ДНВ-УНС
05. 12. 2018.
Није грешка „јурити за кликовима“ ако се поштује новинарски Кодекс
„Поштовање новинарског Кодекса важно је како у објавама у традиционалним медијима, тако и на профилима тих медија на друштвеним мрежама. Није грешка тежити већој посети и већем броју 'кликова', али јесте ако се то притом крши Кодекс новинара“, закључак је трибине о поштовању етичких стандарда новинара и медија на друштвеним мрежама коју је јуче у Вршцу организовало Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Војводине (ДНВ-УНС).
На трибини коју је водио веб уредник "Дневника онлајн" и блогер Александар Грубеша главни и одговорни уредник Редакције Мултимедијалног програма WЕБ Радио-телевизије Војводине Ладислав Лазић рекао је да је њему и колегама на сајту РТВ-а изазов како да понуде садржај који би новије генерације задржао на порталу, а да они не буду сензационалистички.
„Сви се ми трудимо да кроз нове рубрике или нечим чега нема на друштвеним мрежама тај садржај прилагодимо новим генерацијама, јер га они највише читају. Трудимо се да у исто време промовишемо одређене вредности, нешто што ће младима помоћи да нешто ново науче“, рекао је Лазић.
Уредник портала „Данас онлајн“ Бојан Цвејић рекао је да „није грешка јурити за кликом, само је важно како се то ради“.
„Уколико се неко придржава етичког Кодекса, што није тешко, може привући публику. У 'Данасу' се трудимо да наслови буду или мало загонетни или потпуно информативни, да читаоци знају шта могу да очекују. Наши показатељи, број посета на сајту и пратилаца на друштвеним мрежама, показују да расте читаност, нарочито међу младима и ја се надам да је то нови тренд. Да људи желе да прочитају и праве информације, а не само сензационалистичке“, рекао је Цвејић.
Студенти Високе школе струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“ из Вршца у којој је одржана трибина истакли су да од друштвених мрежа највише користе Фејсбук и да се у највећој мери и информишу преко те друштвене мреже.
Како су рекли, не одлазе директно на медијске портале, не прате ни профиле медија на друштвеним мрежама, али читају оно што њихови пријатељи поделе или што им Фејсбук препоручи. Често због сензационалистичког наслова кликну на вест коју је на мреже поставио неки таблоид, али схвате да се наслов и текст не подударају, односно „да у вести нема ништа толико значајно“.
Када им нешто привуче пажњу, наводе, „оду на неки озбиљнији портал“. Такође, како су рекли, не верују медијима и новинарима јер „напумпавају ствари“, а интересовало их је и ко је надлежан и одговоран што медији извештавају сензационалистички, као и због чега се таква врста извештавања не санкционише.
Говорећи о понашању новинара на њиховим личним профилима на друштвеним мрежама, Ладислав Лазић рекао је да има Фејсбук налог, али да тамо поставља „приватне ствари“.
„Као особа која има одговорност у медијима, не могу себи да дам за право да доносим 'скандалозне' закључке и коментаре на друштвеним мрежама јер ме људи из професије познају. Иако нисам ТВ лице и већина грађана ме не препознаје на тај начин, увек гледам да се суздржим од таквих коментара. Колеге који се налазе пред малим екранима имају још већу одговорност и морали би да обрате пажњу на понашање на друштвеним мрежама. Новинари су јавне личности“, рекао је Лазић.
Бојан Цвејић каже да у „Данасу“ немају конкретних правила за понашање новинара на друштвеним мрежама, али да покушавају да се придржавају правила која су донела новинарска удружења, о томе како би новинари требало да се понашају на друштвеним мрежама.
„Фејсбук је више приватна ствар, док је, чини ми се, Твитер отворенији, много носилаца јавних функција је активно на Твитеру и свако може читати свачије твитове. Ту се може десити да новинар остави неки свој став за који неко може помислити да се може одразити и на извештавање самог новинара. Имали смо неколико таквих примера, али смо саветовали новинарима да не шире конверзацију, него да је заврше“, рекао је Цвејић.
Он је мишљења да новинар може превазићи своју редакцију по утицају на друштвеним мрежама.
„Имамо неколико примера где су уредници или новинари неког медија активнији и препознатљивији на мрежама од њихових медија. Односно да су ти медији познати по њима. И то може да буде и добро“, рекао је он.
Уредница УНС-овог сајта „UNS online“ Кристина Ковач истакла је да новинари морају имати у виду да представљају своју редакцију, а нарочито новинари који су ТВ лица, које људи препознају и чији се став може схватити као став медија у коме раде.
„С друге стране, не може се ограничити право било ком новинару да износи лично мишљење, ни иначе, па ни на друштвеним мрежама. Други је проблем ако новинар није сагласан са ставом своје редакције или уређивачком политиком. Ту се онда већ може говорити и о кредибилитету новинара који у свом медију пише једно, а на друштвеним мрежама износи супротне ставове“, рекла је Ковач.
Она је додала да се не може занемарити значај друштвених мрежа јер су оне значајан канал информисања, нарочито младих, те да је због тога важно да медији и на мрежама поштују новинарски Кодекс. Како је рекла, приметно је да медији који иначе често крше новинарски Кодекс, то у значајнијој мери раде и начином на који постављају вести на друштвене мреже.
На трибини је речено и да се свака информација може представити на различите начине, а да буде делимично тачна, па је због тога важно пратити различите медије и консултовати више извора.
Кристина Ковач рекла је да се УНС залаже да медијска писменост као предмет буде уведен у основне и средње школе. Говорећи о појединим предлозима да се новинарска професија лиценцира она је казала да УНС сматра да то не би било добро и да је рад новинара слободан.
Реализацију скупа подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.
Организацију трибине је помогла Катедра за филозофију и друштвене науке Високе школе струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.