УНС вести
10. 11. 2022.
Ин мемориам
Човек златног доба радија, редитељ Дарко Татић (1932 - 2022)
У културолошком смислу, Дарко Татић је био један од најзанимљивијих стваралаца чије су креације радио драма у производњи Радио Београда обележиле другу половину 20. века. “Необичан човек, генијалан тип", што би рекао Предраг Стаменковић музички уредник који је најчешће сарађивао са Татићем".
Направи Дарко конструкцију неке радио драме која се снима месецима, а онда се следећег јутра појави у студију и каже сарадницима: "Не ваља, ништа, бриши све, идемо испочетка".
Из Дарка је избијала огромна енергија. Поседовао је велика знања из свих области. Лако је говорио на француском, руском, немачком и енглеском језику, читао прозу, говорио стихове, беседио. Познавао је филозофију, историју и књижевност. Имао је особине ренесансног човека. Умро је у понедељак ујутру, 8. новембра у својој кући на Топчидерском брду у Београду, коју је пројектовао његов отац архитекта Рајко Татић. Рајко је био и један од пројектаната /старог/ Београдског сајма отвореног 1937. године.
Иза Дарка остало је више од 300 режија и велики број домаћих и међународних награда за радио драму на светским фестивалима. Ево неких: Премиос Ондас у Барселони:
"Campo Santo" драма о холокаусту ,"Hydrodialectica" звучни експеримент (1977),"Госпођица" по делу Иве Андрића (1980), “Живот и дело Алфонса Каудерса” парафраза на диктаторе XX века по делу А. Хамона из Сарајева , (1990) . Prix Italia "Оно мало чега се сећам" (1983), Prix OIRT у Братислави "Како забављати господина Мартина" по делу Борилсава Пекића (1990).
На Prix Monte Carlo опет "Живот и дело Алфонска Каудерса" (1991) такође је награђено по други пут.
За режије радиофонских дела "Медени живот", "Драгослав Јелић, човек планетарне културе", "Фото бо-бо" емисија за децу, "Бермудски троугао" по Бориславу Пекићу, "Заудни вир" о генијалној трансформацији. Међународни жири му је одао признања за високи пласман у конкуренцији на фестивалу.
Татић је у Берлину, Сарбрикену, Лондону, Букурешту и Љубљани, у Хелсинкију на језицима земаља домаћина, поставио своје адаптације дела Андрића, Борислава Пекића, Васка Попе и др.
Татићеву режију дела "Woran ich mich erinnere"(сценарист Ивана Тришић) Академија репродуктивних уметности у Франкфурту прогласила је најбољом емисијом на немачком језику за месец јануар 1985.
Са екипом ЈРТ-а, Татић је, према синопсису Борислава Пекића, поставио у Келну 1986. године експерименталну радио-фантазију "Метастаза", а његових неколике емисије на француском језику у извођењу групе"Сингидунум" емитовали су радио-центри у Паризу и Бриселу.
У "Платону у Србији" (оствареног са Радмилом Видак) повест о др. Арчибалду Рајсу, причају преживели саборци, уз цитате из Рајсових дела, Платонове о законима и о држави, уз опаске Г. Келера.и Фридриха Енгелса о Швајцарцима. Драмско ткиво је проткано је стиховима Бојића, Диса, Ракића, Станимировића и других.
У југословенској конкуренцији, Татић је добио прве награде на фестивалима ЈРТ-а(у Новом Саду, Охриду и Београду) 1965, 1968, 1971, 1975, 1978, 1980, 1982, 1984, 1988, 1990, 1991, и Добитник је годишњих признања РТС-а у 1992. и 1993. години.
На Факултета драмских уметности у Београду од 1973. до 2000. предавао је режију.
Може се без двоумљења рећи, Дарко је био Човек златног доба радија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.