Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Новинари на суду  |  Судска пракса  |  Судска пракса - штампарке  |  „Е-новине“ повредиле углед и част Емира Кустурице
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Судска пракса - штампарке

09. 11. 2018.

„Е-новине“ повредиле углед и част Емира Кустурице

ПРЕСУДА – Одбија се као неоснована жалба тужених „Е-новина“ д.о.о. из Београда и Петра Луковића из Београда и потврђује пресуда Вишег суда у Београду П3 бр. 23/11 од 11. 12. 2013. године. Преиначује се решење о трошковима па се обавезују тужени „Е-новине“ д.о.о. из Београда и Петар Луковић из Београда да тужиоцу Емиру Кустрици из Ужица, Мокра Гора, на име трошкова парничног поступка исплате 88.600 динара.

Одбија се као неоснована жалба Зорана Јањића и Мирослава Бојчића и потврђује решење Вишег суда у Београду П3 бр. 23/11 од 27. 5. 2014. године.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ - Пресудом Вишег суда у Београду П3 бр. 23/11 од 11. 12. 2013. године делимично је усвојен тужбени захтев па су обавезани тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете због претрпљених душевних болова због повреда угледа и части солидарно исплате износ од 150.000 динара. Tужбени захтев износио је 2.000.000 динара.

Обавезан је тужени Петар Луковић, главни и одговорни уредник „Е-новинa“ да пресуду којом је изречена обавеза накнаде штете објави, без икаквог коментара и без одлагања, а најкасније у другом наредном броју „Е-новинa“ од дана правоснажности пресуде.

Обавезани су тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ 186.000 динара.

Испитујући правилност побијане пресуде и решења у границама законских овлашћења Апелациони суд је оценио да жалба тужених („Е-новина„ и уредника Петра Луковића- прим. УНС) као и жалба Зорана Јањића и Мирослава Бојчића нису основане.

Према утврђеном чињеничном стању дана 15. 1. 2011. године на интернет страници „Е-новина“ објављен  је текст под насловом „Отуђена, тајна моћ Службе управља Србијом“, „Новогодишња бајка за убице“, чији је највећи део преузет са сајта www.pescanik.net на коме је текст објављен дана 14. 1. 2011. године.

У тако објављеном тексту помиње се тужилац у делу у коме се наводи: “Током целог овог периода који убица Вукотић проводи у бекству (дакле, крајем деведесетих и и почетком двехиљадитих), док се скрива у Шпанији (Барселони) или врзма по Француској (Париз), главни човек за везу са Србијом и особа за контакт био му је Емир Немања Кустурица, филмски режисер; као нераздвојни пријатељи, били су на сталној телефонској вези, а редовно су се виђали (ни један ни други то нису крили). По тврдњама појединих извора из редова Службе, Кустурица је обављао улогу курира између СДБ Србије (Станишића) и Вукотића, преносећи овоме поруке, а често и новац“. Испод наслова „Новогодишња бајка за убице“ објављена је фотографија тужиоца испод које је написано: “Човек за везу: Емир Немања Кустурица, редитељ Службе“. У делу текста који је означен болдованим словима: „Питања која се сама намећу“ објављена је фотографија тужиоца на којој је тужилац „у гарду“, а испод фотографије стоји: „Помоћ за Вукотића: Емир Кустурица, фајтер“.

На основу садржине спорног текста и правилном оценом изведених доказа првостепени суд је правилно закључио да је тужиоцу проузрокована нематеријална штета чију накнаду тражи. Наиме, информације да је нераздвојни пријатељ убице Вукотића, да је са њим сарађивао, преносио му поруке и новац, те да је обављао улогу курира између Вукотића и СДБ Србије и по оцени Апелационог суда представљају недозвољене информације, јер поседују лезиону способност (подобне су да повреде част и углед тужиоца), а у поступку који је претходио доношењу побијане пресуде нису пружили доказ да се ради о тачним, истинитим информацијама, нити је пре објављивања њихова истинитост проверавана на законом прописан начин.

НЕПОСТУПАЊЕ С ДУЖНОМ ПАЖЊОМ - Неосновано, с позивом на погрешну примену материјалног права, тужени оспоравају правилност тако донете пресуде. Према одредби члана 79 Закона о јавном информисању свако лице на које се односи  нетачна, непотпуна или друга информација чије је објављивање у складу са овим законом забрањено, има право да тражи од јавног глaсила накнаду штете, ако је због објављивања таквих информација трпело штету.

Према одредби члана 80 истог Закона и одговорни уредник који је пре објављивања с пажњом примереном околностима могао утврдити неистинитост или непотпуност информација солидарно одговара за штету проузроковану објављивањем информације. То значи да основ одговорности и обавезе за накнаду штете представља објављивање неистините информације, а да објављивање такве информације није недопуштено само под условом да се ни са дужном пажњом није могло претходно утврдити да је неистинита. Супротно жалбеним наводима, пвостепени суд је на основу утврђених чињеница и правилном применом правила о терету доказивања извео правилан закључак о постојању, односно непостојању чињеница од којих зависи оцена истинитости спорних информација и допуштености њиховог објављивања.

Неосновани су жалбени наводи којим се оспорава закључак првостепеног суда да у конкретном случају није испуњена обавеза новинарске пажње. Чињеница је да се тзв. новинарска пажња, односно провера истинитости информације уз пажњу примерену околностима утврђује у сваком појединачном случају и да као таква не подразумева увек предузимање истих радњи нити исти обим провере. Међутим, ако није покушан контакт са лицем на које се објављена информација односи, као што је то овде случај, није поступљено са дужном пажњом, јер пропуст да се пре објављивања информације чује и друга страна засигурно није прилог утврђивању њене истинитости. Наиме, за стицање уверења о истинитости информације, драгоцено је чути онога на кога се информација односи па начело audiatur et altera pars, супротно схватању жалилаца, своју вредност потврђују и у контексту дужности новинарске пажње. Није спорно да одређене околности оправдавају одступање од такве дужности (чињеница да је лице на које се односи информација недоступно, или је недоступно за дужи период, или је доступно уз несразмерне трошкове, или је унапред искључио спремност за контакт, излагање новинара некој опасности при контакту и сл.) Таквом околношћу се, међутим, не може сматрати очекивано оспоравање информације на шта се, као на разлог због кога није ни покушан контакт са туженим, у жалби указује. Код таквог стања ствари и по оцени Апелационог суда тужени нису поступали са дужном пажњом, следствено чему постоји основ њихове одговорности.

ОБАВЕЗА ПРОВЕРЕ ТУЂИХ ИНФОРМАЦИЈА -  Како обавеза провере истинитости није искључена ни када се информација преноси из другог гласила и како за искључење одговорности није довољно само верно преношење информације и навођење гласила од кога је иста преузета, то је без утицаја жалбени навод да се ради о пренетом тексту, те да се у таквом случају, како се у жалби неосновано наводи, не може очекивати провера информације, уз примену истог стандарда новинарске пажње као у случају када се ради о изворно објављеној информацији.

Није спорно да медији имају право да објављују информације које су од интереса за јавност, али интерес јавности не може бити задовољен објављивањем неистинитих и непроверених информација, нити се с позивом на такав интерес медији могу лишити обавезе да се придржавају норми садржаних у одредбама Закона о јавном информисању, а с тим у вези уздржавају од објављивања неистинитих, непотпуних или било којих других информација које су тим законом забрањене. Из тог разлога су без утицаја, па нису ни били предмет даље оцене жалбени наводи којима указују да је спорни текст објављен у циљу информисања јавности о питању од ширег друштвеног значаја.

На правилност побијане пресуде није од утицаја ни околност да тужилац није тражио исправку нити деманти објављене информације. Ово стога што према члану 79 Закона о јавном информисању лицу које је претпело штету објављивањем информације чије је објављивање по том закону забрањено припада право на накнаду нематеријалне штете, и у складу са општим прописима, независно од других правних средстава која том лицу стоје на располагању. Због чињенице да је исправка и деманти право којим се тужилац може, али не мора користити, наведена околност није од значаја на право за накнаду штете која тужиоцу припада.

НЕОСНОВАНО МЕШАЊЕ У ПАРНИЦУ - Према стању у списима, против побијане пресуде жалбу су изјавили и Зоран Јањић и Мирослав Бојчић. Тако дата изјава о мешању не садржи образложени правни интерес за мешање, па је правилно поступио првостепени суд када је побијаним решењем од 27. 5. 2014. године одбио учешће Зорана Јањића и Мирослава Бојчића као умешача на страни тужених.

Неосновано се правилност тако донетог решења оспорава жалбеним наводима којима се накнадно образлаже правни интерес за мешање у парницу, а који, с обзиром да нису садржани у предлогу за мешање нису могли бити предмет оцене првостепеног суда, нити сада могу бити од утицаја на правилност решења којима је о тако стављеном предлогу одлучено.

Како Зоран Јањић и Мирослав Бојчић нису странка у поступку и како је њихов предлог за мешање на страни тужених одбијен као неоснован, то нису лица овлашћења за подношење жалбе против пресуде од 11. 12. 2013. године, па је жалба коју су изјавили против те пресуде као таква одбачена.

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 4034/14 од 11. 12. 2014. године )

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси