УНС вести
21. 04. 2021.
Живислав Жика Богдановић био је члан УНС-а од 1962.
Одлазак уредника у НИН-у, директора Кинотеке и обновитеља најчувеније издавачке едиције Плава птица
Члан Удружења новинара Србије, новинар, писац, критичар, теоретичар, преводилац и издавач Живислав Жика Богдановић преминуо је у Београду у 89. години, а сахрањен је у четвртак 8. априла на Земунском гробљу.
Рођен је 11. септембра 1932. године у Земуну. Гимназију je завршио у Београду, где је студирао Историју уметности на Филозофском факултету. Члан Удружења новинара Србије постао је 1962. године.
Новинарством је почео да се бави за време студирања 1952. године у листу „Студент“, а до 1954. објављује и у тек основаном београдском универзитетском часопису „Видици“. Сарадник је часописа „Дело", „Књижевност“ и „Летопис Матице српске“ у периоду од 1954. до 1956. године.
Породица и пријатељи скраћено су га звали Жива, а док је уредник у „Видицима“ био Петар Џаџић, грешком је испод прилога потписан као Жика. Tо му је остао толико препознатљиви надимак, да су га до краја живота и други само тако и знали, обраћали му се надимком и потписивали само тим именом.
После расписаног конкурса, 1955. постаје млади новинар, сарадник-приправник у дневном листу „Борба“, у којем су радили доајени Слободан Глумац, Душан-Дуда Тимотијевић, Лола Димитријевић и многи други (већином из предратног „Времена“ и „Политике“), без којих се не може исписати ниједна историја српског новинарства. На дневној рубрици Култура је, осим будућег филмског режисера Миће Милошевића, био филмски критичар, али се у почетку бавио и осталим темама. Увођењем ТВ програма, од шездесетих до 1976. године повремено се бавио и ТВ критиком.
За „Борбу“ је као репортер слао прилоге са Венецијанског филмског фестивала 1958. Добро обавивши посао, извештавао је, потом, и са филмских смотри у Кану, Дизелдорфу, Паризу...
Члан једног од жирија у име НИН-а био је на филмском фестивалу у Ници. У име истог недељника и делегирани посетилац, тада тек основаног а данас најзначајнијег светског стрипског фестивала у Ангулему (Француска) био је 1970. године. Интервјуисао је том приликом Берна Хогарта, најпознатијег стрипара који се бавио „Тарзаном“.
Оснивањем покрета несврстаних земаља, током шездесетих, као репортер „Борбе“ и ТАНЈУГ-а, постаје спољно-политички коментатор. Извештава из афричких, азијских, као и многих слично политички оријентисаних несврстаних држава из осталих крајева света (УАР, Судан, Кенија, Тангањика/Танзанија, Уганда, Занзибар, Камбоџа...), при чему су неки лидери управо њему дали своје прве или ексклузивне интервјуе за наше медије.
Стипендију Фордове фондације за једногодишњу новинарску специјализацију у САД добио је у другој половини шездесетих. Пре тога, на Трећем програму Радио Београда водио је емисију о џезу, за време свог студијског боравка из САД поштом слао нове плоче и текстове, као и јављао телефоном вести о тамошњим актуелним музичким кретањима. Још једно време по повратку наставља да сарађује, креирајући укупно око сто оваквих џез-емисија.
У недељник НИН на место уредника рубрике Култура долази 1968/69. и ту остаје све до 1976. Потом прелази на место директора и главног уредника Издавачког предузећа „Југославија“, организационог дела куће „Просвета“, до 1981. задуженог за луксузна издања, монографије и елитне едиције. Обновио је 1977. чувену предратну серију авантуристичких књига „Плава птица“ Геце Кона, као и библиотеку научно-фантастичне књижевности „Кентаур“ с краја шездесетих, те уредио многе и данас незаобилазне монографије („Униформе српске војске 1808-1918“ Павла Васића, „Џинови“, „Виле и вилењаци“, „Патуљци“, серију „Уметност на тлу Југославије“...).
На ТВ сарађује са Небојшом Ђукелићем, Слободаном Новаковићем, Ранком Мунитићем и Богданом Тирнанићем у емисијама о ФЕСТ-у.
Директор Југословенске кинотеке био је у периоду 1981. до 1990. године.
Са сликаром Љубом Поповићем, упоредо, основао је 1974. часопис „Пегаз“, намењен теорији визуелних медија који се изражавају графичким путем, али у ревији је највише простора одвајано за стрип, чији су обојица били пасионирани посвећеници још из младих дана, током међуратног периода и окупације. Нашој јавности је вратио Ђорђа Лобачева, српског стрипара руског порекла, рођеног у Скадру, а стицајем комплексних политичких односа после идеолошког раскида са Совјетским Савезом 1948. принудно исељеног у Румунију.
Богдановић је превео комплетни стрип „Принц Валијант“ Хала Фостера (око 15 томова). Поред свих "озбиљних" послова, није се одрицао те младалачке љубави. Био је 1986. један од иницијатора удруживања и председник првог српског стрипског друштва ове врсте.
Са угледним, данас нашим најпревођенијим живим књижевником Зораном Живковићем, још 1982. је утемељио прву српску приватну едицију научне фантастике „Поларис“.
После пензионисања уређујe са својим синовима, архитектом Видом (већином као дизајнером) и Огњеном (по професији композитором), у оквиру кућне радионице "Атенеум/Realisaction" читаве едиције књига („Светионик“, „Итака“, „Јуче и сутра“...). Последњу коректуру читала је животна сапутница Емилија, не само до пензије новинарка на рубрикама Култура дневних листова „Вечерње новости“ и „Борба“, него и југословенска кошаркашка репрезентативка.
Штампао је око 70 ауторских књига (десет романа, две књиге поезије, четири збирке прича, девет књига есеја, путописе, приказе, критичке осврте...) и добрим делом у сопственом преводу туђе наслове, већином тврдо укоричене и с заштитним омотом, нажалост, због сурових комерцијално-дистрибутерских услова приватних књижарских ланаца, и у само ексклузивним тиражима од 20 до 50 примерака; тек за Народну библиотеку, малобројне пријатеље, критичаре и конкурсе (на пример, последње деценије редовно шаљући своја дела на такмичење за НИН-ов роман године).
У те пројекте улагао је новац који је добијао као месечни додатак, тзв. националну пензију. До краја је објављивао текстове у часопису „Кинотека“ Југословенске кинотеке. Непосредно пред смрт довршио је писање трећег тома теоријско-педагошког пројекта „Медији визуелне нарације“. Вишеструко је награђиван.
Преминуо је у суботу, 3. априла 2021. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.