УНС вести
20. 10. 2022.
УНС је питао некадашње државне секретаре може ли ново министарство донети бољитак медијима
Сеоба државне надлежности за информисање из Влајковићеве у Немањину улицу, односно издвајање из Министарства културе и прелазак у Министарство телекомуникација, за медије би могло значити више новца, више нових сектора, али и посматрање проблема у новинарству кроз призму технологије, уз удаљавање од културе, сматрају поједини саговорници сајта Удружења новинара Србије који су се у ранијем периоду налазили на позицији државног секретара задуженог за медије.
„Можда је најважније, када говоримо о оснивању новог министарства, то што усвајање медијске стратегије касни и што постојећи сектор при Министарству културе, чак и када би било довољно политичке воље, нема кадровских могућности да се на одговарајући начин укључи у овај посао. Ново министарство би могло да реши тај проблем“, рекао је генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, који је на позицији државног секретара био мање од годину дана од децембра 2016. године.
Увођење новог министарства у којем је под А информисање, наставља Брајовић, логично је разумети као могућност да рад досадашњег сектора, који је био при Министарству културе, буде унапређен.
„То значи да за медије буде више новца, да се ангажује више стручних људи за рад у медијском сектору, установи инспекцијски надзор, посебно када је у питању непоштовање закона о пројектном суфинансирању, и омогући транспарентан увид у одлучивање о додели буџетског новца за медијски садржај“, рекао Брајовић.
Спајање медијског сектора са телекомуникацијама, додаје, могао би довести до свођења медијских проблема на технолошке.
„Опасно би било када би зато што је медијски сектор сада са телекомуникацијама, Влада медије доживљавала технократски“, каже Брајовић.
Медијски стручњак Саша Мирковић, који се налазио на месту државног секретара за време министра Ивана Тасовца, оценио је спајање ова два сектора као позитиван корак.
Саша Мирковић (фото: Прец центар УНС-а)
Међутим, текст новог Закона о министарствима Мирковић узима као забрињавајућ због „сужених ингеренција у домену информисања“.
„Мислим да је одлука о издвајању сектора информисања из Министарства културе корак у добром смеру превасходно зато што је информисање било у запећку током мандата последња два министра. Забрињава текст Предлога закона о изменама и допунама Закона о министарствима који у члану 23в предвиђа битно сужене ингеренције у домену информисања у портфељу новог министарства“, каже Мирковић за сајт УНС-а.
Истакао је да случајно или намерно превиђање онога што је битно у вези са сектором информисања од стране предлагача закона буди оправдану сумњу у вези са стварним намерама које се крију иза, како каже, добре идеје о фузији сектора за информисање и телекомуникација у једно министарство.
„Док нисам видео текст Предлога закона, мислио сам да сектор за информисање тешко да може да буде у подређенијој позицији него што је то био последњих шест година на шта указује и овогодишњи извештај Европске комисије у домену слободе изражавања“, додао је Мирковић.
Место државног секретара за медије упражњено је од новембра 2020. године и од тада се питања важна за медијску заједницу решавају без државног секретара.
Последњи државни секретар за информисање Александар Гајовић рекао је за сајт УНС-а да је одвајање Сектора за информисање од Министарства културе предложио пре две године.
„Информисање и култура су се сада одвојили, на моје огромно задовољство. Још у јуну 2020. године послао сам председнику Вучићу писмо са тим предлогом. Тамо сам навео да је битно да то урадимо како бисмо свима у Европи и медијима у Србији показали да смо озбиљна земља“, истакао је Гајовић и проследио ово писмо УНС-у.
Додао је да сматра да је позитивно што су се медији приближили телекомуникацијама.
„Медији ће сада имати тачну адресу коме да се обрате, министру информисања – ту нема никакве дилеме. Раније је морало да се чека данима да министар културе и информисања нешто одговори. Имао сам велики проблем кад је за неко хитно питање требало да се консултујем с министром, али је он отпутовао и док решимо проблем, прошло је два-три дана“, рекао је Гајовић.
На питање УНС-а шта ће бити другачије сада, јер ће државни секретар свакако морати да се консултује са надлежним министром одговорио је да је спајање телекомунукација и информисања природна ствар јер ће се сада, како каже, заједнички решавати горућа питања за електорнске медије.
„Видите, на пример, ове потресе између кабловских оператера. То можда није у домену Министарства информисања, али оно треба да иницира решавање оваквих проблема“, рекао је Гајовић.
Садашња саветница министарке за културу и информисање Маје Гојковић и бивша државна секретарка за информисање и медије Гордана Предић није желела да на ову тему говори за сајт УНС-а, уз образложење да је она пре готово десет година била секретар и да су се од тада многе ствари промениле.
Под садашњим називом Министарство културе и информисања формирано је 2012. године у Влади, чији је премијер био Ивица Дачић и било је саставни ресор сваке следеће Владе досад.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.