да надлежне институције не реагују на то. (…) До сада је том детету скриван идентитет и нико преко ТВ-а није видео како изгледа. Сада је то дете приказано на телевизијским екранима“, рекла је, додавши да телевизији можда може да се опрости грешка настала у току преноса програма уживо, али да штампана издања не би смела да откривају идентитет детета.
У рубрикама забава у којој новинари сада „посвећено“ преносе ријалити програме , некада се писало о поп култури, подсетила је новинарка Вера Дидановић. Према њеним речима, прекршаји у овој рубрици, као и у рубрикама хроника и политика су најчешћи у анализираном периоду.
Дидановић је додала и да се у политичкој рубрици више листова истог дана, уз позивање на незваничне изворе, појаве исте информације и исти делови текста.
„То наводи на закључак да постоји неки спољни центар одакле се информација дистрибуира", рекла је.
Иако је примећена радикализација неких прекршаја Кодекса, утврђена су и извесна побољшања међу којима је ређе скривено оглашавање.
Тамара Скроза је истакла да резултати овог и осталих мониторинга неће бити узети у обзир уколико Савет за штампу уђе у Закон о јавном информисању и медијима и број прекршаја Кодекса буде један од критеријума приликом расподеле средстава на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката. Тада ће се, како је рекла, разматрати само одлуке које је на седницама донела Комисија за жалбе.
„Овај мониторинг јесте регуларна активност, али није нешто што ће се узимати у обзир, какав год закон био. Ово је наша самостална активност која не улази у тај збир. На пример, ако кажемо да је Српски телеграф највећи прекршилац Кодекса, то је информација која је нама и јавности релевантна. Требало би да и њима буде значајна. Ипак, ови подаци не улазе у причу о пројектном суфинансирању“, рекла је Скроза.
Скроза је истакла да су многи су у претходном периоду неосновано тврдили да Савет овим мониторингом жели да уништи неке таблоиде, како не би добијали средства.
Иначе, генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да је Комисији у претходна четири месеца стигла 41 жалба. Најчешће су се, према њеним речима, новинари жалили једни на друге . Новинари се, како је додала, нису као претходних пута жалили на колеге због кршења ауторских права, већ махом због садржаја којима се дискредитују.
„Имали смо раније жалбе које су се тицале професионалних односа, али су се углавном односиле на кршење ауторских права. Сада имамо ситуацију да се колеге жале једне на друге због текстова у којима бележимо потпуно другачије прекршаје. Износе се неосноване оптужбе, клевете, увреде - директне или преко коментара који се објављују испод тих текстова“, рекла је.
Најчешће су примали жалбе на локалне онлајн медије, а почеле су да се жале и политичке странке, што раније није био случај, рекла је Новаковић. На последњим седницама Комисија за жалбе одлучивала је о жалбама Демократске и Српске напредне странке.
Као важне је издвојила и жалбу Аутонмног женског центра на неколико портала због објављивања саопштења МУП-а о „лажном силовању“.
Снимак трибине „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“ (видео: Прес центар УНС-а)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.