Sudska praksa - štamparke
17. 01. 2019.
Pravnosnažna presuda: „E-novine“ da naknade štetu Emiru Kursturici zbog povrede časti i ugleda
Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - „E-novine“ da naknade štetu Emiru Kursturici zbog povrede časti i ugleda.
APELACIONI SUD U BEOGRADU - Prenošenjem tuđih, nedopuštenih informacija Petar Luković je imao nameru da uvredi Emira Kustricu.
PRESUDA - Žalbe (tuženih “E-novina” DOO iz Beograda i Petra Lukovića-odgovornog urednika “E-novina”) ODBIJAJU se kao neosnovane i presuda Višeg suda u Beogradu P3. br. 290/13 od 24.04.2014. godine POTVRĐUJE u delu kojim su tuženi obavezni da tužiocu (Emiru Kusturici, prim. UNS) na ime naknade štete solidarno plate 100.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2014. godine kao dana presuđenja do isplate.
PREINAČUJE (se) i ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi “E-novine” DOO i Petar Luković obavežu da tužiocu Emiru Kusturici na dosuđeni iznos naknade plate zateznu kamatu od 1.2.2013. godine do 23.04.2014. godine.
OBRAZLOŽENjE
Stavom prvim pobijane presude tuženi su obavezni da tužiocu na ime naknade štete zbog povrede časti i ugleda solidarno plate 100.000 dinara sa zateznom kamatom od 1.02.2013. godine do isplate. Stavom drugim veći deo zahteva za iznos od 2.900.000 dinara je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim odgovornom uredniku javnog glasila “E-novine” je naloženo da na internet portalu tog glasila objavi presudu u roku od 8 dana od pravosnažnosti. Stavom četvrtim tuženi su obavezni da tužiocu plate parnične troškove u iznosu od 58.200 dinara.
Protiv ove presude (P3. br.290/13 od 24.04.2014. godine prim. UNS) tužilac i tuženi su blagovremeno izjavili žalbe. U sproverednom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2 tačke 1,2,3,5,7 i 9 ZPP (Zakon o parničnom postupku - prim. UNS) na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz čl. 374. stav 2 tačka 14 ZPP na koju ukazuju žalbe jer je pobijana presuda jasna, neprotivrečna i dovoljno obrazložena, a okolnosti na koje se ukazuje žalbama se odnose na ocenu dokaza i primenu materijalnog prava.
SPORNI TEKST
Prema utvrđenom činjeničnom stanju u javnom glasilu “E-novine” 15.02.2011. godine je objavljen tekst pod naslovom “Čast i ugled Emira K.” i nadnaslovom “Jedna mala sarajevska analiza” autora Nermina Čengića (u kom je pisao o prethodnoj tužbi Emira Kursturice protiv E-novina, prim.UNS). Tekst Nermina Čengića je preuzet sa portala “Protest.ba”, uz označavanje autora i glasila od kojeg je preuzet. Autentičnost prenošenja nije sporna, autor nije član redakcije “E-novina” i nesporno je da je tuženi “E-novine” DOO osnivač, a tuženi Petar Luković odgovorni urednik glasila u kojem je objavljen preuzeti tekst.
Autor iznosi mišljenje o tužiocu kao ličnosti naslovom i rečenicama da bi se: “I da ga nisu pitali osećao pozvanim da kaže koju o najnovijem fekalsisanju Mokrogorskog gorštaka” jer su iz iste mahale i: “tako se desi najnoviji fekalni izljev mozga popularnog Kuste u vidu tužbe protiv rečenih “E-novina”. Autor dalje navodi da “On (Kursturica, prim.UNS) ne tuži izvor objave koja mu je zagrebala kokardu na čelenci”, i na kraju teksta postavlja pitanje: “o kakvom bolan svom ugledu i časti govoriš”, sa psovkom i tri znaka pitanja.
Autor tekstom kao celinom saopštava svoj stav da tužilac nema pravo da govori o svom ugledu i časti jer ih je decenijskim dodvoravanjem “političko-medijskom aparatu” izgubio , a pritom “nije tužio izvor objave, već “rečene novine”. Autor tužioca naziva “omiljenim klovnom aparatom susjedne države, umobolnom spodobom, čestnikom i fašistom” i psovkama pojačava pogrno značenje tih izraza.
STAV SUDA
Od granatiranja Sarajeva, događaja u Srebrenici, premijernog prikazivanja filma “Podzemlje” do objavljivanja spornog teksta je prošlo više od jedne decenije, oni u vreme objavljivanja nisu bili aktuelni i prema sadržini teksta nisu bili povod za izjašnjavanje autora o tužiočevoj ličnosti. Aktuelna je bila samo tužba protiv “E-novina” i autor povodom te tužbe iznosi svoj stav o tužiočevoj časti i ugledu. On to čini pogrdnim opisom tužiočevog odnosa prema nosiocima političke vlasti i državnih funkcija u Srbiji, psovanjem i vređenjem tužioca. On čitaocima saopštava da je tužilac osoba bez ugleda i časti korišćenjem objektivno uvredljivih, vulgarnih i ponižavajućih vrednosnih iskaza. Tekst nije deo diskusije o odgovornosti pojedinaca i država za rat u Bosni, ne odnosi se na tužiočevo javno istupanje u vezi sa tim događajima, već autor otvara diskusiju o parnici koju je tužilac pokrenuo protiv javnog glasila, pa se upotreba psovki i omalovažavajućih iskaza, nasuprot navodima žalbe tuženih, ne može smatrati sredstvom za izražavanje ogorčenja, ili povređenosti tužiočevim odnosnom prema tragičnim događajima u Bosni, a ni odgovorom na tužiočeva javna istupanja u vezi istih događaja.
Autor iznošenjem pogrdnih, omalovažavajućih i nesupstanciranih vrednosnih iskaza reaguje na tužbu podnetu (protiv) “E-novina”, a ne na tužiočeve stavove o odgovornosti bilo koje od sukobljenih strana za bombardovanje Sarajeva, tragične posledice rata i procese koji su kasnije pokrenuti pred Međunarodnim sudom u Hagu, pa se prenošenje nedopuštenih vrednosnih iskaza drugog glasila ne može opravdati interesom javnosti da se u Srbiji razvije šira diskusija radi suočavanja sa prošlošću. Sloboda informisanja ne može da se koristi u cilju povrede dostojanstva i drugih ličnih dobara osobe na koje se odnosi informacija. Tuženi je prenošenjem tuđih nedopuštenih informacija povredio tužiočevu čast i ugled. Povredom ovih ličnih dobara tužiocu je prouzrokovana šteta u vidu psihičkog bola.
Prvostepeni sud je iz samog teksta i iskaza tužioca utvrdio da je tuženi u internet izdanju objavio reagovanje Nermina Čengića na ranije podnetu tužbu, i na tome je zasnovao zaključak da se prenošenjem tuđih nedopuštenih informacija nije težilo zaštiti legitimnog interesa, već o nameri da se tužilac uvredi kao protivna stranka u sporu, koja je tražila naknadu štete u visokom novčanom iznosu, pa navodi tužiočeve žalbe kojima se tvrdi da je sud propustio da utvrdi ove činjenice, nisu tačni.
PRAVIČNA SATISFAKCIJA
Sud je pravilnom primenom čl. 79 i 80 Zakona o javnom informisanju našao da su tuženi solidarno odgovorni za nematerijalnu štetu prouzrokovanu prenošenjem nedopuštenih informacija. Iznos naknade je odmeren pravilnom primenom čl. 200 ZOO (Zakon o obligacionim odnosima, prim. UNS), pri odmeravanju naknade sud je uzeo u obzir okolnosti i način objavljivanja, težinu povrede i nelagodnost koju je tužilac osećao zbog toga što je u tekstu prikazan kao osoba bez časti, psovkom i paušalnim, ali vulgarnim rečima opisanim odnosom prema državnom aparatu i ličnostima navedenim u tekstu. Podnošenje tužbe u vezi ranijeg teksta se ne može smatrati povodom za povredu i povreda se ne može tretirati kao uzvraćanje na tu tužiočevu radnju. Dosuđeni iznos prema okolnostima povređivanja i značaju povređenih dobara, po kriterijumima u vreme donošenja prvostepene presude, predstavlja pravičnu satisfakciju, a veći iznos ne bi bio primeren društvenoj svrsi naknade.
(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž.br. 4200/14 od 11.12.2014. godine)
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.