УНС вести
31. 03. 2022.
Шта медији не смеју да емитују током изборне тишине
У поноћ свим медијима регистрованим у Републици Србији забрањено је да објављују процене резултата избора, јавно представљају кандидате и њихове програме и позивају бираче да гласају или не гласају за одређене изборне листе. Ово прописује Закон о избору народних посланика, а изборна тишина траје до затварања бирачких места
Медији, по овом Закону су дневне и периодичне новине, сервиси новинских агенција, радио и телевизијски програми и електронска издања тих медија и интернет портали који су регистровани у Регистру медија.
Овај закон прописује и казне за кршење правила о изборној тишини.
Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у медију који 48 часова пре дана гласања и на дан гласања до затварања бирачких места објави процену резултата избора, јавно представља кандидате на изборима и њихове изборне програме и позива бираче да гласају, односно не гласају за одређене изборне листе.
Споразумом о унапређењу услова за одржавање избора, који је 29. октобра прошле године потписало девет политичких странака, предвиђено је формирање Привременог надзорног тела за праћење медија. Ово тело задужено је за праћење јавних медијских сервиса и осталих терестријалних и кабловских електронских медија који имају информативни програм.
Стеван Ристић, директор „Времена“ и члан Привременог надзорног тела каже за УНС да стручне службе РЕМ-а прате понашање телевизија током изборног процеса, а извештај о раду телевизија током изборне тишине би требало да буде готов 7-8 дана после избора.
„Ово тело је јединствено, не постоји слично нигде на свету. Његово формирање је производ споразума власти и дела опозиције и то довољно говори о стању на медијској сцени и условима за фер и поштене изборе у Србији. Нажалост, зато што не постоје ранија искуства у раду оваквог тела, и зато што је формирано на брзину, прати само телевизије са националном покривеношћу и четири кабловске телевизије. Колико знам, у прошлости није било већих кршења изборне тишине, и то тешко да је највећи проблем који овде имамо са медијима, представљањем опозиције, фаворизовањем власти и осталим проблемима који се понављају од изборног циклуса до изборног циклуса. На брзину измењеном Закону о електронским медијима од ове године имамо забрану „функционерске кампање” и то десет дана пре гласања. Сведоци смо чињенице да је председник Вучић сваког од тих дана има интервју на некој од телевизија са националном покривеношћу на разне теме и у различитим форматима. Сви други председнички кандидати су се појављивали искључиво у предизборним терминима, тако да сматрам да је на овај начин и та промена закона обесмишљена, закључује Ристић.
Када су у питању остали медији, штампа и портали и ко је задужен да прати да ли они крше изборну тишину одговор смо потражили од Републичке изборне комисије. По речима Миљкана Карличића, адвоката и члана РИК-а, они осим што утврђују резултате избора, старају се о њиховом законитом спровођењу и одлучују о приговорима, али се не баве понашањем медија.
„За ове изборе први пут је формиран Надзорни одбор за изборну кампању. Његова улога је праћење медија“, изјавио је за УНС-а адвокат Карличић, додајући да у прошлости није било формирано тело коме би могли да се упућују приговори те врсте.
Одлука о формирању Надзорног одбора за изборну кампању донета је 14. фебруара ове године, а конституисан је 28. фебруара. Одбор има девет чланова са задатком да контролише поступање јавних медијских сервиса у обезбеђивању услова за непристрасно, правично и уравнотежено представљање изборних листа и кандидата, као и да упозорава на поступке средстава јавног обавештавања којима се омета изборна кампања што подразумева и кршење изборне тишине.
Да ли ће се Савет за штампу бавити радом штампаних медија и портала током изборне тишине питали смо Гордану Новаковић, генералну секретарку овог тела.
„Наше надлежности су да пратимо кршење Кодекса новинара Србије и немамо везе са прекршајима изборног закона. Није нам до сада упућена било каква жалба на понашање штампаних медија током изборног процеса“, каже Гордана Новаковић.
Додаје и да је одредба о „предизборној тишини“ бесмислена у ери постојања друштвених мрежа, а пита се ко ће да контролише телевизије које су регистроване у другим земљама, а емитују програм у Србији.
„Ко ће да казни некога рецимо из Црне Горе или Н1 телевизију“, пита се Гордана Новаковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.