Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Нерегистрована издања као платформе за вређање људи
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

07. 09. 2022.

Аутор: А.Момчиловић , А.Ничић Извор: УНС

Нерегистрована издања као платформе за вређање људи

Многи портали који нису регистровани у Агенцији за привредне регистре (АПР) а представљају се као медији неретко су платформе за обрачунавање са неистомишљеницима и објављивање текстова у којима се крши Кодекс новинара. На њих се не односи Закон о јавном информисању и медијима, а не подлежу ни саморегулацији, те се намеће питање колико су делотворни постојећи закони и правилници.

 

Портал „Банатска истина“ који ради под слоганом „Тешка као црна земља“ свој садржај темељи на увредљивим текстовима. „Издајничка фекалија Ненад Живковић загађује Панчево и Србију“, „Лети, лети, Станка, одмах после избора“, „Несрећна и ружна: Неизвесна будућност Драгане Ракић – виц године“ само су неки од наслова текстова који су усмерени ка политички ангажованим личностима и новинарима.

Овај и сличне портале читалачки аудиторијум често доживљава као медије и користи као извор информисања. Некритички приступајући оваквом садржају, грађани не размишљају о намерама аутора нити о веродостојности информација.

Портали који нису регистровани као медији – које су санкције за непоштовање професионалних стандарда?

Портали нерегистровани у АПР-у не подлежу Закону о јавном информисању и медијима, те се поставља питање на који начин одговарају за увредљив садржај.

За ове портале примењује се Закон о облигационим односима и тада је надлежан локални основни суд, а не Виши суд у Београду као код регистрованих медија, каже адвокат Гордана Константиновић за сајт Удружења новинара Србије (УНС).

„Рок за подношење тужбе против медија који су регистровани у АПР-у је шест месеци, док је рок код портала који нису регистровани три године. Разлог за то је чињеница да је код медија примаран Закон о јавном информисању и медијима којим се прописује краћи рок од оног који налаже Закон о облигационим односима“ додаје Константиновић.

Према Закону о јавном информисању и медијима, новинар, уредник или издавач одговарају и када је прекршај последица непажње, док то није увек случај код нерегистрованих портала за које не важи овај закон. 

Ипак, Константиновић истиче да су новинари који пишу за регистроване медије у повољнијем положају од оних који пишу за портале који нису регистровани, јер их у великој мери штити Закон о јавном информисању и медијима.

Адвокат Ненад Крајиновић за сајт Удружења новинара Србије (УНС) каже да се уколико дође до судског спора са издањем које није медиј, тужи издавач.

„То је као да тужите неког блогера - не третира се као новинар, али износи своје мишљење јавно и одговара за своју реч. Уколико је издавач појединац, одговараће лично, сем ако је у питању предузетник. Тада ће се третирати као правно лице“, рекао је Крајиновић.

Међутим, додао је да издавач може бити и удружење, које не мора бити регистровано и објаснио да код нерегистрованих група грађана одоварају сви чланови као да су у ортаклуку.

Крајиновић истиче да су нерегистрована издања на интернету, када се утврди кршење закона у обавези да повуку спорни садржај.

Како се нерегистровани „медији“ финансирају?

Портали који нису регистровани, према Закону о јавном информисању и медијима, немају право учешћа на конкурсима за пројектно суфинансирање.

Како је истакла Константиновић, држава, територијалне аутономије и локалне самоуправе не би смеле да се оглашавају на овим порталима.

Дакле, овим нерегистрованим порталима није дозвољено да користе било која средства која даје држава, али су им сви остали видови финансирања дозвољени.

Ипак, модели финансирања ових портала често нису траспарентни. На пример, „Банатска истина“ нема своје странице на друштвеним мрежама нити банере на сајту.

Поред ових података, непознато је и ко стоји иза овог сајта, с обзиром на то да импресум и контакт подаци нису доступни, а закон их не обавезује на објављивање тих информација.

Док портали овог типа годинама добијају новац из различитих извора, њихов рад често остаје у сенци , а кршење професионалних стандарда пролази незапажено. Извесно је међутим да опште грађанске санкције нису довољне да контролишу неетичко понашање аутора и издавача који стоје иза тих издања и садржаја.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси