УНС вести
22. 02. 2023.
Некадашњи министар за културу и информисање Вукосављевић: Притвор за конфузну и парадоксалну опаску погрешна и забрињавајућа одлука
На свом Фејсбук профилу некадашњи министар културе и информисања Владан Вукосављевић објавио је став о одређивању притвора од 30 дана уреднику портала Србин.инфо Дејану Злaтановићу који преносимо у целости.
Ако је веровати медијским наводима, новинару Д.П. Златановићу се на терет ставља да је на јавном скупу изјавио: "Ко потпише-њега убише".
Да ли га осим ове изјаве, тужилаштво терети за још неке изречене ставове или извршене радње, није ми за сада познато.
Ако нема других спорних ствари, одредити новинару 30 дана притвора само због ове, овако наведене изјаве, погрешна је и опасна одлука за демократију и слободу говора.
Инкриминисана реченица граматички је погрешно склопљена па је последично непрецизна и нејасна.
Глагол "убити" је у аористу, дакле односи се на прошлост и на неку свршену радњу, па је зато и цела порука у логичком дебалансу. Чак ни разбокорена креативност тужилаштва не може овако изговорене речи да прекомпонује у претњу која се односи на неко будуће чињење. Парадокс је неисправљив.
Такође а и једнако важно је то што се овако изговорен став односи на било ког ("ко") неодређеног субјекта у будућности, који би нешто потписао.
Ту долазимо и до нове значењске и логичке замке у коју тужилаштво са обе ноге упада. "Ко" потпише "шта"?
Признаницу, предуговор, уговор, договор, споразум, писмо о намерама, меморандум, протокол? Шта би требало да у будућности потпише неки неодређени субјект кога је тај чин већ у прошлости убио?
Осим тога нејасно је и како је страдао (у прошлости) односно како је убијен. Морално, етички, политички, логички, губитком поверења, физички?
Имајући у виду конкретне околности, природу скупа и теме, може се претпоставити да се у ширем смислу, на конфузан начин, мислило на неку неодређену особу која би у будућности потписала нешто неповољно за државу и народ.
Онда би њу наводно снашло нешто у прошлости, што нас опет одводи право у простор квантних феномена и некаузалности, а удаљава од надлежности и капацитета тужилаштва.
Одредити човеку 30 дана притвора за конфузну и парадоксалну опаску, за коју и дете може да установи да се не односи ни на једну конкретну особу већ само на потенцијално неодређено велики број могућих субјеката, погрешна је и забрињавајућа одлука, коју би ваљало исправити док је време.
Такође, остаје нам само да претпоставимо са којом памећу, логиком и ревношћу би тужилаштво и суд поступали да је исту такву наведену реченицу изговорио неко од новинара миљеника западних амбасада и корифеја другосрбијанштине у овој земљи. Да ли би се због идентичне изјаве у затвору нашли нпр. Теофил Панчић, Зоран Кесић и слични, или би наше предузимљиво и маштовито тужилаштво и суд упали у ледени забран аутоцензуре и на сам помен њихових имена?
Мислимо и о томе...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.